Hemijska industrija
Hemijska industrija je grana industrije koja hemijskim putem prerađuje biljne, životinjske i mineralne sirovine, kao i razne otpatke. Ima izuzetno širok spektar delovanja i obuhvata većinu grana industrije, služeći se njihovim sirovinama.
Hemijska industrija, posebno teška, veliki je zagađivač životne sredine. Ona obuhvata emisiju najviše toksičnih materija, prvenstveno amonijaka, hlorovodonika, fosforne kiseline, metanola, toluena, sumporne kiseline, sumpor-monooksida, metiletil-ketona, hlora, metilen-hlorida i trihlor-etana. Proizvođači su dužni da prate i kontrolišu toksične emisije u skladu sa zakonskim propisima i standardima. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je objavila serije standarda za rad i upravljanje proizvodnjom, kao i zaštitu životne sredine uopšte.
Podela[uredi | uredi izvor]
Hemijska industrija se može podeliti na sledeći način:
- Teška hemijska industrija je grana teške industrije:
- Laka hemijska industrija je grana lake industrije:
Teška hemijska industrija[uredi | uredi izvor]
Podgrana hemijske industrije, teška hemijska industrija se deli na proizvodnju organskih i neorganskih hemijskih materija. Organska jedinjenja sadrže atom ugljenika, a neorganska ne sadrže. Koriste se sirovine koje su često otpaci drugih industrija, sirovine biljnog i životinjskog porekla, uključujući naftu, gas i ugalj. Neorganska hemija koristi sirovine mineralnog porekla, od kojih se proizvedu supstance koji daljom proizvodnjom postaju sredstva za zaštitu bilja, veštačka đubriva, boje, lakovi, emajl, firnajz i sl. Proizvodi organske hemije su osnova u proizvodnji veštačkih vlakana, plastičnih masa, lake hemijske industrije i farmaceutike.
Laka hemijska industrija[uredi | uredi izvor]
Ova podgrana obuhvata proizvodnju sredstava za ličnu higijenu, lekova i hemikalija za domaćinstvo. Sapun, parfeme i druge kozmetičke predmete proizvode fabrike. Deterdženti su sintetička sredstva za pranje i čišćenje. Industrija lekova se zasniva uglavnom na stranim licencama u uvozu sirovina i poluproizvoda. Međutim, i pored ovolikog broja fabrika, industrija lekova ne podmiruje domaće potrebe.
Svetska hemijska proizvodnja[uredi | uredi izvor]
U SAD postoji oko 170 velikih hemijskih kompanija.[1] One posluju na međunarodnom nivou sa više od 2.800 objekata van SAD i 1.700 stranih filijala ili podružnica. Hemijska proizvodnja u SAD ostvaruje 750 milijardi dolara godišnje. Američka industrija beleži velike trgovinske viškove i zapošljava više od milion ljudi samo u Sjedinjenim Državama. Hemijska industrija je takođe drugi najveći potrošač energije u proizvodnji i troši preko 5 milijardi dolara godišnje na smanjenje zagađenja.
U 2012. godini, hemijski sektor je činio 12% dodate vrednosti prerađivačke industrije EU. Evropa ostaje najveći svetski trgovinski region hemikalija sa 43% svetskog izvoza i 37% svetskog uvoza, iako najnoviji podaci pokazuju da je Azija sustiže 34% izvoza i 37% uvoza.[2] Uprkos tome, Evropa i dalje ima trgovinski suficit sa svim regionima sveta osim Japana i Kine, gde je 2011. godine postojao trgovinski bilans hemikalija. Trgovinski suficit Evrope sa ostatkom sveta danas iznosi 41,7 milijardi evra.[3]
Tokom 20 godina između 1991. i 2011. evropska hemijska industrija je zabeležila porast prodaje za 295 milijardi evra na 539 milijardi evra, što je slika stalnog rasta. Uprkos tome, udeo evropske industrije na svetskom hemijskom tržištu je pao sa 36% na 20%. Ovo je rezultat ogromnog povećanja proizvodnje i prodaje na tržištima u razvoju kao što su Indija i Kina.[4] Podaci pokazuju da je 95% ovog uticaja samo iz Kine. U 2012. podaci Evropskog saveta za hemijsku industriju pokazuju da pet evropskih zemalja učestvuje sa 71% u prodaji hemikalija u EU. To su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Holandija.[5]
Hemijska industrija je zabeležila rast u Kini, Indiji, Koreji, Bliskom istoku, jugoistočnoj Aziji, Nigeriji i Brazilu. Rast je vođen promenama u dostupnosti sirovina i cenama, troškovima rada i energije, različitim stopama ekonomskog rasta i pritiscima na životnu sredinu.
