Stana Avramović Karaminga
Stana Avramović Karaminga | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1897. |
| Mesto rođenja | Vranje, Srbija |
| Datum smrti | 1969. |
| Mesto smrti | Vranje, Jugoslavija |
Stana Avramović Karaminga (1897 — 1969) bila je srpska pevačica i autorka tradicionalne muzike.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Stana je od zaborava sačuvala brojne stare vranjske pesme koje su kasnije postale nadaleko čuvene, a neke je i sama ispevala. Bila je viđena ugledna pevačica i igraorka, time je postala uzor mnogim poznatim pevačima, igračima KUD-a “Sevdah“ i brojnim muzičkim stručnjacima.[1]
Rođena je 1897. godine kao najmlađa đerka Tome i Magde, koja je bila rodom iz sela Kupinince nadomak Vranja. Do udaje, Stana Karaminga je živela, u vranjskom naselju Odžinka sa roditeljima i sestrama: Darinkom, kasnije čuvenom baba Dikom, Vankom i Vaskom. Stana Karaminga je bila udata za Voju Avramovića, iz čuvene vranjske porodice Avramci. Voja je po zanimanju bio vozač koji je imao svoju mehaničarsku radnju u Beogradskoj ulici, preko puta kuće u kojoj su stanovali.
Stana Avramović Karaminga decenijama je čuvala, negovala i prenosila mlađim generacijama izvornu vranjsku pesmu. Neke pesme je i sama spevala, ali je iz samo njoj znanih razloga, dugo krila da je njihov autor. Možda njena želja da bude anonimna kada su autorske pesme u pitanju leži upravo u činjenici da ih je spevala prema istinitim ličnostima i događajima.[2]
Vranjska pesma “Dimitrijo, sine Mitre“ jedna je od pesama koja je nastala po stvarnim događajima, iz tragične životne sudbine. A priča o tome kako je nastala ova pesma koju je Stana Avramović Karaminga ispevala još 1919. godine, posebno je dramatična.[2]
Nastanak pesme “Dimitrijo, sine Mitre“[uredi | uredi izvor]
Naime, Dimitrije je bio sestrić njenog oca Tome Karaminge. Oženio se iz ljubavi lepoticom Stanom, Karaminginom imenjakinjom, za koju se govorilo da joj po lepoti od Vranja do Niša nema ravne. Međutim, Dimitrije i Stana nisu imali dece. Svekrva Bosa je zbog toga otvoreno patila, bila je nesrećna i stalno im prebacivala zbog toga. Kada bi Dimitrije i Stana polazili u crkvu, ona je umela da dovikne: „ Ajde, sine, ajde, pa i dete povedi! “ Pod pritiskom nezadovoljne majke i sam Dimitrije počeo je Stani da prebacuje:
- Badava, Stano, tvoja ubavinja, kad nesi rodila muško ili žensko. Svi se kunev u deca, a ja u tebe! – govorio je Dimitrije.
Prelepa Stana bila je očajna, toliko da je nameravala da se obesi i svima prekrati muke. Međutim, kao stariji čovek sa životnim iskustvom, Toma Karaminga, otac Stanin, da bi spasao brak svom sestriću, posavetovao je Stanu, Dimitrijevu suprugu, da zatrudni s drugim čovekom. “Ja ću greh da nosim, a imati decu nije greh “, rekao je Toma Karaminga. I zaista nije puno vremena prošlo, a vest da je Stana u drugom stanju je sve obradovala. Stana je imala četrdesetak godina tako da je bila pošteđena svakog rada u kući i napornih poslova. Ipak, porođaj je bio težak i bolan, a Stana nije preživela. Ostala je samo beba. Nedelju dana kasnije, Toma Karaminga, je odlučio da saopšti istinu svom sestriću, Dimitriju. Skrhan bolom, Dimitrije je ponavljao da mu je samo važno da je dete Stanino. Ipak, na sedmodnevnom pomenu, pred porodicom i prisutnima je rekao: „ Ovde, pored moje Stane, da me kopate…“, a zatim izvadio pištolj i izvršio samoubistvo. Tri dana posle sinovljeve smrti, od tuge je umrla i Bosa, a ubrzo i Toma Karaminga – pričala je Stana Avramović Karaminga kojoj je tužnu sudbinu rođaka na samrtničkoj postelji ispovedila majka Magda. U toj noći, posle majčine priče, Stana Avramović Karaminga je spevala pesmu “Dimitrijo, sine Mitre.“ Pesmu je dugo tajila. Sve do svoje smrti 1969. godine, Stana joj je nešto dodavala, oduzimala. Tako je pesma imala nekoliko zvaničnih verzija. Pred smrt je priznala prijateljima: „ Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu.“
Stanin amanet[uredi | uredi izvor]
Pesma je bila njen život. Zato i ne čudi što je pred smrt svojim bližnjima u amanet izričito rekla da je ne oplakuju mnogo. “Preko crno belo da mi turite i umesto suze da bude pesma.“ Poslednja želja joj je bila da na sahrani na klarinetu svira solista Kurta Ajredinović i njegov orkestar. Ko je bio Kurta Ajredinović govori činjenica da je vrsni školovani muzičar Božidar Boki Milošević, upravo u Vranju, kod proslavljenog Ajredinovića učio da svira klarinet do perfekcije.
Njena želja je ispoštovana. Zabeleženo da je njen pogreb tog 21. februara 1969. bio drugačiji od ostalih.[2]
“ Žena koju su pokopavali bila je starovremenska, a sprovod se ipak razlikovao od uobičajenog. Ispred sveštenika, a odmah iza pogrebnog venca, išla je muzika koja nije svirala posmrtni marš, već melodiju pesme koju je pokojnica najviše volela “ Dimitrije, sine Mitre “. Tako je tog prohladnog petka 21. februara 1969. uz varljivo zimsko sunce i pesmu “Dimitrijo, sine Mitre“, ulicama Vranja prošla Stana Avramović Karaminga na svom poslednjem putovanju. Sa njenom smrću kao da su zauvek odlazila vremena poznatog vranjskog sevdaha.[3]
Postoji još jedna divna i lirski obojena stara pesma pod nazivom “Pišti plače Milica devojka “ čija je autorka Stana Avramović Karaminga.[1]
Godine 2019. kada se navršava 50 godina od smrti Stane Avramović Karaminge, njoj u čast, Grad Vranje je ustanovio jedinstveni festival vranjske pesme „Vranjska gradska pesma ” u čast sevdaha i duha jednog vremena koje je ostavilo dubok trag na muzičkoj sceni Srbije. Vranjska gradska pesma nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Stana Avramović Karaminga je bila dostojni nosilac tog nasleđa koje nam je ostavljeno na ponos i na čuvanje.