Пређи на садржај

Десет малих црнаца

С Википедије, слободне енциклопедије
Десет малих црнаца
Српско издање књиге
Настанак
Ориг. насловTen Little Niggers
Ten Little Indians
And Then There Were None
АуторАгата Кристи
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста делакриминалистички
Место и време
радње
Црначко/Војничко острво
Издавање
Датум6. новембар 1939.
Број страница272
Тип медијатврди повез
Класификација
ISBN?9536838052
Хронологија
ПретходникУбиство је лако
НаследникТужни чемпрес

Десет малих црнаца (енгл. Ten Little Niggers) је криминалистички роман енглеске списатељице Агате Кристи који је она описала као најтежу од својих књига за писање.[1] Први пут је објављен у Уједињеном Краљевству од стране издавачке куће "Collins Crime Club" 6. новембра 1939. године,[2] а назив је утемељен на дечјој песмици за бројање и песме министранта која служи као главна основа заплета.[3][4] Америчко издање објављено је у јануару 1940. под називом И не оста ни један, преузетим из последњих пет речи песме.[5] Узастопна америчка прештампавања и адаптације користе тај назив, иако су књиге меког повеза користиле назив Десет малих Индијанаца између 1964. и 1986. Британска издања су наставила да користе изворни наслов до 1985.[6]

Књига је најпродаванија светска мистерија, а са преко 100 милиона продатих примерака једна је од најпродаванијих књига свих времена. Роман је наведен као шести најпродаванији наслов (на било ком језику, укључујући и помињана дела).[7]

Радња[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Осморо људи стиже на мало, одвојено острво на обали Девона, а свако је добио неочекивану личну позивницу. Дочекују их батлер и куварица Томас и Етел Роџерс који објашњавају да њихови домаћини Улик Норман Овен и Уна Ненси Овен још нису стигли иако су оставили упутства.

Урамљен примерак старих стихова виси у соби сваког госта, а на столу у трпезарији стоји десет фигурица. После вечере пуштена је грамофонска плоча. Снимком је оптужен сваки посетилац, па и брачни пар Роџерс, да су починили убиство, а затим је постављено питање да ли неко од „затвореника у просторији” жели да каже нешто у своју одбрану.

Гости откривају да нико од њих не познаје Овенове, а судија Воргрејв указује да је назив „У. Н. Овен” потиче од речи „Unknown” што значи „Непознати”. Марстон завршава пиће и одмах умире од тровања цијанидом. Доктор Армстронг потврђује да у осталим пићима није било цијанида и указује да је Марстон морао сам себи то да стави у пиће.

Следећег јутра, госпођа Роџерс је пронађена мртва у свом кревету, а до ручка је и генерал Макартур преминуо од ударца тупим предметом у главу. Гости схватају да природа смрти одговара одговарајућим редовима стихова, а три фигурице су уклоњене.

Гости сумњају да их У. Н. Овен можда саставно убија и претражују острво, али не налазе места за скривање. Пошто нико други није могао доћи или отићи са острва без помоћи, приморани су да закључе да је неко од седморо преосталих особа сигурно убица. Следећег јутра, господин Роџерс је пронађен мртав на гомили дрва, а Емили Брент је пронађена мртва у салону пошто јој је убризган калијум цијанид.

Пошто је Воргрејв предложио да се претраже све собе, откривено је да Ломбардов пиштољ недостаје. Вера Клејторн одлази у своју собу и вришти када је пронашла морске алге како висе са плафона. Већина преосталих гостију је пожурила на спрат, а када су се вратили, затекли су Воргрејва још увек доле, грубо обученог у одећу судије са раном од метка на челу. Др Армстронг га је прогласио мртвим.

