Silovanje
Silovanje je zločin prisiljavanja osobe na seksualni akt sa teškim fizičkim i emocionalnim posledicama. Silovanje je jedan od težih oblika seksualnog nasilja. Silovanje predstavlja vaginalnu, analnu ili oralnu penetraciju seksualne prirode na telu drugog lica bez njenog, odnosno njegovog pristanka, korišćenjem bilo kog dela tela, odnosno predmeta.[1] Delo se može izvršiti fizičkom silom, prinudom, zloupotrebom ovlašćenja ili protiv osobe koja nije sposobna da da valjanu saglasnost, poput one koja je u nesvesti, onesposobljena je, ima intelektualnu ometenost ili je mlađa od zakonske starosti.[2][3][4] Termin silovanje se ponekad koristi sinonimno sa terminom seksualni napad.[5]
Stopa prijavljivanja, krivičnog gonjenja i osuđivanja za silovanje varira od jedne do druge jurisdikcije. Međunarodno, broj slučajeva silovanja koja je policija zabeležila tokom 2008. godine kretao se na 100.000 ljudi, od 0,2 u Azerbejdžanu do 92,9 u Bocvani i 6,3 u Litvaniji kao medijani.[6] Širom sveta, seksualno nasilje, uključujući silovanje, prvenstveno čine muškarci nad ženama.[7] Silovanje od strane stranaca obično je ređe od silovanja od strane ljudi koje žrtva poznaje, a zatvorska silovanja muškaraca nad muškarcima i žena nad ženama su česta i mogu biti najmanje prijavljeni oblici silovanja.[8][9][10]
Široko rasprostranjena i sistematska silovanja (npr. ratna silovanja) i seksualno ropstvo mogu se desiti tokom međunarodnih sukoba. Ove prakse su zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. Silovanje je takođe prepoznato kao element krivičnog dela genocida kada je počinjeno sa namerom da u potpunosti ili delimično uništi ciljanu etničku grupu.
Ljudi koji su silovani mogu biti traumatizovani i razviti posttraumatski stresni poremećaj.[11] Može doći do ozbiljnih povreda, zajedno sa rizikom od trudnoće i polno prenosivih infekcija. Osoba se može suočiti sa nasiljem ili pretnjama od strane silovatelja, a u nekim kulturama i od porodice i rođaka žrtve.[12][13][14]
Definicija silovanja[uredi | uredi izvor]
Silovanje se u većini jurisdikcija definiše kao seksualni odnos, ili drugi oblici seksualne penetracije, koje počinilac počini nad žrtvom bez njenog pristanka.[15] Definicija silovanja nije u skladu između vladinih zdravstvenih organizacija, organa za sprovođenje zakona, zdravstvenih radnika i pravnih profesija. Ona je varirala istorijski i kulturno. Prvobitno, silovanje nije imalo seksualnu konotaciju i još uvek se koristi u drugim kontekstima na engleskom. U rimskom pravu, to ili raptus je klasifikovan kao oblik zločina, „zločin napada“.[16] Raptus se odnosio na otmicu žene protiv volje muškarca pod čijom je vlašću živela, a polni odnos nije bio neophodan element. Druge definicije silovanja su se vremenom menjale.
Do 2012. godine, Federalni istražni biro (FBI) smatrao je silovanje zločinom koji su počinili isključivo muškarci nad ženama. Godine 2012. promenili su svoju definiciju sa „Telesna penetracija žene nasilno i protiv njene volje“ u „Penetracija, ma koliko mala, u vaginu ili anus bilo kojim delom ili predmetom, ili oralnu penetraciju polnog organa drugog lica, bez pristanka oštećenog“. Prethodna definicija, koja je ostala nepromenjena od 1927. godine, smatrana je zastarelom i uskom. Ažurirana definicija uključuje prepoznavanje bilo kog pola žrtve i počinioca i da silovanje predmetom može biti traumatično kao penisno/vaginalno silovanje. Biro dalje opisuje slučajeve kada žrtva nije u stanju da da pristanak zbog mentalne ili fizičke nesposobnosti. Ona priznaje da žrtva može biti onesposobljena drogama i alkoholom i da nije u stanju da da valjan pristanak. Definicija ne menja savezne ili državne krivične zakone niti utiče na podizanje optužnice i krivično gonjenje na saveznom, državnom ili lokalnom nivou; to pre znači da će silovanje biti tačnije prijavljeno širom zemlje.[17][18]
Muškarci kao žrtve silovanja[uredi | uredi izvor]
Novija istraživanja pokazuju da je silovanje u kojem su žrtve muškarci vrlo potisnut problem, te neka novija istraživanja pokazuju da je - barem u SAD - broj muškaraca koji bivaju žrtve silovanja približno odgovara broju silovanih žena. U sistemu američkih zatvora za maloletnike, 89% žrtava su mladići čiji su seksualni napadači iz reda ženskog osoblja u zatvorima.[19] Međutim smatra se da se muškarci koji bivaju žrtve silovanja vrlo retko obraćaju sistemu za pomoć: od 5.095 žrtava silovanja koji su se obratili za pomoć Centru za pomoć žrtvama silovanja u Honoluluu (Havaji), svega 10% je bilo muškog spola - pri tome je u pravilu bila reč o dečacima: prosečno životno doba muškog pacijenta je bila 10 godina.[20]
