Благоје Свркота

С Википедије, слободне енциклопедије
Благоје Свркота
Лични подаци
Датум рођења( 1948-03-06)6. март 1948.(76 год.)
Место рођењаСивац,  ФНРЈ
Књижевни рад
Најважнија дела„Где је Сентандреја“
„Путовање у Мисир“
„Чекајући брод у Јерисосу“
„Концерт из Вијене“
"Стари џентлмен и трешњин цвет"
НаградеЛенкин прстен“ за „Седам малих песама“

Благоје Свркота (Сивац, 6. март 1948) је песник, новинар, публициста и професор књижевности.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу „П. П. Његош“ завршио у Сивцу, гимназију у Сомбору, а Филозофски факултет (Катедра за југословенске књижевности) у Новом Саду.[3] Од 1965. године објављује песме, књижевну критику и есеје у многим листовима и часописима.

Приређивач је и уредник више издања из области књижевности, историје, историје уметности и сликарства, као и из области природних наука.[4][5]

Професионално се бавио новинарством. Био је новинар и уредник омладинског листа „Покрет“, „Сомборских новина“, Радио Сомбора, директор Информативног центра Сомбор. Био је члан Скупштине ЈРТ и члан Савеза новинара Југославије.[3]

Обављао је дужност потпредседника Извршног већа и председника Извршног одбора Скупштине општине Сомбор. Био је члан Главног одбора СПС. Радио је у Пошти.[6]

Члан је Друштва књижевника Војводине од 2006. и Удружења књижевника Србије од 2010. године.[3]

Живи и ради у Сомбору.[3][6]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге песама[уреди | уреди извор]

  • „Шта је доказ правде“, Заједничка књига Петра Бановчанина (афоризми) и Благоја Свркоте (песме), Комисија за културу ССФФ, Штампарија „Форум“, Нови Сад, 1970.
  • „Где је Сентандреја“ (2005)[7]
  • „Путовање у Мисир“, Клуб књижевника КУД „Ђока Павловић“. . Београд. 2009. ISBN 978-86-7038-073-8. .
  • „Чекајући брод у Јерисосу“ (2010)[8]
  • „Концерт из Вијене“ (2013)[9][10]
  • "Стари џентлмен и трешњин цвет", Сабране песме, ауторско издање. 2017. ISBN 978-86-920787-1-2.; Е-библиотека, Градска библиотека "Карло Бијелицки" Сомбор, друго издање. 2017. ISBN 978-86-80878-07-2.www.biblioso.org.rs/pdf/

Публицистика[уреди | уреди извор]

Оснивач је и уредник сомборског „Алманаха“[11] (годишњака, календара), објављено је укупно 10 бројева у 8 томова (3.750 страница) од 1998. до 2007. године (YU ISSN:1450-6165). Издавачи: Учитељски факултет Сомбор (1998—2001), „Меморија“ Сомбор, „Ефект“ Беочин, Културни центар Колут и „Бирограф“ Апатин (2002—2007).

Уредио и приредио више издања из области књижевности, историје, историје уметности и сликарства, као и из области природних наука.

  • "Иконографија природе Иванке Јовановић", Монографија, приређивачи и издавачи Зоран М. Мандић и Благоје Свркота (уредник), Сомбор,(2017), Б. Свркота. ISBN 978-86-920787-0-5.; електронски извор: htp://zoranmmandic.blogspot.com/.
  • Сава Стојков "Одавде до Рембранта", Зборник, Уредник и приређивач Благоје Свркота, "Меморија", Сомбор. 2010. ISBN 978-86-83485-04-8.

Листови и часописи[уреди | уреди извор]

Поезију, есеје и књижевну критику објавили су му: „Покрет“ (Сомбор), „Руковети“ (Суботица), „Домети“ (Сомбор), „Златна греда“ (Нови Сад), Index (Нови Сад), Заветине (Мирослав Лукић, Београд), „Борба“ (Београд), Књижевне новине (Београд), „Даница“ (Београд), Вечерње новости (Београд), „Поезија“ (Загреб), „Шумадијске метафоре“ (Младеновац), „Свитак“ (Пожега), „Истар“ (Апатин), лист Синдиката ПТТ Србије „Поштар“ (Београд)[12], и други.

Награде[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

О Свркотином књижевном стваралаштву писали су: Зоран М. Мандић, Илинка Г. Вуковић, Мићо Јелић Грновић, проф. др Бора Маринковић, проф. др Жарко Ружић, Никола Маширевић, Радован Поповић, Милан Живановић, Мирослава Ђурчић, Бранимир Плавшић, Ђуро Кукић, Драган Богутовић, Јован Зивлак, Лаза Чурчић[13], Душан Шкорић, и други.

