Pređi na sadržaj

Sabahatin Ali

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sabahattin Ali
Sabahattin Ali
Lični podaci
Mesto rođenjaTurska, Turska
Zanimanjeautor, pesnik, novinar
Porodica
DecaFiliz Ali
Književni rad
Književni pokretRealiѕam, socijalistički realizam

Sabahatin Ali bio je turski romanopisac, pisac kratkih priča, pesnik i novinar. Spada među najznačajnije prozne pisce republikankog perioda turske književnosti.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u mestu Egridere (danas Ardino na jugu Bugarske) u sandžaku Gumuldžin (danas Komotini u severnoj Grčkoj), u Osmanskom carstvu. Otac mu je bio otomanski oficir, Selahatin Ali, a majka mu se zvala Husnija. Porodica njegovog oca bila je iz crnomorske regije. Živeo je u Istanbulu, Čanakalu i Edremitu pre nego što je upisao učiteljsku školu u Balikesiru. Imao je veoma teško detinjstvo a njegovo školovanje je prekinuo Prvi svetski rat. Školovao se i u Nemačkoj. Potom je prebačen iz Balikesira u učiteljsku školu u Istanbulu, gde je diplomirao 1926. godine sa diplomom učitelja. Nekoliko njegovih pesama i kratkih priča su objavljene u školskom časopisu. Nakon što je jednu godinu radio kao učitelj u Jozgatu, stekao je stipendiju Ministarstva za nacionalno obrazovanje i studirao u Potsdamu, Nemačka, od 1928. do 1930. Po povratku u Tursku, predavao je nemački jezik u srednjim školama u Ajdinu i Koniji. [1]

Potonji život[uredi | uredi izvor]

Dok je radio kao učitelj u Koniji, uhapšen je zbog pesme koju je napisao kritikujući Ataturkovu politiku, a optužen je da i da je oklevetao dvojicu novinara. Nakon što je nekoliko meseci služio kaznu u Koniji, a potom u zatvoru tvrđave Sinop, pušten je 1933. godine, amnestijom koja je data u sklopu obeležavanja desetogodišnjice proglašenja Republike Turske. Potom je podneo molbu ministarstvu da mu se dozvoli opet da predaje. Nakon što je iskazao vernost Ataturku pisanjem pesme "Benim Askım" (bukvalno: Moja ljubav ili moja strast), postavljen je u Direkciji za publikacije Ministarstva za nacionalno obrazovanje. Oženio se Alijom 16. maja 1935. sa kojom je dobio ćerku Filiz. Vojni rok je odslužio 1936. godine. Tokom Drugog svetskog rata vraćen je u vojnu službu, kao i većina odraslih muškaraca Turske u to vreme. Ponovo je zatvoren i pušten 1944. Takođe je zajedno sa Azizom Nesinom posedovao i uređivao popularni sedmični list pod nazivom „Marko Paša“. Bio je jedan od najuticajnijih pisaca kratkih priča u 20. veku.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Bista Sabahattina Alija u njegovom rodnom mestu u Ardinu, provincija Kardžali, Bugarska.

Bista Sabahatina Alija u njegovom rodnom mestu u Ardinu, provincija Kardžali, Bugarska.

Nakon što je pušten iz zatvora 1944. pretrpeo je finansijske gubitke. Njegova molba za izdavanje pasoša je bila odbijena. Ubijen je na bugarskoj granici, verovatno 1. ili 2. aprila 1948. Njegovo telo je pronađeno 16. juna 1948. Beruje se da ga je ubio Ali Ertekin, krijumčar koji je imao veze sa Nacionalnom službom bezbednosti, a kome je Sabahatin Ali platio da mu pomogne da pređe granicu. Druga pretpostvaka je da ga je Ertekin predao bezbednosnim službama, te da su ga ubili tokom ispitivanja. Pretpostavlja se da je ubijen zbog svojih političkih stavova. [1]

Stogodišnjica rođenja Sabahattin Alija proslavljena je u bugarskom gradu Ardino 31. marta 2007. U Bugarskoj je deo školske lektire još od 1950-ih.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Njegov kratki roman "Madona u bundi"[2] (1943) smatra se jednim od najboljih romana u turskoj književnosti. Prevoden je na više jezika, a u Turskoj je prodat u rekordnom broju primeraka. [3] Prvi put se pojavio na stranicama dnevnog lista Hakikat, 1941–42, u vidu 48 nastavaka. Sa ovim romanom Sabahatin Ali postao je jedan od dvojice turskih romanopisaca čija su se dela štampana u Pengvinovoj ediciji klasika. Drugi je "Institut za regulisanje vremena" Ahmeta Hamdija Tanpinara.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Zbirke pripovedaka[uredi | uredi izvor]

  • "Değirmen" (1935) (Mlin)
  • "Kağnı" (1936) (Taljige)
  • "Ses" (1937) (Glas)
  • "Yeni Dünya" (1943) (Novi svet)
  • "Sırça Köşk" (1947) (Stakleni zamak)

Drame[uredi | uredi izvor]

  • Esirler (1936) (Zatvorenici)

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Kuyucaklı Yusuf (1937) (Kujudžaklija Jusuf)
  • İçimizdeki Şeytan (1940) (Đavo u nama)
  • Kürk Mantolu Madonna (1943). (Madona u bundi)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Sabahatin Ali”. 2019-11-16. 
  2. ^ „"Madona u krznenom kaputu"”. 2019-11-16. Arhivirano iz originala 09. 07. 2019. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  3. ^ „Davno zaboravljen roman ujedinjuje turske čitače u teškim vremenima”. 2019-11-16. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Sabahatin Ali na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сабахатин_Али&oldid=26069876”