Počinitelji silovanja nad muškarcima (prema zakonu, „prisiljavanje na polni odnošaj ili s njim izjednačenu polnu radnju”) mogu biti muškarci i žene. Prema studiji sprovedenoj 2012. godine u Medicinskoj školi Stanfordskog univerziteta, 51,2% od 152 muške žrtve silovanja koji su izvestili kako su bili seksualno zlostavljani u dobu iznad 16 godina, 48,4% prijavljuje da su napadači bile isključivo žene, a 3% su bile žrtve muških i ženskih počinitelja.[21] Muškarci koje su žrtve ženskog silovanja (u praksi od fizički snažnije žene, ili žene koja koristi neke metode vezivanja, ili dok su bolesni ili intoksikovani, ili od više žena odjednom) u pravilu mogu očekivati ismejavanje („imao si sreće da budeš silovan”, „muškarci ne mogu biti silovani”, „sami si kriv”", „baš smešno” i slično) ako se potuže na silovanje.[22] Muškarci koji se potuže na homoseksualno silovanje riskiraju da budu smatrani homoseksualcima i čak pretnjom za dečake. Takve socijalne reakcije teško opterećuju žrtve, koje se još više povlače u sebe i često nisu u stanju da osiguraju nikakvu socijalnu ili medicinsku pomoć u svojim tegobama.[23]
Psihološke traume koje trpe muškarci usled silovanja uključuju gubitak samopoštovanja, depresiju, osećaj beznađa, anksioznost, srdžbu (uključujući čežnju za osvetom), osećaj posramljenosti i poniženosti, zameranja, učestala sećanja na silovanje, noćne more, osećaj krivnje, emocionalno otupljivanje, averziju na dodire drugih ljudi, povlačenje iz kućnih i društvenih aktivnosti, strah od nekih vrsta ljudi koje žrtvu podsećaju na počinitelja, poremećaje spavanja i jedenja, povećanu sklonost konzumaciji droga i alkohola, te samoubilačke sklonosti. Česti su problemi u ostvarivanju intimnosti s bračnim partnerima; mnoge žrtve osećaju da su lišene svoje muškosti, a neoženjeni mogu sumnjati u svoju sposobnost da zasnuju porodicu.[24]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Član 36 Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija)
- ^ „Sexual violence chapter 6” (PDF). World Health Organization. 2002. Pristupljeno 5. 12. 2015.
- ^ „Rape”. dictionary.reference.com. 15. 4. 2011.
- ^ „Rape”. legal-dictionary.thefreedictionary.com. 15. 4. 2011.
- ^ Petrak, Jenny; Hedge, Barbara, ur. (2003). The Trauma of Sexual Assault Treatment, Prevention and Practice. Chichester: John Wiley & Sons. str. 2. ISBN 978-0-470-85138-8.
- ^ "Rape at the National Level, number of police recorded offenses". United Nations.
- ^ „Violence against women”. World Health Organization. Pristupljeno 2017-09-08.
- ^ Human Rights Watch No Escape: Male Rape In U.S. Prisons. Part VII. Anomaly or Epidemic: The Incidence of Prisoner-on-Prisoner Rape.; estimates that 100,000–140,000 violent male-male rapes occur in U.S. prisons annually; compare with FBI statistics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. septembar 2008) that estimate 90,000 violent male-female rapes occur annually.
- ^ Robert W. Dumond, "Ignominious Victims: Effective Treatment of Male Sexual Assault in Prison," August 15, 1995, p. 2; states that "evidence suggests that [male-male sexual assault in prison] may be a staggering problem". Quoted in Mariner, Joanne; (Organization), Human Rights Watch (2001-04-17). No escape: male rape in U.S. prisons. Human Rights Watch. str. 370. ISBN 978-1-56432-258-6. Pristupljeno 7. 6. 2010.
- ^ Struckman-Johnson, Cindy; David Struckman-Johnson (2006). „A Comparison of Sexual Coercion Experiences Reported by Men and Women in Prison”. Journal of Interpersonal Violence. 21 (12): 1591—1615. ISSN 0886-2605. PMID 17065656. S2CID 27639359. doi:10.1177/0886260506294240.; reports that "Greater percentages of men (70%) than women (29%) reported that their incident resulted in oral, vaginal, or anal sex. More men (54%) than women (28%) reported an incident that was classified as rape."
- ^ „Post Traumatic Stress Disorder in Rape Survivors”. The American Academy of Experts in Traumatic Stress. 1995. Pristupljeno 2013-04-30.
- ^ „Rape victim threatened to withdraw case in UP”. Zeenews.india.com. 19. 03. 2011. Pristupljeno 2013-02-03.