Kao što se kompanije pojavljuju kao glavni proizvođači hemijske industrije, takođe se može gledati na globalnom nivou kako se rangiraju industrijalizovane zemlje, s obzirom na više stotina milijardi dolara vrednu proizvodnju koju zemlja ili region može da izveze. Iako je hemijsko poslovanje globalnog opsega, najveći deo svetske hemijske proizvodnje od 3,7 biliona dolara otpada na samo nekoliko industrijalizovanih nacija. Samo Sjedinjene Države su proizvele 689 milijardi dolara, 18,6 odsto ukupne svetske hemijske proizvodnje u 2008. godini.[6]
| Globalne isporuke hemikalija po zemlji/regionu (milijarde dolara)[6] | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2008 | 2009 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Sjedinjene Američke Države | 416,7 | 420,3 | 449,2 | 438,4 | 462,5 | 487,7 | 540,9 | 610,9 | 657,7 | 664,1 | 689,3 |
| Kanada | 21,1 | 21,8 | 25,0 | 24,8 | 25,8 | 30,5 | 36,2 | 40,2 | 43,7 | 45,4 | 47,4 |
| Meksiko | 19,1 | 21,0 | 23,8 | 24,4 | 24,3 | 23,5 | 25,6 | 29,2 | 32,0 | 33,4 | 37,8 |
| Severna Amerika | 456,9 | 463,1 | 498,0 | 487,6 | 512,6 | 541,7 | 602,7 | 680,3 | 733,4 | 742,8 | 774,6 |
| Brazil | 46,5 | 40,0 | 45,7 | 41,5 | 39,6 | 47,4 | 60,2 | 71,1 | 82,8 | 96,4 | 126,7 |
| Drugi | 59,2 | 58,1 | 60,8 | 63,4 | 58,6 | 62,9 | 69,9 | 77,2 | 84,6 | 89,5 | 102,1 |
| Latinska Amerika | 105,7 | 98,1 | 106,5 | 104,9 | 98,2 | 110,3 | 130,0 | 148,3 | 167,4 | 185,9 | 228,8 |
| Nemačka | 124,9 | 123,2 | 118,9 | 116,1 | 120,1 | 148,1 | 168,6 | 178,6 | 192,5 | 229,5 | 263,2 |
| Francuska | 79,1 | 78,5 | 76,5 | 76,8 | 80,5 | 99,6 | 111,1 | 117,5 | 121,3 | 138,4 | 158,9 |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | 70,3 | 70,1 | 66,8 | 66,4 | 69,9 | 77,3 | 91,3 | 95,2 | 107,8 | 118,2 | 123,4 |
| Italija | 63,9 | 64,6 | 59,5 | 58,6 | 64,5 | 75,8 | 86,6 | 89,8 | 95,3 | 105,9 | 122,9 |
| Španija | 31,0 | 30,8 | 30,8 | 31,9 | 33,4 | 42,0 | 48,9 | 52,7 | 56,7 | 63,7 | 74,8 |
| Holandija | 29,7 | 29,4 | 31,3 | 30,6 | 32,2 | 40,1 | 49,0 | 52,7 | 59,2 | 67,9 | 81,7 |
| Belgija | 27,1 | 27,0 | 27,5 | 27,1 | 28,7 | 36,1 | 41,8 | 43,5 | 46,9 | 51,6 | 62,6 |
| Švajcarska | 22,1 | 22,2 | 19,4 | 21,1 | 25,5 | 30,3 | 33,8 | 35,4 | 37,8 | 42,7 | 53,1 |
| Irska | 16,9 | 20,1 | 22,6 | 22,9 | 29,1 | 32,3 | 33,9 | 34,9 | 37,5 | 46,0 | 54,8 |
| Švedska | 11,1 | 11,4 | 11,2 | 11,0 | 12,5 | 15,9 | 18,2 | 19,3 | 21,2 | 21,2 | 22,6 |
| Drugi | 27,1 | 26,8 | 25,9 | 26,4 | 27,9 | 33,5 | 38,6 | 42,9 | 46,2 | 50,3 | 58,9 |
| Zapadna Evropa | 503,1 | 504,0 | 490,4 | 488,8 | 524,4 | 630,9 | 721,9 | 762,7 | 822,4 | 935,4 | 1,076,8 |
| Rusija | 23,8 | 24,6 | 27,4 | 29,1 | 30,3 | 33,4 | 37,5 | 40,9 | 53,1 | 63,0 | 77,6 |
| Drugi | 22,3 | 20,3 | 21,9 | 23,4 | 25,3 | 31,4 | 39,6 | 46,2 | 55,0 | 68,4 | 87,5 |
| Centralna/Istočna Evropa | 46,1 | 44,9 | 49,3 | 52,5 | 55,6 | 64,8 | 77,1 | 87,1 | 108,0 | 131,3 | 165,1 |