Те ноћи, Ломбардов пиштољ је враћен на своје место, а Блор је видео да неко излази из куће. Армстронга нема у соби. Вера, Блор и Ломбард одлучују да се држе заједно и напусте кућу. Када се Блор вратио по храну, убија га мермерни сат у облику медведа који је гурнут са Вериног симса. Вера и Ломбард проналазе Армстронгово тело насукано на плажи и обоје закључују да је ово друго одговорно. Вера предлаже премештање тела са обале као знак поштовања, али то је изговор да узме Ломбардов пиштољ. Када је Ломбард насрне на њу, она га је убила.

Вера се вратила кући потресена, пострауматског стања и пронашла омчу и столицу постављену у својој соби и снажан мирис мора. Савладана кривицом, она се обесила у складу са последњим стихом песме.

Званичници Скотланд јарда стижу на острво и проналазе лешеве. Откривају да је власник острва, љигави заступник и трговац дрогом Ајзак Морис организовао позиве и наручио снимање плоче. Међутим, он је умро од прекомерне количине барбитурата у ноћи када су гости стигли. Полиција реконструише смрт уз помоћ дневника жртава и извештаја специјалисте судске медицине. Успели су да искључе неколико осумњичених због околности њихове смрти и ствари које су касније премештене, али на крају нису могли да открију убицу.

Много касније, један рибар извлачи својом мрежом флашу са писаним признањем. У њему судија Воргрејв приповеда да је целог живота имао два противречна нагона: снажан осећај за правду и дивљу жудњу за крвљу. Он је задовољио и једно и друго кроз своје занимање судије кривичних дела осуђујући убице на смрт након суђења. Пошто је добио дијагнозу неизлечиве болести, одлучио је да спроведе личну шему како би се обрачунао са групом људи за које је сматрао да су избегли правду.

Пре него што је отишао на острво, дао је Морису смртоносну количину барбитурата за његово лоше варење. Он је лажирао своју смрт пуцњем уз помоћ др Армстронга под изговором да ће то помоћи групи да препозна убицу. Пошто је убио Армстронга и преостале госте и померао предмете да би збунио полицију, он је на крају извршио самоубиство пуцајући себи у главу користећи пиштољ и неку ластику како би се уверио да се његова права смрт поклапа са приказом његове намештене смрти забележене у дневницима гостију. Воргрејв је написао своје признање и бацио га у море у флаши као одговор на оно што је признао као „жалосну људску потребу” за признањем.

Ликови[уреди | уреди извор]

  • Ентони Џејмс Марстон (Тони Марстон), аморалан и неодговоран младић
  • Томас Роџерс, батлер и супруг Етел Роџерс
  • Етел Роџерс, куварица, домаћица и супруга Томаса Роџерса
  • Генерал Џон Гордон Макартур, ратни јунак Првог светског рата у пензији
  • Емили Керолајн Брент, старија, побожна уседелица
  • Едвард Џорџ Армстронг, лекар из Харли стрита
  • Вилијам Хенри Блор, бивши полицијски инспектор, сада приватни детектив
  • Филип Ломбард, најамник
  • Вера Елизабет Клејторн, млада учитељица физичког васпитања у женској школи на годишњем одмору
  • Лоренс Џон Воргрејв (часни судија Воргрејв), судија кривичног суда у пензији
  • Ајзак Морис, власник острва, љигави заступник и трговац дрогом

Грађа романа[уреди | уреди извор]

Радња је конструисана око десет стихова дечје песмице за бројање „Десет малих црнаца“[2] („Десет малих Индијанаца“ или „Десет малих војника“ у каснијим издањима). Свака од десет жртава – осморо гостију и двоје радница на острву – бива убијена на начин који одражава један од стихова песмице. Такође убијен, али ван острва, је недавни власник острва.

