1612. (film)
| 1612. Hronika smutnog vremena | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | 1612: Hroniki smutnogo vremeni |
| Žanr | istorijski |
| Režija | Vladimir Hotinenko |
| Scenario | Arif Aliev |
| Producent | Mihalkov, Nikita Sergejevič Leonid Vereščagin Viktor Vekselberg |
| Glavne uloge | Pjotr Kislov Marat Bašarov Artur Smoljaninov Mihail Porečenkov Aleksandr Balujev Michał Żebrowski-(Poljska) Violeta Davidovskaja Ramon Langa-(Španija) |
| Muzika | Aleksej Ribnikov |
| Producentska kuća | Central Partneršip |
| Godina | 2007. |
| Trajanje | 135 minuta |
| Zemlja | Rusija |
| Jezik | ruski |
| Budžet | 12.000.000 dolara |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
1612. – Hronika Smutnog vremena (rus. 1612: Хроники смутного времени), je ruski film iz 2007. godine o Smutnim vremenima i o ratu Poljsko-Litvanskog saveza protiv Rusije (1605–1618). Režirao ga je Vladimir Hotinenko, a producent je Nikita Mihalkov. Film je prikazan 1. novembra 2007. godine kako bi se poklopio sa proslavom Dana nacionalnog jedinstva - 4. novembra kojim se obeležava isterivanje poljskih trupa iz Moskve. Bez obzira na pojavljivanje istorijskih ličnosti u njemu (Ksenija Godunova, knjaz Požarski), film se može nazvati više "kostimiranim" nego "istorijskim", obzirom da su stvarne činjenice i događaji značajno izmenjeni i prilagođeni izmišljenoj temi.
Zaplet[uredi | uredi izvor]
Radnja se odvija u Rusiji tokom "Smutnih vremena", perioda građanskih nemira, gladi i stranih invazija koje je usledilo nakon pada dinastije Rurik, koja je vladala Rusijom od 862. do 1598. godine. Protagonist, Andrej bio je kao dečak sluga na dvoru cara Borisa Godunova, gde je postao svedok ubistva carske porodice po nalogu zaverenika bojara. Andrej je prodan u roblje. Nakon sedam godina, kupuje ga španski plaćenik, Alvaro Borha koji se bori na strani poljske vojske. Njihovu četu napadnu razbojnici, a Alvaro pogine. Andrej i njegov drug Kostka znaju da se sluge bez gospodara smatraju beguncima i da će biti obešeni. Andrej obuče garderobu svog mrtvog gospodara, prisvoji njegovo ime i pretvara se da je "Španski vitez". Andreja unajmi poljski gospodar Osina, koji želi da osvoji Moskvu i koristi princezu Kseniju Godunovu da se dokopa krune. Dok prilaze gradu, Andrej zaštiti devojku Ruskinju od poljskih vojnika. Njegov pravi identitet je otkriven i on biva uhapšen. Kostka međutim, oslobodi Andreja i ukrade princezu Kseniju (opijenu sredstvima za spavanje) i uz pomoć njegove devojke Ruskinje, iskradu se do ruskog garnizona. Nažalost, Rusi im kažu da je knez Dmitrij Požarski odveo najveći deo vojske i sve topove za Moskvu. Andrej potom napravi top od kože. U zoru, poljska vojska zahteva predaju grada. Andrej ispali vrelo đule u poljsko skladište municije koje eksplodira i pobije većinu poljskih vojnika.Sutradan dolazi još Poljaka i napadaju grad, ali Rusi se čvrsto drže. Osina naređuje granatiranje kapije, dok Andrej spušta svoj top sa zidina na ulaz. Husaria («krilata konjica») počinje napad. Kad su se neprijatelji primakli, Andrej ispaljuje iz svog topa lanac koji odseče glave poljskim vitezovima. Kapija se sruši, a ostali počnu da beže. Osina pozove Andreja na pregovore i kaže da će, ako Ksenija ne izađe sama, ubiti njenu kćer. Andrej je lično izvede iz grada.Ubrzo se Andrej priključi Rusima u Moskvi. Bitka za Moskvu traje tri dana. Poljaci beže nakon poraza. Osina je zarobljen. Andrej ga izaziva na dvoboj u kojem ga i ubije. Ruski plemići su ljuti na Kseniju jer je bila sa Osinom. Šalju je da živi u manastiru. Uskoro je izabran novi car, Mihail Romanov, čija dinastija će vladati Rusijom narednih 300 godina.