| Afrika & Srednji istok | 52,7 | 53,2 | 59,2 | 57,4 | 60,4 | 73,0 | 86,4 | 99,3 | 109,6 | 124,2 | 160,4 |
| Japan | 193,8 | 220,4 | 239,7 | 208,3 | 197,2 | 218,8 | 243,6 | 251,3 | 248,5 | 245,4 | 298,0 |
| Azija-Pacifik ne računajući Japan | 215,2 | 241,9 | 276,1 | 271,5 | 300,5 | 369,1 | 463,9 | 567,5 | 668,8 | 795,5 | 993,2 |
| Kina | 80,9 | 87,8 | 103,6 | 111,0 | 126,5 | 159,9 | 205,0 | 269,0 | 331,4 | 406,4 | 549,4 |
| Indija | 30,7 | 35,3 | 35,3 | 32,5 | 33,5 | 40,8 | 53,3 | 63,6 | 72,5 | 91,1 | 98,2 |
| Australija | 11,3 | 12,1 | 11,2 | 10,8 | 11,3 | 14,9 | 17,0 | 18,7 | 19,1 | 22,8 | 27,1 |
| Koreja | 39,3 | 45,5 | 56,3 | 50,4 | 54,9 | 64,4 | 78,7 | 91,9 | 103,4 | 116,7 | 133,2 |
| Singapur | 6,3 | 8,5 | 9,5 | 9,4 | 12,5 | 16,1 | 20,0 | 22,0 | 25,8 | 28,9 | 31,6 |
| Tajvan | 21,9 | 23,7 | 29,2 | 26,8 | 28,4 | 34,3 | 44,5 | 49,5 | 53,8 | 57,4 | 62,9 |
| Ostatak Azije/Pacifika | 24,8 | 29,1 | 30,9 | 30,8 | 33,3 | 38,8 | 45,5 | 52,9 | 62,9 | 72,2 | 90,8 |
| Azija/Pacifik | 409,0 | 462,3 | 515,7 | 479,7 | 497,7 | 587,8 | 707,5 | 818,8 | 917,3 | 1041,0 | 1291,2 |
| Ukupne svetske isporuke | 1573,5 | 1625,5 | 1719,0 | 1670,9 | 1748,8 | 2008,5 | 2325,6 | 2596,4 | 2858,1 | 3160,7 | 3696,8 |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ SINGH, KIRPAL (2012-07-07). CHEMISTRY IN DAILY LIFE (na jeziku: engleski). PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN 9788120346178.
- ^ „Facts and Figures 2012:The European chemicals industry in a worldwide perspective” (PDF). CEFIC. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 5. 8. 2013.
- ^ Higgins, Stan (april 2013). „European Chemicals Industry: A review” (PDF). Chemical News. str. 18—20. Arhivirano iz originala (PDF) 2015-07-23. g. Pristupljeno 2013-08-05.
- ^ „Facts and Figures 2012:The European chemicals industry in a worldwide perspective” (PDF). CEFIC. str. 6. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 5. 8. 2013.
- ^ „Facts and Figures 2012:The European chemicals industry in a worldwide perspective” (PDF). CEFIC. str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 5. 8. 2013.
- ^ a b „Global Business of Chemistry”. Arhivirano iz originala 2010-10-19. g. Pristupljeno 26. 2. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Natalija Mastilo, Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd 2005.
- ‘World Of Chemicals’ is a chemical portal - a networking community for the chemical fraternity. [1]
- Fred Aftalion. A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. 1991. Aftalion, Fred (1991). A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1297-6. Arhivirano iz originala 04. 06. 2011. g. Pristupljeno 24. 10. 2021.
- E. N. Brandt. Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. xxii+ 650 pp. Appendices, Select bibliography and index. Brandt, E. N. (1997). Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. ISBN 0-87013-426-4. Arhivirano iz originala 29. 04. 2005. g. Pristupljeno 24. 10. 2021.