Тренутна објављена варијанта песме[уреди | уреди извор]

Ово је варијанта песмице објављена у издању из 2008:[8]

Десет малих војника пошло је у кревет. Један се угушио и оста их девет.
Девет малих војника спавало је доста. Један се не пробуди и осам их оста.
Осам малих војника у Девон је пошло. Један тамо остаде, седам кући дошло.[9]
Седам малих војника цепало је брест. Једног уби секира и оста их шест.
Шест малих војника пчели узе мед. Једног бумбар убоде, оста само пет.
Пет малих војника бавило се правом. Остаде их четири, један плати главом.
Четири мала војника на морској обали стоје. Једног прогута црвена харинга и оста их троје.
У зоолошки врт кренуше три мала војника. Једног згроми медвед и остадоше два.
Два мала војника сунчаху се цео дан. Један изгоре на сунцу, оста само један.
Један мали војник сам, чемеран и бедан. Оде и обеси се, и не оста ниједан.

Кореспонденција између песме и начина смрти[уреди | уреди извор]

Начини смрти жртава наспрам формулације стихова
Бр. Лик Оптужба Начин смрти Изворни стихови британског издања[10] Тренутни стихови[8]
Ајзак Морис (покојни) [Недавни власник острва. Продао дрогу жени која је постала наркоманка и касније извршила самоубиство Прихватио смртоносни коктел лекова за лечење својих замишљених болести
1 Ентони Џејмс Марстон Ударио и убио двоје мале деце док је неопрезно возио Угушио се пошто је попио виски са цијанидом Десет малих црнаца пошло је у кревет.

Један се угушио и оста их девет.

Десет малих војника пошло је у кревет.

Један се угушио и оста их девет.

2 Госпођа Етел Роџерс Дозволила је да је муж наговори да ускрати лекове бивше послодавке како би изазвала њену смрт и наплатила наследство Умрла је у сну пошто је попила пиће напуњено превеликом количином хлорал хидрата Девет малих црнаца спавало је доста.

Један се не пробуди и осам их оста.

Девет малих војника спавало је доста.

Један се не пробуди и осам их оста.

3 Генерал Џон Гордон Макартур Открио да га је жена варала са официром под његовом командом, а затим га је послао на задатак који ће готово сигурно довести до његове смрти Убијен ударцем тупим предметом у главу Осам малих црнаца у Девон је пошло.

Један тамо остаде, седам кући дошло.

Осам малих војника у Девон је пошло.

Један тамо остаде, седам кући дошло.[9]

4 Томас Роџерс Навео своју жену да ускрати лек бившој послодавки како би изазвао њену смрт и прикупио наследство Убијен секиром док је цепао дрва Седам малих црнаца цепало је брест.

Једног уби секира и оста их шест.

Седам малих војника цепало је брест.

Једног уби секира и оста их шест.

5 Емили Керолајн Брент Отпустила је своју спремачицу пубертетлијку јер је остала трудна, што је довело до тога да се спремачица удавила Убризгана цијанидом након испијања кафе са хлоралом Шест малих црнаца пчели узе мед.

Једног бумбар убоде, оста само пет.

Шест малих војника пчели узе мед.

Једног бумбар убоде, оста само пет.

6 Лоренс Џон Воргрејв (судија Воргрејв) Непрописно утицао на пороту да донесе осуђујућу пресуду против човека за кога су многи сматрали да је невин, а затим га осудио на смрт (након погубљења полиција је пронашла доказ о кривици оптуженог) Прострелна рана у главу док је био обучен као судија Пет малих црнаца бавило се правом.

Остаде их четири, један плати главом.

Пет малих војника бавило се правом.

Остаде их четири, један плати главом.

7 Др Едвард Џорџ Армстронг Оперисао болесницу у пијаном стању што је довело до њене смрти Удавио се након што је гурнут са литице у море Четири мала црнца на морској обали стоје.

Једног прогута црвена харинга и оста их троје.

Четири мала војника на морској обали стоје.

Једног прогута црвена харинга и оста их троје.

8 Вилијам Хенри Блор Дао лажни исказ на суду што је довело до тога да је невин човек осуђен на доживотну робију где је умро годину дана касније Смрскана лобања мермерним сатом у облику медведа У зоолошки врт кренуше три мала црнца.

Једног згроми медвед и остадоше два.