Налази се у антологијама:

  • Стојан Бербер, „Птице и водоскоци“, Сомбор, 1970.[6]
  • Перо Зубац, „Велике тајне“, Београд, 1997.[6]
  • Миљурко Вукадиновић, Душан Стојковић, "Нису све болести за мене", Београд, 2014.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ПУПС - др Јован Кркобавић и СДП - др Небојша Човић”. rik.parlament.gov.rs. Република Србија Републичка изборна комисија. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2013. „186. Благоје свркота, 06.03.1948, професор 
  2. ^ Мандић, Зоран М. (2009). „Седам малих бисера” (пдф). Домети. Сомбор: Градска библиотека "Карло Бијелицки". 138-139 (1). ISSN 0351-0425. Приступљено 7. 11. 2013. „Након затварања магичног Ленкиног круга, жири је једногласно донео одлуку да се СЕДАМ 153 Домети Малих песама сомборског песника и професора књи- жевности Благоја Свркоте (1948) овенча Ленкиним прстеном.  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ „Свркота Благоје”. dkv.org.rs. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 7. 11. 2013. 
  4. ^ Грновић, Јелић М. (2008). „Предговор”. Ур.: Добрица Ерић, Благоје Свркота. Путешествије - монографија (пдф). Рума: Српска књига. стр. 3—6. ISBN 978-86-7564-458-3. Приступљено 7. 11. 2013. 
  5. ^ Максимовић, Аврам (2010). „Предговор”. Ур.: Свркота, Благоје. Нови Пчелар (пдф). предговор: Благоје Свркота (прво изд.). Апатин: Бирограф. стр. 5—12. Приступљено 7. 11. 2013. 
  6. ^ а б в г „Едиција "Моћ речи". ansamblpavlovic.org. КУД "Ђока Павловић" Поште Србије. Приступљено 8. 11. 2013. [мртва веза]
  7. ^ Благоје Сркота (2005). Где је Сентандреја. Нови Сад: Светови. ISBN 978-86-7047-472-7. 
  8. ^ Свркота, Благоје (2010). Зоран М. Мандић, ур. Чекајући брод у Јерисос: песме. Нови Сад: Адреса. ISBN 978-86-86761-52-1. 
  9. ^ Свркота, Благоје (2013). Зоран М. Мандића, ур. Концерт из Вијене. Апатин: Бирограф. ISBN 978-86-85531-19-4. 
  10. ^ „Концерт из Вијене - Благоје Сркота”. rtvsrece.com. РТВ Среће. 7. 3. 2013. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2013. 
  11. ^ „Периодика”. danas.rs. Дневни лист ”Данас”. 13. 3. 2007. Приступљено 7. 11. 2013. 
  12. ^ Будимир, Милорад, ур. (2013). „Датум, матура, пикник и друге приче” (пдф). Поштар. Главни одбор Синдиката ПТТ Србије. 165: 1,16. Приступљено 8. 11. 2013. 
  13. ^ Чурчић, Лаза (03. и 10. март 1999). „Календари некад и сад (I и II),"ДНЕВНИК", Култура, Наука, Уметност, среда, 3. март 1999, среда, 10. март 1999. године”. Дневник. Нови Сад: Дневник Војводина прес доо.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Свркота, Благоје (2013). Зоран М. Мандића, ур. Концерт из Вијене. Апатин: Бирограф. ISBN 978-86-85531-19-4. 
  • Свркота, Благоје (2010). Зоран М. Мандић, ур. Чекајући брод у Јерисос: песме. Нови Сад: Адреса. ISBN 978-86-86761-52-1. 
  • Благоје Сркота (2005). Где је Сентандреја. Нови Сад: Светови. ISBN 978-86-7047-472-7. 
  • {{Cite book| ref=harv| title = Аврам Максимовић ПЧЕЛАР НОВИ ПЧЕЛАР 1810-2010, Приредио Милош Антонић, Уредник и Предговор Благоје Свркота, Бирограф, Апатин, прво издање. 2010. ISBN 978-86-85531-13-2.;| url = http://www.pcela.rs/novi_pcelar
  • Добрица Ерић, Благоје Свркота, ур. (2008). „Предговор”. Путешествије - монографија (пдф). Рума: Српска књига. стр. 3—6. ISBN 978-86-7564-458-3.  Непознати параметар |{{Мртва{{Мртва[мртва веза] веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} last= игнорисан (помоћ); |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Сркота, Благоје (1. 7. 2013). „Ведре песме”. Зона преливања - Сазвежђе 3. Приступљено 8. 11. 2013. 
  • Свркота, Благоје (27. 10. 2013). „Лучиндан”. intervjuzavetine.blogspot.com.es. Билтен Сазвежђа Заветина. Приступљено 8. 11. 2013.