Šantal Akerman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šantal Akerman
Datum rođenja(1950-06-06)6. jun 1950.
Mesto rođenjaBrisel, Belgija
Datum smrti5. oktobar 2015.(2015-10-05) (65 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Šantal Akerman (franc. Chantal Akerman; Brisel, 6. jun 1950 – Pariz, 5. oktobar 2015) bila je belgijska režiserka i scenaristkinja. Svojim filmovima je izvršila široki uticaj na feministički i avangardni film.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena u jevrejskoj porodici poljskih emigranata, Akerman je debitovala 1968. godine kratkometražnim igranim filmom „Raznesi se, moj grade”. Pod uticajem Majkla Snoua i Endija Vorhola režirala je svoj prvi dugometražni film „Hotel Monterej” (1972). Proslavila se filmovima „Ja, ti, on, ona” (1974) i „Žana Dilman, Trgovački kej, 1080 Brisel” (1975) u kojima je tematizovala probleme savremene žene upotrebljavajući statičnu kameru i odbacujući klasičnu filmsku naraciju i montažne elipse. Imala je izrazito blizak odnos s majkom, te je taj odnos tematizovala u nekoliko zapaženih filmova; u ostvarenju iz 1976. godine „Vesti od kuće” iskoristila je pisma svoje majke o svakodnevnim porodičnim događajima kao zvučni zapis filma,[1] dok je u svom poslednjem filmu „Nije kućni film” (2015) istraživala temu metempsihoze kao odgovor na majčinu smrt.[2] Poznata je i po filmu „Zatočenica” (2000), osavremenjenoj adaptaciji petog toma Prustovog romana „U traganju za iščezlim vremenom”.

Njene filmove odlikuje šturost jezika, nedostatak metafora, kompozicija u seriji isprekidanih jedinica i težnja za iskazivanje novog intenziteta slabim vokabularom. Odbacivši dominatni interes filma za pričom i pod uticajem strukturalizma i poststrukturalizma, težila je da izazove telesni osećaj kod gledaoca o protoku vremena. Podstičući gledaoce na strpljenje za sporiji tempo, njeni filmovi naglašavaju humanost svakodnevnog. Na taj način, Akerman je stvorila upečatljive filmove čekanja, prolaznosti i odlaganja donošenja odluka.[3] Iako se smatra jednom od najuticajnijih autorki feminističkog filma, sama Akerman je pravila otklon do etikata koje su nametali njeni identiteti, te je poznata njena izjava: „Kada me ljudi pitaju jesam li feministička režiserka, odgovaram im da sam žena i da pravim filmove”.[4]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

godina originalni naziv trajanje napomena prevod
1968 Saute ma Ville 13 minuta Raznesi se, moj grade
1971 L'enfant aimé ou Je joue à être une femme mariée 35 minuta
1972 La Chambre 1 11 minuta Akerman je radila i montažu Soba 1
1972 La Chambre 2 11 minuta Akerman je radila i montažu Soba 2
1972 Hotel Monterey 62 minuta
1973 Le 15/8 42 minuta režirala zajedno sa Semi Šlingerbaum
Akerman je radila i montažu i fotografiju
1973 Hanging Out Yonkers 90 minuta nezavršen
1974 Je Tu Il Elle 90 minuta Ja, ti, on, ona
1975 Jeanne Dielman, 23 Quai du Commerce, 1080 Bruxelles 201 minuta Žana Dilman, Trgovački kej, 1080 Brisel
1976 News from Home 85 minuta Vesti od kuće
1978 Les Rendez-vous d'Anna 127 minuta Anini sastanci
1980 Dis-moi 127 minuta Kaži mi
1982 Toute une nuit 89 minuta
1983 Les Années 80 82 minuta Osamdesete
1983 Un jour Pina à demandé 57 minuta Jednog dana Pina me je pitala
1983 L'homme à la valise 60 minuta
1984 J'ai faim, j'ai froid 12 minuta segment za Paris vu par, 20 ans après Gladan sam, hladno mi je
1984 New York, New York bis 8 minuta izgubljen
1984 Lettre d'un cinéaste 8 minuta
1986 Golden Eighties 96 minuta
1986 La paresse 14 minuta segment za Seven Women, Seven Sins
1986 Le marteau 4 minuta
1986 Letters Home 104 minuta
1986 Mallet-Stevens 7 minuta
1989 American Stories, Food, Family and Philosophy 92 minuta Američka istorija
1989 Les trois dernières sonates de Franz Schubert 49 minuta
1989 Trois strophes sur le nom de Sacher 12 minuta
1991 Nuit et jour 90 minuta Noć i dan
1992 Le déménagement 42 minuta
1992 Contre l'oubli 110 minuta Akerman je režirala jedan kraći segment
1993 D'Est 107 minuta
1993 Portrait d'une jeune fille de la fin des années 60 à Bruxelles 60 minuta
1996 Un divan à New York 108 minuta
1997 Chantal Akerman par Chantal Akerman 64 minuta
1999 Sud 71 minuta
2000 La Captive 118 minuta Zatočenica
2002 De l'autre côté 103 minuta
2004 Demain on déménage 110 minuta
2006 Là-bas 78 minuta Akerman je radila i fotografiju
2007 Tombée de nuit sur Shanghaï 60 minuta Segment za O Estado do Mundo
2011 Almayer's Folly 127 minuta
2015 No Home Movie 115 minuta Akerman je radila i fotografiju Nije kućni film

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lebow, Alisa (2016). „Identity Slips: The Autobiographical Register in the Work of Chantal Akerman” (PDF). Film Quarterly. 1 (70): 54—60. 
  2. ^ Davies, Jon (2016). „Every Home A Heartache: Chantal Akerman”. C: International Contemporary Art (130). 
  3. ^ Matošević, Vesna. „Chantal Akerman: redateljica unutarnjih života žena”. voxfeminae.net. Pristupljeno 8. 11. 2019. 
  4. ^ Atkinson, Nathalie. „How Chantal Akermans modernist masterpiece changed cinema”. BBC. Pristupljeno 8. 11. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Šantal Akerman na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шантал_Акерман&oldid=27353720”