У зоолошки врт кренуше три мала војника.

Једног згроми медвед и остадоше два.

9 Филип Ломбард Као најамник је украо храну од људи из источноафричких племена са којима је радио и оставио их да помру Упуцала га Вера на плажи из његовог револвера Два мала црнца сунчаху се цео дан.

Један изгоре на сунцу, оста само један.

Два мала војника сунчаху се цео дан.

Један изгоре на сунцу, оста само један.[11]

10 Вера Елизабет Клејторн Као гувернанта пустила да се дете које је чувала удави како би његов стриц наследио породично имање и оженио се њом Обесила се Један мали црнац сам, чемеран и бедан.

Оде и обеси се, и не оста ниједан.

Један мали војник сам, чемеран и бедан.

Оде и обеси се, и не оста ниједан.[8]

Књижевни значај и пријем[уреди | уреди извор]

Пишући за The Times Literary Supplement 11. новембра 1939. године, Морис Перси Ешли је изјавио: „Ако њена најновија прича једва да има откривање у себи, нема оскудице убистава... Постоји извесно осећање монотоније неизбежно у регуларности смрти што је боље за серијализовану новинску причу него за целовечерњи роман. Ипак, постоји генијалан проблем који треба решити у именовању убице”, наставио је он. „Само изузетно проницљив читалац ће погодити.”[12]

За часопис The New York Times Book Review (25. фебруар 1940), Ајзак Андерсон је дошао до тачке у којој „глас“ оптужује десет „гостију“ за њихове злочине из прошлости који су сви довели до смрти неких људи, а затим је рекао: „Када прочитате шта се дешава после тога нећете веровати, али ћете наставити да читате, а како један невероватан догађај прати други још невероватнији, ви ћете и даље читати. Цела ствар је крајње немогућа и крајње очаравајућа. Ово је најзбуњујућија мистерија коју је Агата Кристи икада написала и ако ју је било који други писац икада надмашио због чисте мистерије, име нам измиче. Ово је велика прича, наравно, али могло се догодити.”[13]

Многи су књигу упоредили са њеним романом Убиство Роџера Акројда (1926). На пример, неименовани рецензент из новина Toronto Daily Star 16. марта 1940. изјавио је: „Други су писали боље мистерије од Агате Кристи, али нико не може да је додирне због генијалног заплета и изненађујућег краја. Романом Десет малих црнаца ... она је на свом најгенијалнијем и најизненађујућијем нивоу... је, заиста, знатно изнад мерила њених последњих неколико радова и близу нивоа Роџера Акројда.”[14]

Други критичари хвале употребу обрта заплета и изненађујућих завршетака. Морис Ричардсон је написао рапсодичну рецензију у издању новина The Observer 5. новембра 1939. која је почела са: „Није ни чудо што је најновија Агата Кристи послала своје издаваче у безазлени транс. Међутим, ми ћемо се уздржати од било каквог ружног поређења са Роџером Акројдом и бити задовољни рекавши да је Десет малих црнаца један од најбољих, најискренијих Кристиних романа до сада написаних. Такође ћемо морати да се уздржимо од тога да га у танчине прегледамо јер је толико пун потресања да би и најблаже откриће некоме покварило изненађење, а сигуран сам да би радије да вам забава буде свежа него чиста критика.” О поставци радње Ричардсон је закључио: „Приповедање приче и описи су на самом врху опаког облика госпође Кристи. Њена радња је можда веома вештачка, али је уредна, сјајно лукава, добро конструисана и без икаквих лажних трагова који понекад унаказују њен рад.“[2]

Роберт Барнард, недавни критичар, сложио се са критикама, описујући књигу као: „Напету и претећу детективску причу-трилер. Затворено окружење са низом смрти је овде доведено до свог логичног завршетка, а опасности од смешности и чиста читалачка неверица вешто се избегавају. Вероватно најпознатији роман Кристијеве и оправдано међу најпопуларнијима.”[15]

