Џонатан Боуен

С Википедије, слободне енциклопедије
Џонатан Боуен
Лични подаци
Датум рођења(1956{{month}}{{{day}}})1956.
Место рођењаОксфорд, Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
ПребивалиштеОксфорд
ДржављанствоУједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитетски колеџ (Оксфорд)
Научни рад
ПољеИнформатика Информациона технологија Музејска информатика
ИнституцијаMuseophile Limited Birmingham City University University of Reading Универзитет Оксфорд Imperial College, London
Познат поФормалне методе Z- нотација Странице музеја виртуелне библиотеке Виртуелни музеј рачунарства
УтицаоМајк Хинчи Кевин Лано
Званични веб-сајт
www.jpbowen.com

Џонатан П. Боуен (рођен 1956. године) је британски стручњак за рачунаре.

Преглед[уреди | уреди извор]

Џонатан Боуен је представник „Museophile Limited” компаније и професор емеритус на London South Bank универзитету, где је руководио Центром за примењене формалне методе[1]. Био је професор рачунарске науке на Универзитету у Бирмингему,[2] гостујући професор на институту Прат (Њујорк), Универзитета у Вестминстеру, Кингс колеџа (Лондон),[3] и гостујући академик на Лондонском универзитетском колеџу.[4]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у Окфсорду, син Хамфрија Боуена,[5] а школовао се у „Dragon School” (Оксфорд) и у школи у Брајанстону пре него што је матурирао на Универзитетском колеџу у Оксфорду (Универзитет у Оксфорду), где је стекао звање магистра инжињерских наука.

Каријера[уреди | уреди извор]

Боуен је касније радио на колеџу „Imperial College” у Лондону, компјутерској лабораторији универзитета у Оксфорду (сада одсеку за информатичке технологије на универзитету у Оксфорду), на Универзитету у Редингу и универзитету „London South Bank”. Његов рани рад био је заснован генерално на формалним методама, а касније нарочито на „Z-нотацији” (енгл. the Z notations). Био је представник групе „Z-корисника” (енгл. the Z user group) од раних 1990-их година до 2011. године. Проглашен је представником британског компјутерског друштва „FACS” (енгл. Specialist Group on Formal Aspects of Computing Science) 2002. године.[6] Од 2005. године, Боуен је помоћник главног уредника новина „Иновације у систему и софтверском инжењерству”.[7] Поред тога, сарадник је и уредника насловне стране новина „ACM Computing Surveys, покривајући област софтверског инжењерства и формалних метода.[8] Од 2008.–2009. године, био је сарадник у „Praxis High Integrity Systems” и радио на великом индустријском пројекту користећи З-нотације.

Још једно од Боуенових интересовања је у области онлајн музеја. Основао је странице виртуелних музеја (енгл. Virtual Library museums pages (VLmp)) 1994. године. То је директоријум онлајн музеја који је ускоро подржан од стране Међународног Савета Музеја (енгл. International Council of Museums, ICOM, српска скраћеница: МСМ).[9] Исте године створио је „Виртуелни музеј рачунарства”. „Museophile Limited[10] је основао 2002. године да помаже музејима, посебно онлајн, на пример са форумима за дискусију.[11] Такође је радио у индустрији „Oxford Instruments”, „Marconi Instruments”, „Logica”, „Силикон Графикс” (енгл. Silicon Graphics) и „Altran Praxis”.

Боуен је изабран за члана RSA (енгл. Royal Society for the encouragement of Arts, Manufactures and Commerce) 2002. године и британског компјутерског друшва (енгл. British Computer Society (BCS)) 2004. године. Такође је члан организације „Worshipful Company of Information Technologists” у Ситију у Лондону.

Одабране књиге[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Birmingham City University (на језику: енглески), 2. 10. 2019, Приступљено 16. 10. 2019 
  2. ^ „School of Computing, Telecommunications and Networks : Jonathan Bowen”. 6. 11. 2015. Архивирано из оригинала 06. 11. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  3. ^ „CREST Members”. 22. 10. 2007. Архивирано из оригинала 22. 10. 2007. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  4. ^ „Prof. Jonathan P. Bowen, visiting academic, University College London”. 21. 8. 2007. Архивирано из оригинала 21. 08. 2007. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  5. ^ Споукс-Сајмондс, Ен. "Families: The Bowens". The Changing Faces of North Oxford: Book One. Robert Boyd Publications. ISBN 978-1-899536-25-2. стр. 81–83.
  6. ^ „Committee and Contact Details”. Приступљено 1. 12. 2012. 
  7. ^ „Editorial Board”. Innovations in Systems and Software Engineering. Springer. Архивирано из оригинала 6. 8. 2013. г. Приступљено 1. 12. 2012. 
  8. ^ „Editorial board”. ACM Computing Surveys. Association for Computing Machinery. Архивирано из оригинала 19. 10. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  9. ^ „Virtual Library museums pages”. Међународни савет музеја. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 1. 12. 2012. 
  10. ^ „Museophile Limited”. UK. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 1. 12. 2012. 
  11. ^ Прети, Џон (26. 9. 2003). „Information about our newsfeed”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2004. г. Приступљено 1. 12. 2012. 
  12. ^ Фентон, Норман (13 септембар 1996). "Critical burden of being correct". Times Higher Education Supplement.
  13. ^ Johnson, C. (1996). „Review: Book Review”. The Computer Journal. 39 (7): 643. doi:10.1093/comjnl/39.7.643-a. 
  14. ^ Робинсон, Ендру (4. јануар 2017). "The Turing Guide: Last words on an enigmatic codebreaker?". New Scientist.
  15. ^ Koslow, Jennifer (2019). „Museums and digital culture: New perspectives and research”. Museum Management and Curatorship. 34 (5): 537—539. S2CID 203059899. doi:10.1080/09647775.2019.1661098. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]