Глобализам
Глобализам је појам који се најчешће користи за означавање различитих идеологија глобализације.
Тумачења[уреди | уреди извор]
Професор Манфред Стигер прави разлику између различитих глобализама, попут правосудног глобализма, џихад глобализма и тржишног глобализма.[1] Тржишни глобализам укључује идеологију неолиберализма. На један начин, усмјеравање глобализма на идеологију тржишног глобализма и неолиберализма доводи до конфузије. На примјер, канадски филозоф Џон Сол у књизи „Пропаст глобализма и поновно рађање национализма” глобализам изједначава са неолиберализмом и неолибералним глобализмом. Тврди да је глобализам већ разбијен на контрадикторне дијелове и да грађани поново јачају националне интересе и на позитиван и на негативан начин.
Супротно томе, амерички политиколог Џозеф Нај, један од оснивача теорије међунарних односа неолиберализма, генерализује израз тврдећи да се глобализам односи на било који опис и објашњење свијета који се одликује мрежним везама које превазилазе међуконтиненталну удаљеност; док се глобализација односи на повећање или пад степена глобализма.[2] Ова генерална употреба концепта је много мање заступљена.
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Пол Џејмс дефинише глобализам „...као доминантна идеологија и субјективитет повезан са различитим историјско-доминантним формацијама глобалног ширења. Дефиниција строго подразумјева да је било претмодерних и традиционалних облика глобализма или глобализације прије него што је покретачка сила капитализма настојала да колонизује сваки кутак планете, на примјер, вратимо се Римском царству у другом вијеку нове ере, а можда и Грцима петог вијека прије нове ере.”[3]
Види још[уреди | уреди извор]
- Антиглобалистички покрет
- Културна глобализација
- Димензије глобализације
- Глобални капитализам
- Глобално загријавање
- Глобализација
- Информатичко доба
- Изолационизам
- Национални интерес
- Неоконзерватизам
- Неолиберализам
- Нови свјетски поредак
- Постиндустријско друштво
- Владајућа класа
- Организација уједињених нација
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Steger 2008, стр. [потребна страна]
- ^ Nye 2002
- ^ James 2006, стр. 22
Литература[уреди | уреди извор]
- James, Paul (2006). Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back In. London: Sage Publications.
- James, Paul; Steger, Manfred B. (2010). Globalization and Culture, Volume IV: Ideologies of Globalism. London: Sage Publications.
- Kolko, Joyce; Kolko, Gabriel (1972). The Limits of Power: The World and United States Foreign Policy, 1945–1954. New York, NY: Harper & Row. ISBN 978-0-060-12447-2.
- Leffler, Melvyn P. (2010). „The emergence of an American grand strategy, 1945–1952”. In Melvyn P. Leffler and Odd Arne Westad, eds., The Cambridge History of the Cold War, Volume 1: Origins. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 67—89. ISBN 978-0-521-83719-4.
- Machlup, Fritz (1977). A History of Thought on Economic Integration. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04298-7.
- Nye, Joseph (15. 4. 2002). „Globalism Versus Globalization”. The Globalist. Приступљено 27. 10. 2014.
- Peck, James (2006). Washington's China: The National Security World, the Cold War, and the Origins of Globalism. Amherst, MA: University of Massachusetts Press. ISBN 978-1-558-49536-4.
- Steger, Manfred B. (2008). The Rise of the Global Imaginary: Political Ideologies from the French Revolution to the Global War on Terror. Oxford: Oxford University Press.
- Steger, Manfred B. (2009). Globalism: The New Market Ideology (3rd изд.). Lanham, MD: Rowman & Littlefield.
- United States Department of State (1948). Foreign Relations, 1948: Volume I, Part 2. Washington, DC: US Government.
- Veseth, Michael, ур. (2002). The Rise of the Global Economy. The New York Times 20th Century in Review. Chicago, IL: Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-579-58369-9.