Изворни наслов мистерије (Десет малих црнаца) је промењен јер је био увредљив. Алисон Лајт, књижевна критичарка и феминистичка научница, сматра да су Кристин изворни наслов и окружење на „Црначком острву“ (касније промењено у „Индијанско“ и „Војничко“) били саставни део дела. О овом аспекту романа, тврдила је она, „могло би се аутоматски ослонити да би дочарали узбудљиву 'другост', место где би открића о 'мрачној страни' Енглеза била прикладна.”[16] За разлику од романа као што је Срце таме, „Кристино место је и више одомаћено и приватизовано, узимајући здраво за готово конструкцију родних страхова утканих у психички живот још у вртићу. Ако њена прича указује колико је лако играти на такве страхове, то је такође подсетник како су они блиско повезани са изворима задовољства и уживања.”[16]

Године 1990. Удружење крими-писаца котирало је Десет малих црнаца на 19. место на свом списку 100 најбољих криминалистичких романа свих времена. Године 1995. на сличном списку Писци мистерија Америке сврстали су роман на 10. место.[17] У септембру 2015. поводом Кристиног 125. рођендана, роман Десет малих црнаца проглашена је за „Најомиљенији роман Кристијеве на свету“ у гласању под покровитељством ауторкиног имања.[18][19]

У чланку часописа Entertainment Weekly (26. децембра 2014–3. јануара 2015), писци су изабрали Десет малих црнаца као „омиљени роман“ на списку „Девет великих Кристиних романа“.[20]

Кристина процена[уреди | уреди извор]

„Ову књигу сам написала зато што је то деловало тако компликовано да ме је сама помисао опчинила. Требало је да умре десет људи а да то не изгледа смешно и да не буде очигледно ко је убица. Написала сам је после изузетно опсежног осмишљавања и задовољна сам како је испала. Била је јасна, једноставна, загонетна, па ипак је имала савршено разумно објашњење; заправо, морала сам да додам епилог да бих све разјаснила. Књига је одлично примљена код читалаца и критике, али највеће задовољство је донела мени, јер боље од сваког критичара знам колико ју је било тешко написати... Не кажем да ми се више свиђа представа или књига или чак да мислим да је је ово мој најбољи роман, али на неки начин мислим да је то боље одрађен комад од било чега другог што сам писала.”[21]

Изворни стихови из 18. века[уреди | уреди извор]

Стихови које је користила Кристијева изведени су из старијих песама менастрера из 19. века, једне из Британије 1869.[22] и једне из САД 1868.[23]

Стихови из 1869. и 1868.
Десет малих Црнаца
(Френк Грин)[22]
Десет Индијанчића
(Септимус Винер)[23]

Десет малих Црнаца отишло на вечеру.
Један се угушио, остало их девет.

Девет малих Црнаца седе врло касно.
Један се успавао, остало их осам.

Осам малих Црнаца путова у Девон.
Један рече остаће, остало их седам.

Седам малих Црнаца цепало је дрва.
Један се посекао, остало их шест.

Шест малих Црнаца играли се кошницом.
Бумбар једног убоде, остало их пет.

Пет малих Црнаца ишли један за другим.
Један у суд уш'о је, остало их четри.

Четри мала Црнца изашли на море.
Једног ћапи харинга, остало их три.

Три мала Црнца шета зоо-вртом.
Медвед једног загрли, остало их два.

Два мала Црнца седеше на сунцу.
Један искварио, остао је један.

Један мали Црнац оста сасвим сам.
Оде и обеси се и не оста ни један.

Десет Индијачнића стајали у реду.
Један кући врати се, остало их девет.

Девет малих Индијанчића висило на капији.
Један пао с' капија, остало их осам.

Рефрен:

Један, два, три, четири, пет Индијанчића.
Шест, седам, осам, девет, десет Индијанчића.

Осам Индијанчића највеселијих под небом.
Један од њих заспао, остало их седам.

