Владимир Ђорђевић (аикидока)

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Ђорђевић
Лични подаци
НадимциМистер ВИ, Командант (Mr.V, Commander)
Датум рођења(1973-01-23)23. јануар 1973.(51 год.)
Место рођењаБеоград, Србија
ПребивалиштеМајами, Флорида
ДржављанствоСрбија, САД
НационалностАмеричко, Српско
РелигијаПравославац
Висина180 цм.
Маса101 кг.
Занимањемајстор борилачких вештина, филмски продуцент, каскадер, директор сценске борбе, потпредседник Покрета обнове Краљевине Србије
Каријера
Активни периодод 1980.
Борилачке вештинеКик-бокс, Реални Аикидо, Аикиџуџицуу.
УчитељЉубомир Врачаревић
Ранг мајсторствамајстор, главни инструктор
  црни појас 7. дан
Најпознатији ученициНенад Стојковић, Немања Божовић, Радоје Ђорђевић
Званични веб-сајт
vladimirdjordjevic.com

Владимир Ђорђевић (Београд, 23. јануар 1973) докторанд културолошких наука је америчко-српски држављанин, продуцент, књижевник, редитељ и мајстор борилачких вештина. Владимир Ђорђевић је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и потпредседник парламентарне странке у Србији, (Покрет обнове Краљевине Србије)[1] хуманиста, активиста и заштитник права жена и деце од насиља у породици и друштву. Владимир је Врачаревићев најпознатији мајстор реалног аикидоа у свету и један од првих и најмлађих чланова Америчке куће славних за борилачке вештине. Оснивач је тактичког система самоодбране „Одбрана”, који практикује од 1999. године.

Тренинг[уреди | уреди извор]

Владимир се бави борилачким вештинама од своје седме године, када је почео са каратеом код свог покојног оца Мирослава и легендарних Владимира и Илије Јорге. Након каратеа, прелази на фул контакт, савате бокс и кикбокс који постаје његова дугогодишња дисциплина. Током служења војног рока у војној полицији, а затим у антитерористичкој јединици, упознаје Љубомира Врачаревића и реални аикидо поред кикбокса постаје његов животни позив. Носилац је црног појаса 6. дан у реалном аикидоу и џијуџицуу, 7. дан у аикиџуџицу и дугогодишњи је такмичар и тренер кикбокса и муајтаиа. Оснивач је неколико борилачких клубова реалног аикидоа (КРА Ђорђевић, Амерички центар реалног аикидоа) кикбокс клуба Владини Тигрови (Vladimir's TIGERS) и федерације ОДБРАНА, која је регистрована у више држава у свету (Америка, Канада, Србија итд.).

Комбинујући технике реалног аикидоа, кик-бокса, војно-полицијске обуке, тактичког стрељаштва, борбе са ножем и уличне борбе, 1999. ствара своју вештину самоодбране и тактичког тренинга „Одбрана”.[2] Рад са јединицама специјалне наменске војске, полиције и многих агенција доказ је професионалне репутације коју Владимир ужива у свету. У својој каријери је одржао преко 350 међународних семинара самоодбране[3] и тактичког тренинга кроз које су прошле на десетине хиљада ученика.

Холивудска каријера[уреди | уреди извор]

Владимир је радио на многим домаћим и страним филмским[4] остварењима као продуцент, редитељ, писац и директор сценског борења. Велики пројекат холивудске А продукције ради 2011—2012. године — Она ме хоће (енгл. She Wants Me).[5] Главни протагонисти популарног филма су Чарли Шин и Хилари Даф.

Заслуге и титуле[уреди | уреди извор]

Владимир Ђорђевић је главни инструктор Светске федерације реалног аикидоа (енгл. World Centre of Real Aikido, WCRA)[6] за САД, Канаду и Јужну Америку, те партнер Југословенске федерације кик-бокса. На Арнолдовим светским играма[7] 2004. године узео је златну медаљу. На америчкој ТВ станици Си-Би-Ес 2,[8] приказан је његов курс за заштиту жена од силовања у најударнијем термину дана (17 часова). Директор је Америчке куће славних[9] за државу Илиноис. Амбасадор је самоодбране у Интернационалној организацији за борилачке вештине.[10] У Акционом магазину[11] за борилачке вештине, представљен је на средишњим станицама као најуспешнији инструктор самоодбране у Америци. Истакнути је члан Америчке асоцијације за борилачке вештине,[12] Светског центра реалног аикидоа, Националне асоцијације професионалних инструктора борења,[13] Америчке комбат асоцијације, Интернационалне полицијске асоцијације за борбу против наркотика.[14]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Владимир Ђорђевић, од оца Мирослава и мајке Вере, има два рођена брата: Живојина и Радоја. Са партнерком Јеленом има двоје деце, сина Лазара (2014) и ћерку Ану (2016). Крштени је православац, а његов допринос Православној цркви се може видети кроз Ђорђевићев константан рад у Цркви Св. Симеона Мироточивог. У српској америчкој дијаспори је најутицајнији члан масонске ложе „Кинг Оскар Ложа 855”[15] у Чикагу и најмлађи масон 32 степена шкотског реда.[16]

Публикације[уреди | уреди извор]

Владимир МрВ Ђорђевић је аутор више књига, а његови радови су објављени на српском и енглеском језику.

  • Наш начин — Одбрана
  • Аркан
  • Тигров скок
  • Из Чикага моји
  • Прота Сава Нинковић
  • Утицај филмске и ТВ продукције на обликовање јавног мњења
  • 303 - Српски Термопили


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Покрет обнове Краљевине Србије
  2. ^ „ODBRANA: Self Defense Hand to Hand Combat System”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2013. г. Приступљено 06. 11. 2013. 
  3. ^ A Nonprofit, Democratic Martial Arts Organization Of, For, and By Practitioners of Combat Martial Arts with World-Wide Quality
  4. ^ Vladimir 'Mr.V' Djordjevic - IMDb
  5. ^ She Wants Me (2012) - IMDb
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2013. 
  7. ^ [„ARNOLD CLASSIC WORLDWIDE 2016”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2013. г. Приступљено 08. 11. 2013.  ARNOLD CLASSIC WORLDWIDE 2016]
  8. ^ CBS Chicago
  9. ^ United States Martial Arts Hall of Fame
  10. ^ Home
  11. ^ „Hall of Honors Home Page”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2020. 
  12. ^ United States Martial Arts Association
  13. ^ Martial Arts Business Support for Martial Arts School Owners
  14. ^ „Narcotic Enforcement Officers Association”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  15. ^ [„King Oscar Lodge #855 | Home Page”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 07. 11. 2013.  King Oscar Lodge #855 | Home Page]
  16. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2013. г. Приступљено 17. 12. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђорђевић, Владимир (2010). Аркан. Xlibres. стр. 139—146. ISBN 978-1-4363-7862-8. 
  • Ђорђевић, Владимир Мр. В (2019). Тигров скок. MrV Group. стр. 199. ISBN 978-86-81554-00-5.
  • Ђорђевић, Владимир Мр. В (2021). Из Чикага моји. Духовни луг. стр. 339. ISBN 978-86-6038-049-6.
  • Ђорђевић, Владимир Мр. В (2023). Прота Сава Нинковић. Pi-press. стр. 59. ISBN 978-86-6023-531-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]