- ^ „Stigmatization of Rape & Honor Killings”. WISE Muslim Women. 31. 01. 2002. Arhivirano iz originala 08. 11. 2012. g. Pristupljeno 03. 02. 2013.
- ^ Harter, Pascale (14. 06. 2011). „BBC News - Libya rape victims 'face honour killings'”. BBC News. Pristupljeno 2013-02-03.
- ^ Smith, Merril D. (2004). Encyclopedia of rape. Library Genesis. Westport, Conn. : Greenwood Press. str. 169. ISBN 978-0-313-32687-5.
- ^ Justinian I (na jeziku: engleski), 2022-08-01, Pristupljeno 2022-08-01
- ^ „An Updated Definition of Rape « USDOJ: Justice Blog”. web.archive.org. 2012-03-13. Arhivirano iz originala 13. 03. 2012. g. Pristupljeno 2022-08-01.
- ^ Savage, Charlie (2012-01-06). „U.S. to Expand Its Definition of Rape in Statistics”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-08-01.
- ^ Stemple, Lara; Meyer, Ilan H. (2014). „"The Sexual Victimization of Men in America: New Data Challenge Old Assumptions"”. American Journal of Public Health. 104 (6): e19—e26. PMC 4062022
. PMID 24825225. doi:10.2105/AJPH.2014.301946.
- ^ "Sexual assault victims in Honolulu: A statistical profile", Davidson, J., Perrone, P., Haro, F., Yanagida, E., & Choi-Misailidis, S. (2004), (A report for the Attorney General Crime Prevention and Justice Assistance Division)
- ^ "Sexual Victimization Among Male College Students: Assault Severity, Sexual Functioning, and Health Risk Behaviors", Jessica A. Turchik, "Psychology of Men & Masculinity", 2012, Vol. 13, No. 3, 243–255
- ^ "50 most disgusting responses to Toronto’s male rape victim" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2021), "Women's Post", 24.4.2014.
- ^ "Common Behaviors of Sexual Abuse Survivors: Male Sexual Victimization Myths & Facts" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. mart 2016), "Male Survivor" 2007, pristupljeno 26.11.2014.
- ^ "Working with men and boy survivors of sexual and gender-based violence in forced displacement" (priručnik), United Nations High Commissioner for Refugees, Division of International Protection, Ženeva, Švicarska, 2012, str. 10
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Bergen, Raquel Kennedy (1996). Wife rape: understanding the response of survivors and service providers
. Thousand Oaks: Sage Publications. ISBN 978-0-8039-7240-7. - Denov, Myriam S. (2004). Perspectives on female sex offending: a culture of denial. Aldershot, Hants, England: Ashgate. ISBN 978-0-7546-3565-9.
- Freedman, Estelle B. (2013). Redefining rape: sexual violence in the era of suffrage and segregation. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-6747-2484-6.
- Groth, Nicholas A. (1979). Men Who Rape: The Psychology of the Offender. New York, NY: Plenum Press. str. 227. ISBN 978-0-7382-0624-0.
- Jozkowski, Kristen N.; Canan, Sasha N.; Rhoads, Kelley; Hunt, Mary (October—December 2016). „Methodological considerations for content analysis of sexual consent communication in mainstream films”. Sexualization, Media, & Society. 2 (4): 237462381667918. doi:10.1177/2374623816679184 . Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - King, Michael B.; Mezey, Gillian C. (2000). Male victims of sexual assault. Medicine, Science, and the Law. 27. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. str. 122—4. ISBN 978-0-19-262932-6. PMID 3586937. S2CID 5555193. doi:10.1177/002580248702700211.
- Lee, Ellis (1989). Theories of Rape: Inquiries Into the Causes of Rape. Taylor & Francis. str. 185. ISBN 978-0-89116-172-1.
- McKibbin, William F.; Shackelford, Todd K.; Goetz, Aaron T.; Starratt, Valerie G. (mart 2008). „Why do men rape? An evolutionary psychological perspective”. Review of General Psychology. 12 (1): 86—97. S2CID 804014. doi:10.1037/1089-2680.12.1.86. Pdf.
- Odem, Mary E.; Clay-Warner, Jody (1998). Confronting Rape and Sexual Assault. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-842-02599-7.
- Palmer, Craig; Thornhill, Randy (2000). A natural history of rape biological bases of sexual coercion. Cambridge, Mass: MIT Press. ISBN 978-0-585-08200-4.
- Pierce, Karen F.; Deacy, Susan; Arafat, K.W. (2002). Rape in antiquity. London: The Classical Press of Wales in association with Duckworth. ISBN 978-0-7156-3147-8.
- Rice, Marnie E.; Lalumiere, Martin L.; Quinsey, Vernon L. (2005). The causes of rape: understanding individual differences in male propensity for sexual aggression (the law and public policy.). American Psychological Association (APA). ISBN 978-1-59147-186-8.
- Shapcott, David (1988). The Face of the Rapist. Auckland, NZ: Penguin Books. str. 234. ISBN 978-0-14-009335-3.
