Абу Убаида

С Википедије, слободне енциклопедије
Абу Убаида
Датум рођења728
Место рођењаБасра
Датум смрти825, 824, 820те
Место смртиБасра

Абу Убаида, Обаида или Обајдах (арап. أبو عبيدة‎‎; AD 728–825) Ма’мар ибн ул-Мутана био је рани муслимански учењак арапске психологије.[1] Абу Убаида је био контроверзна личност; каснији учењак Ибн Кутајба је забележио да је Абу Убаида "мрзео Арапе", иако су његови савременици још увек сматрали да је он најпознатији научник његових година.[2] Да ли је Абу Убаида стварно подржао Шубиија или не и даље је предмет стручне расправе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Абу Убаида је говорио да је имао Јеврејске корене.[3] У младости је био ученик Абу 'Амр ибн ел 'Ала', Јунус ибн Хабиба и Ел Ахфаш ел Акбара,[4] а касније је био и савременик Ел Асма'ија,[5] 803. године је био позван у Багдад од стране калифа Харуна ел Рашида. У једном инциденту који су опоисали бројни историчари, калиф Ел Рашид је ивео коња и питао и Ел Асма'и и Абу 'Убаида (који су такође обимно писали о зоологији) да ли би могли да идентификују тачне термине за сваки део коњске анатомије . Абу 'Убаида се ослободио изазова, рекавши да је био лингвиста и антолога, а не ветеринар; ел-Асма'и је затим скочио на коња, идентификовао сваки део свог тела и давао примере из бедуинске арапске поезије успостављајући изразе као прави арапски речник.[6]

Био је један од најцењенијих и ауторитативнијих научника свога времена у свим питањима која се односе на арапски језик, антиквитете и приче, и стално су га наводили каснији аутори и преводиоци. Ел Џахиз га је сматрао најученијим човеком у свим гранама људског знања, а Ибн Хишам је прихватио његово тумачење чак и одломака у Курану.[7] Иако Абу 'Убаидах није могао да рецитује један стих из Курана без чињења грешака у изговору, он се сматрао стручњаком о језичким значењима стихова, нарочито у погледу ретко коришћеног речника.[8] Наслови 105 његових дела помињу се у Фихристу Ибн ел-Надима, а његова Књига дана је основа за делове историје Ибн ел-Атхира и Китаб ел Агани од Абуа ел Фараџ ел Исфаханиа, али чини се да ништа његово(осим песме) сада непостоји у независној форми.[7]

Оставштина[уреди | уреди извор]

Тачна природа верских и етноцентричких погледа Абу Убаиде и даље је предемет расправе. Хамилтон Алекандар Роскен Гиб тврди да пре оптужби Ибн Кутаибаха вековима касније, нико није оптужио Абу Убаиду због предрасуда против Арапа; уместо тога, Гиб сматра да је то резултат његовог статуса као Хариџит, средњевековне секте муслимана различитих од Сунита и Шита.[9] Хју Чисхолм се са тим не слаже, сматрајући да Абу Убаида није ни харијита нити расиста, већ да је једноставно подржавао Шубија и супротставио се идеји да су Арапи сами по себи супериорнији од других раса. По Чисолмовом опису, он је усхићен што је показао те речи, бајке, обичаје и сл., за које су Арапи веровали да су њихови, у ствари су произашли од Персијанаца. По овим питањима он је био велики ривал ел-Асма'ија.[7] Ставови Абу Убаиде су се оштро разликовали у односу на арапски и Куран; он је негирао да је Куран садржао не-арапски речник, позицију са коју су касније коментирали неки као што је Ел Сујути.[10]

Без обзира на контроверзе, утицај Абу Убаидаха је добро познат. Скоро половина свих информација о Арабији пре ислама које су каснији аутори наводили потицале су од Абу Убаида, а он је написао најранији тафсир или коментар Курана, који је био основа за објашњавање било ког стиха у пророчкој биографији коју је написао Ибн Хишам.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lüling 2003, стр. 31
  2. ^ Hamilton Alexander Rosskeen Gibb (2013). Studies on the Civilization of Islam. London: Routledge. стр. 67. ISBN 9781135030346. 
  3. ^ Hamilton & Gibb 2007
  4. ^ Khallikan 1871, стр. 586
  5. ^ Carter 2004, стр. 22
  6. ^ Shehada 2012, стр. 132
  7. ^ а б в One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain: Chisholm, Hugh, ed. "Abu Ubaida". Encyclopædia Britannica. 1. (11th изд.). Cambridge University Press. 1911. стр. 81.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Chejne 1969, стр. 43.
  9. ^ а б Hamilton & Gibb 2007, стр. 68
  10. ^ Versteegh 2001, стр. 61

Литература[уреди | уреди извор]