Пређи на садржај

Горње Преказе

Координате: 42° 46′ 47″ С; 20° 49′ 47″ И / 42.7797° С; 20.8297° И / 42.7797; 20.8297
С Википедије, слободне енциклопедије

Горње Преказе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаСрбица
Становништво
 — 2011.2.126
Географске карактеристике
Координате42° 46′ 47″ С; 20° 49′ 47″ И / 42.7797° С; 20.8297° И / 42.7797; 20.8297
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина674 m
Горње Преказе на карти Србије
Горње Преказе
Горње Преказе
Горње Преказе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број41000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Горње Преказе (алб. Prekaz i Epërm) је насеље у општини Србица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горње Преказе површине 1177 ha. У селу је било 30 српских кућа, али су оне све насилно исељене, а живаљ протеран, до почетка 1982. године. У селу је остало само старо српско гробље. Историјски и географски село Горње Преказе припада Дреничком крају.

Овде је живео Ахмет Делија (1850-1913).

Географија[уреди | уреди извор]

Село Горње Преказе припада типу џематских равичарскнх села, са бројним махалама. Сеоска гробља су разбацана на неких 11 мес1а, према родовима и џематима. Напоредо са тим постоји и подела села на три џемата: Горње, Средње и Доње Преказе. Називи места имају ова имена: Залина, Мелина, Арат е Душковићве, Рахишта, Бахћа е Имерит, Ливадет е Шабанит, Клисира, Крони и мад, Чешме и Зенеловиће, Крони Тушовићве, Кодра Лубофцит, Крони и Незовиће, Божевц, Корни Арифовиће, Крони лугај, Забел/и Зејнеловиће, Забе/ли Исламивиће, Забели и Алитовиће.[1]

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Породице у селу Горње Преказе припадају фису (племену) Кучи, али се издају за припаднике фиса Бериш.Да би сакрили своје порекло црногорско, јер су у старини сви били припадници племена Куча, православне вере. Они лично говоре да се сматрају Беришама, јер је тај фис јачи у Дреници, него што су Кучи. Уз то сматрају ,,Бериши и Кучи то је истоветан фис (племе).[2] Подаци порекла становништва по родовима из 1936. године:[1]

Албански родови:

  • Кајтази (5 кућа.), од фиса Куч, међутим издају се за фис Бериш, што такође чине сви Кучи у овом селу.
  • Ахмети (9 кућа), од братства Асани, од фиса Куч.
  • Ајдари (6 кућа), од фиса Куч.
  • Османи (6 кућа), од фиса Куч. Од овога рода одселило се 1 домаћинство у Косовску Митровицу, а 1 домаћинство у село Гумниште - Вучитрнска Шаља.
  • Делија (9 кућа), од фиса Куч. Старином су српског порекла. Од овога рода 1 домаћинство се одселило 1885. године, у село Дубовце у Дреници, а 2 домаћинства 1835. године у Косовску Митровицу, а потом и 1 домаћинство 1916. године исто у Косовску Митровицу. На крају, 1 домаћинство се у старини од овога рода одселило у дреничко село Микушницу. Од овог рода је Ахмет Делија.
  • Арући (9 кућа), фиса Куч. Од овога рода има још 1 домаћинство, али без мушких глава, па се рачуна у народу и не рачуна више као ,,кућа’’, јер је домаћинство остало без мушког наследника у роду и фису. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у дреничко село Доњи Стрмац на ,,мираз’’ - домазетство = женидбена миграција.
  • Исљами (8 кућа), од фис Куч. Родови: Демај, Арући, Исљами, чине једно братство. Воде порекло српско из села Брњака у Ибарском Колашину.
  • Сулај (7 кућа), од фиса Куч. Од овога рода 2 домаћинства су одсељена 1916. године у Косовску Митровицу.
  • Мустафи (8 кућа), од фиса Куч. Од овога рода 1 домаћинство се одселило у Албанију, 1 у предео Старе Рашке, где се удовица преудала и сина собом повела; 1 домаћинство је отишло у печалбу кроз Јужну Србију, занимајући се трговином и угоститељством.
  • Азири (5 кућа), од фиса Куч.
  • Арифи (З куће), од фиса Куч.
  • Зећири (1 кућа), од фиса Куч. Од овога рода једно домаћинство се одселило у село Жабаре, код Косовске Митровице.
  • Породице: Суљај, Мустафи, Азири, Арифи и Зећири, припадају братству Незовић (алб. Nezaj).
  • Исљами (10 кућа), од фиса Куч. Од овог рода 1 домаћинство се одселило ,,на мираз’’ -домазетство у село Љубовце, у Дреници.
  • Муамери (З куће), од фиса Куч.
  • Муслију (2 куће), од фиса Куч.
  • Укај (Фејзули) (З куће), од фиса Куч.
  • Велији (Салију)(4 кућа), од фиса Куч.
  • Родови: Исљами, Муамери, Муслију, Укај и Велију чине братство Делију.

Срби и Црногорци (колонисти):

  • Оташевић(3 куће., славе Светог Николу, а прислужују Малу Госпојину). Досељени су из Бијелог Камена, у Топлици. Пореклом су из племена Цуца, у Црној Гори.
  • Грујовић, 1 кућа, досељени су из села Парлиша, околина Чачка. Славе Св. Стефана Дечанског.
  • Вучинић, 1 кућа, досељени су из села Балчака, у Топлици, старином су из Херцеговине, а пореклом из племена Пипери, у Црној Гори.
  • Булајић, 5 кућа, потичу из Балчака - Топлица, старином су из Грахова.
  • Ковачевић, 1 кућа, славе Св. Ђорђа, а прислужују Матијевдан, досељени су из Пиле - Грахово.
  • Миловић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Велику Госпојину. Досељени су из Горњег Села - Грахово.
  • Милошевић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила. Досељени су из села Гркаја - општина Лепосавић.
  • Милутиновић, 1 кућа, славе Ђурђиц, прислужују Св. Ђорђа Алимпија, пореклом су из села Јериња, општина Лепосавић.
  • Гашић, 1 кућа, с11аве Ђурђиц, прислужују Ђурђевдан. Досељени су из села Јериња, општина Лепосавић.
  • Лазић, 1 кућа, славе Св. Ђорђа Алимпија, досељени су из Шипачине, код Рашке.
  • Коловић, 1 кућа, славе Св. Димитрија, прислужују Св. Петра и Павла, досељени су из Бањске Реке - Зворник.

Колонистичко гробље Горњег Преказа је са колонистима села Трнавца, у атару овога села.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према проучавањима Татомира Вукановића насеља и порекла становништва из 1936. године. Горње Преказе је имао следеће стање: албанских родова је било 17, са 98 кућа, Срба и Црногораца колониста је било 11 родова, са 1З кућа. Према попису становништва у 1948. година, Горње Преказе је имало 1057 становннка од тога 552 мушких и 505 женских, са 140 кућа.[4] Насеље данас има албанску етничку већину.

Популација (ист.): Горње Преказе
Година1948195319611971198119912011
Становништво1.0571.1421.2821.5121.9202.1982.126
Еволуција становништва

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Вукановић 2005, стр. 173.
  2. ^ Вукановић 2005, стр. 143.
  3. ^ Вукановић 2005, стр. 174.
  4. ^ Коначни реэултати пописа становништва у 1948. I, код те речи.

Литература[уреди | уреди извор]