Седам Индијанчиће секло је штапића.
Један врат је сломио, остало их шест.

Шест Индијанчића удрише сви живи.
Један баци кашику, остало их пет.

Пет Индијанчића на вратима подрума.
Један пао унутра, остало их четри.

Четри Индијанчића осташе у збрци.
Једног све побркао, остало их три.

Три Индијанчића били у кануу.
Један пао с' палубе, остало их два.

Два Индијанчића играли се пиштољем.
Један другог упуца, остао је један.

Један Индијанчић живео је сам.
Онда се оженио и не оста ни један

Могући подстрек[уреди | уреди извор]

Роман Невидљиви домаћин Гвен Бристо и Бруса Менинга из 1930. године има заплет који се увелико поклапа са оним из каснијег Кристиног романа, а у њему се појављује и снимљени глас који гостима најављује да ће њихове грехе надмашити смрт. Невидљиви домаћин је прилагођен као бродвејска представа Овена Дејвиса Девети гост из 1930.[24] која је и сама екранизована у истоимени филм из 1934. године. Нема доказа да је Кристијева гледала представу (која је била кратко приказана на Бродвеју) или филм.

Филм "КБС продукције" о Шерлоку Холмсу из 1933. Црвена нит прати запањујуће сличну радњу[25] у којој постоји призор у ком се Холмсу показује карта са наговештајем: „Шест малих Индијанаца... пчела једног убоде, остало их пет“. У овом случају, стих се односи на "Десет малих дебелих". (Радња филма не личи на истоимену изворну причу Артура Конана Дојла.) Аутор сценарија за филм Роберт Флори „сумњао је да је [Кристијева] гледала филм, али је то сматрао похвалом ако јој је то помогло да је подстрекне".[26]

Адаптације[уреди | уреди извор]

Филмови и серијали
1945И не оста ни један
1946
1947
1948
1949Десет малих Црнаца (ББЦ)
1950
1951
1952
1953
1954
1955
1956
1957
1958
1959Десет малих Црнаца (ИТВ)
Десет малих Индијанаца (САД)
1960
1961
1962
1963Десет малих Црнаца (Шпанија)
1964
1965Десет малих Индијанаца
Непознати (Индија)
1966
1967
1968
1969Десет малих Црнаца (Немачка)
1970У сред ноћи (Индија)
Десет малих Црнаца (Француска)
1971
1972
1973
1974Десет малих Црнаца (Либан)
И не оста ни један
1975
1976
1977
1978Десет малих Црнаца
1979
1980
1981Десет малих Индијанаца (Филипини)
1982
1983
1984
1985Десет малих девица (еротски филм)
1986
1987Десет црнаца (руски)
1988
1989Десет малих Инцијанаца
1990
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004Ловци на мисли
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011Загонетка десет странаца (Шпанија)
2012Следећи (Индија)
2013
2014Десет малих Црнаца (Либан)
2015Играч (Индија/Канада)
И не оста ни један
2016
2017Десет малих црнаца (Индија)
2018
2019
2020Десет малих Црнаца (Француска)

Десет малих црнаца има више прилагођавања од било ког другог дела Агате Кристи.[1] Сама Кристијева је променила суморни крај у пријатнији за позоришну публику када је прилагођавала роман у представу 1943. Многе прилагођавања укључују промене у причи као што је коришћење Кристиног резервног краја из њене позоришне представе или промена окружења на друга места осим острва.