Glavne uloge[uredi | uredi izvor]
- Pjotr Kislov — Andrej / «Španac»
- Artur Smoljaninov — Kostka
- Mihal Žebrovski — poljski getman Kibovski
- Violeta Davidovskaja — Ksenija Godunova
- Ramon Langa — Alvar Borha
- Marat Bašarov — vojvoda Novoloka (po liku Kuzme Minjina)
- Mihail Porečenkov — knjaz Požarski
- Aleksandr Baluev — Osina, ataman razbojnika
- Aleksandr Samojlenko — Mordan, ubica Fjodora Godunova
- Viktor Šamirov — nuncij jezuit Lavicki
- Gabrijele Ferceti — Kardinal
- Dmitrij Uljanov — Lažni Dmitrij
- Dmitriй Muhamadeev — mutavac
- Euklid Kjurdzidis —Dijego Velaskes
Istorijska pouzdanost[uredi | uredi izvor]
Film je zasnovan na istorijskim događajima a uključuje i neke elemente fikcije, poput jednoroga. Prema antiputinovoj opozicionoj koaliciji «Druga Rusija», "najveći deo istorije (u filmu) je razvodnjen do neprepoznatljivosti".[1] Film kombinuje umetničke slobode sa stvarnim događajima, npr. suprotno istorijskim činjenicama, poljske trupe su odbačene od Moskve. Kuzma Minjin i Dmitrij Požarski, glavni pokretači narodnog ustanka koji je doveo do isterivanja Poljsko-Litvanskih snaga, samo se kratko pojavljuju na kraju filma.[2]
Sporno[uredi | uredi izvor]
Kritičari Kremlja su uporedili film sa sovjetskom propagandom.[1] Postavila su se pitanja o navodnim «antipoljskim» osećanjima u filmu, ali je režiser u intervjuima kako poljskim tako i ruskim medijima, naglasio da namera filma nije da ni na koji način kleveće Poljake. Režiser Vladimir Hotinenko tvrdi da je film napravljen u svrhu zabave kao i da u širokim narodnim masama podigne svest o novom prazniku.[3][4]
Međunarodni, kao i ruski kritičari sugerišu da film, naručen od strane Kremlja,[1] propagira osnovne političke ideje koje je Kremlj «gurao» uoči parlamentarnih izbora u decembru 2007. godine: neophodnost snažnog vođstva, podmuklost stranaca i važnost rodoljublja. «Smutno vreme», kako je prikazano u filmu, predstavlja poslednju deceniju dvadesetog veka, kad je Rusija bila nejaka, anarhična i kriminalizovana država pod snažnim uticajem SAD.[5] Hotinenko je izjavio: "Meni je bitno da publika oseti ponos. Da se prema tome ne odnose kao prema nečem što se desilo u pradavnoj istoriji već kao prema nedavnim događajima, da osete vezu između događaja od pre 400 godina sa današnjicom."[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v "1612"-unicorns-meet-tsars/ „In "1612," Unicorns Meet Tsars”. The Other Russia. 05. 11. 2007. Pristupljeno 04. 4. 2009.[mrtva veza]
- ^ Birchenough, Tom (01. 11. 2007). „'1612' makes date with Russia”. Variety. Pristupljeno 04. 4. 2009.
- ^ Żebrowska, Anna (31. 10. 2006). „Taśmy Kremla. Smuta krzepi”. Gazeta Wyborcza (na jeziku: poljskom).
- ^ Malczyk, Jerzy. „Rosja: Władimir Chotinienko: nie byłbym w stanie nakręcić antypolskiego filmu” (na jeziku: poljskom). Arhivirano iz originala 24. 08. 2011. g. Pristupljeno 12. 08. 2010.
- ^ a b „Kremlin-funded blockbuster casts Putin in a tsar role”. Sunday Herald. Arhivirano iz originala 28. 11. 2007. g.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Birchenough, Tom (02. 11. 2007). „Very Bloody Troubles”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 13. 01. 2013. g. Pristupljeno 12. 08. 2010.
- Baldwin, Chris (03. 11. 2007). „Action movie an allegory for Putin's Russia”. Reuters.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- 1612 na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- 1612 na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- https://web.archive.org/web/20100805034139/http://www.rusmovies.com/tag/1612
- Kino-Teatr.ru
- 1612: Članak iz «Nasz Dziennik», Poljska
- http://www.youtube.com/watch?v=XAKzvY6HGZ4