- Alfred D. Chandler. Shaping the Industrial Century: The Remarkable Story of the Evolution of the Modern Chemical and Pharmaceutical Industries. Harvard University Press, 2005. 366 pp. . ISBN 0-674-01720-X. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). chapters 3-6 deal with DuPont, Dow Chemicals, Monsanto, American Cyanamid, Union Carbide, and Allied in US; and European chemical producers, Bayer, Farben, and ICI. - Micheal McCoy, et al., "Facts & Figures of the Chemical Industry", Chemical & Engineering News, 84(28), July 10, 2006, pp. 35–72.
- Shreve, R. Norris, and Joseph A. Brink Jr. The Chemical Process Industries (4th ed. New York: McGraw Hill, 1977)
- Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. World Population and Production Trends and Outlooks (1953) pp. 1176–1205; with many tables and maps on the worldwide chemical industry in 1950
- Chemical refinery resources https://web.archive.org/web/20150204034435/http://www.ccc-group.com/chemicals/solutions/industrial-1
- American Institute of Chemical Engineers (2003-01-17), AIChE Constitution, Arhivirano iz originala 2011-08-13. g., Pristupljeno 2011-08-13.
- Bird, R. Byron; Stewart, Warren E.; Lightfoot, Edwin N. (2002), Kulek, Petrina, ur., Transport Phenomena (2nd izd.), United States: John Wiley & Sons, ISBN 0-471-41077-2, LCCN 2001023739, LCC QA929.B% 2001.
- Carberry, James J. (2001-07-24), Chemical and Catalytic Reaction Engineering, McGraw-Hill Chemical Engineering Series, Canada: General Publishing Company, ISBN 0-486-41736-0, LCCN 2001017315, LCC TP155.7.C37 2001.
- Cohen, Clive (jun 1996), „The Early History of Chemical Engineering: A Reassessment” (PDF), Br. J. Hist. Sci., Cambridge University Press, 29 (2): 171—194, JSTOR 4027832, S2CID 145005140, doi:10.1017/S000708740003421X, Arhivirano iz originala (PDF) 2012-06-01. g..
- Engineering the Future of Biology and Biotechnology, Rice University, Arhivirano iz originala 2010-07-25. g., Pristupljeno 2011-08-07.
- Garner, Geraldine O. (2003), Careers in engineering, VGM Professional Career Series (2nd izd.), United States: McGraw-Hill, ISBN 0-07-139041-3, LCCN 2002027208, LCC TA157.G3267 2002.
- Kim, Irene (januar 2002), „Chemical engineering: A rich and diverse history” (PDF), Chemical Engineering Progress, Philadelphia: American Institute of Chemical Engineers, 98 (1), ISSN 0360-7275, Arhivirano iz originala (PDF) 2004-08-21. g..
- McCabe, Warren L.; Smith, Julian C.; Hariott, Peter (1993), Clark, B.J.; Castellano, Eleanor, ur., Unit Operations of Chemical Engineering, McGraw-Hill Chemical Engineering Series (5th izd.), Singapore: McGraw-Hill, ISBN 0-07-044844-2, LCCN 92036218, LCC TP155.7.M393 1993.
- Ogawa, Kōhei (2007), „Chapter 1: Information Entropy”, Chemical engineering: a new perspective (1st izd.), Netherlands: Elsevier, ISBN 978-0-444-53096-7.
- Perkins, J.D. (2003), „Chapter 2: Chemical Engineering — the First 100 Years”, Ur.: Darton, R.C.; Prince, R.G.H.; Wood, D.G., Chemical Engineering: Visions of the World (1st izd.), Netherlands: Elsevier Science, ISBN 0-444-51309-4.
- Reynolds, Terry S. (2001), „Engineering, Chemical”, Ur.: Rothenberg, Marc, History of Science in United States: An Encyclopedia, New York City: Garland Publishing, ISBN 0-8153-0762-4, LCCN 99043757, LCC Q127.U6 H57 2000.
- Silla, Harry (2003), Chemical Process Engineering: Design and Economics, New York City: Marcel Dekker, ISBN 0-8247-4274-5.
- American Institute of Chemical Engineers (2003a), „Speeding up the human genome project” (PDF), Chemical Engineering Progress, Philadelphia, 99 (1), ISSN 0360-7275, Arhivirano iz originala (PDF) 2004-08-21. g..
- Towler, Gavin; Sinnott, Ray (2008), Chemical engineering design: principles, practice and economics of plant and process design, United States: Elsevier, ISBN 978-0-7506-8423-1.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Chemical and Agrochemical Enterprise Quality Management Software”. Sparta Systems, Inc. Arhivirano iz originala 7. 10. 2015. g. Pristupljeno 20. 3. 2015.
| Grane |  | |
|---|---|---|