Филм[уреди | уреди извор]

Неколико екранизација изворног романа је екранизовано за телевизију од којих су три британске. Прву од њих, 1945. године, продуцирао је ББЦ.[27] Другу је продуцирао 1959.[28] ИТВ. Обе те продукције су емитоване под Кристиним изворним насловом. Трећа и најновија британска екранизација емитована је под називом И не оста ни један на ББЦ Један децембра 2015. године као драмска серија емитована три вечери заредом (некад се емитује и као филм од 2 сата и 45 минута) произведена у сарадњи кућа "Acorn Media" и "Продукција Агата Кристи". Продукција из 2015. се више придржавала изворне радње, иако је постојало неколико разлика у позадинским причама и стварним убиствима на острву, и била је прва екранизација на енглеском језику уживо која је имала крај сличан оном у роману. Режирао ју је Крег Вивеирос, а за телевизију адаптирала Сара Фелпс.[29]

Постојале су бројне филмске екранизације романа:

  • И не оста ни један (филм из 1945.), амерички филм Ренеа Клера
  • Десет малих Индијанаца, амерички филм емитован на НБЦ-у 18. јануара 1959. Режирао га је Пол Богарт, а у њему су глумили Бери Џоунс и Нина Фох.
  • Десет малих Индијанаца (филм из 1965.), британски филм у режији Џорџа Полока и продукцији Харија Алана Тауерса. Полок је раније радио четири филма о госпођици Марпл са Маргарет Радерфорд у главној улози. Радња је смештена у планинском одмаралишту у Аустрији.
  • Непознати (1965.), индијски напети трилер. Ова опуштена, некредитована филмска екранизација на индијском додала је Кристиној радњи карактеристичне „боливудске“ елементе комедије, музике и плеса.[30]
  • Западнонемачки филм Десет малих црнаца је емитован 1969.
  • У сред ноћи (1970.), тамилска екранизација у режији Сундарама Балахандера[31]
  • И не оста ни један (1974), прва екранизација у боји на енглеском језику коју је режирао Питер Колинсон, а продуцирао Хари Алан Товерс. Заснован на сценарију Тауерса (који је потписан као "Питер Велбек"), који је коаутор сценарија за филм из 1965. године. Радња је смештена у великом хотелу у иранској пустињи.
  • Десет малих Индијанаца, филипинска продукција из 1981. на Тагалогу са Вилијамом Мартинезом и Хербертом Баутистом у главним улогама.
  • Десет малих девица, филм за одрасле из 1985. у којем глуме Нина Хартли, Амбер Лин, Ерик Едвардс, Хари Римс и Џинџер Лин.
  • Десет црнаца (1987.) руска екранизација коју је продуцирао и режирао Станислав Говорукин. Позната по томе што је била прва биоскопска екранизација која је задржала изворну радњу и суморни крај романа.
  • Десет малих Индијанаца, британска екранизација из 1989. године коју је продуцирао Хари Алан Тауерс и режирао Алан Биркиншо. Радња је смештена на сафари у афричкој савани.
  • Идентитет, амерички нео-ноар трилер из 2003.
  • Ловци на мисли, америчко-британски криминалистички трилер из 2004.
  • Ђаво, амерички натприродни хорор филм из 2010.
  • Следећи, тамилска екранизација из 2012.[32]
  • Десет малих робова (2014.), либански филм.
  • Играч, канадска екранизација из 2015.[33]
  • И не оста ни један, британска екранизација из 2015. са Мив Дермоди, Чарлсом Денсом и Тобијем Стивенсом у главним улогама.

Телевизија[уреди | уреди извор]

Било је много ТВ екранизација на страном језику:

  • Екранизација на португалском језику за бразилску телевизију емитована је 16. фебруара 1957 под насловом Случај десет црнаца.
  • Случај десет црнаца, епизода из 1963. бразилске антологијске серије Велико позориште.
  • Западнонемачка телевизијска екранизација Десет малих црнаца је емитована 1969.
  • Десет малих Црнаца, епизода француске антологијске серије из 1970. Вечерас у позоришту.
  • Десет малих робова (1970), либанска ТВ серија коју је режирао Џин Фејдад, а за телевизију прилагодио Латифа Мултака.
  • Десет малих црнаца, епизода грчке антологијске серије Позоришна уметност из 1978.
  • Бесплатна шпанска екранизација коју је РТВЕ направио 2011. као дводелна епизода Загонетка десет странаца за другу сезону серије Лорине загонетке.
  • Десет малих црнаца је дводелна екранизација Шукија Нагасаке на јапанском језику. Режирао га је Сеиџи Изуми, а за телевизију га је прилагодио Хидека Нагасака.[34][35]
  • Десет малих црнаца, француска шестоделна мини серија коју је продуцирао М6 и емитована 2020. године, смештена на тропско острво у данашње време.
  • Године 2010. америчка анимирана ТВ серија Породични човек прилагодила је причу за епизоду "И оста их мање".[36]

Радио[уреди | уреди извор]

ББЦ је емитовао Десет малих црнаца (1947), који је прилагодио Ејтон Витакер, први пут емитован као матине понедељком на кућној служби ББЦ-а 27. децембра 1947. и као позориште суботом увече на ББЦ Лајт програму 29. децембра.[37]

Дана 13. новембра 2010. као део серије Драма суботом, ББЦ Радио 4 емитовао је 90-минутну радио-драму коју је написала Џој Вилкинсон. Продукцију је режирала Мери Пит, а играли су Џефри Вајхед као судија Воргрејв, Линдзи Маршал као Вера Клејторн, Алекс Виндем као Филип Ломбард, Џон Роу као др. Армстронг и Џоана Монро као Емили Брент.

Позориште[уреди | уреди извор]

Представа И не оста ни један из 1943. је Кристино прилагођавање приче за позориште. Она и продуценти су се сложили да публика можда неће похрлити на причу са тако суморним завршетком као што је роман нити ће то добро функционисати драматично јер више неће имати ко да исприча причу. Кристијева је прерадила крај за Ломбарда и Веру како би били невини за злочине за које су оптужени, преживели и заљубили се једно у друго. Нека имена су такође промењена, на пример, генерал Макартур је постао генерал Макензи њујоршкој и лондонској продукцији.[38][39] До 1943. године, генерал Даглас Макартур је играо истакнуту улогу у Пацифичком театру Другог светског рата, што може објаснити промену имена лика.

Десет малих црнаца (представа из 1944.): Позоришно друштво "Данди репертоар" добило је посебну дозволу да обнови изворни завршетак романа. Друштво је први пут извело сценско прилагођавање романа у августу 1944. под британским насловом романа, а Кристијева је била заслужна као драматург.[40] То је била прва представа у репертоарском позоришту.[40] Поново је постављена 1965.[41] Постојао је чланак у Данди Евенинг Регистеру у августу 1944. о томе.

И не оста ни један (представа из 2005.): 14. октобра 2005. нова варијанта драме, коју је написао Кевин Елиот и режирао Стивен Пимлот, отворена је у Позоришту "Гилгад" у Лондону. За ову варијанту, Елиот се вратио изворној причи и нихилизму из романа.[42]

Друго[уреди | уреди извор]

Роман је био подстрек за неколико видео игрица. За "Apple", "Online Systems" је издао Кућу загонетки 1980. "The Adventure Company" је издао рачунарску игрицу И не оста ни један 2005. године, прву у низу игрица заснованих на Кристиним романима. У фебруару 2008. игрица је пренета и на Wii конзолу.[43]

Низ јапанских визуелних романа такође је црпео подстрек из романа на многим фронтовима. Обе приче укључују низ убистава на острву током олује који је требало да буде нерешив и где сви на острву умиру. Постоји песма која и у једном и у другом унапред предвиђа низ смрти. На крају је решење обе загонетке бачено у море у облику порука у боци из којих читалац може да учи на крају прича. Ово је илустровано манга варијантом низа која непосредно упућује на И не оста ни један у последњем поглављу.[44]

"HarperCollins" је издао И не оста ни један као графички роман 30. априла 2009. године који је прилагодио Франсоа Ривије, а илустровао Френк Леклер.

"Peká Editorial" је објавио друштвену игру засновану на књизи Десет малих црнаца коју је створила Џудит Хуртадо, а илустровала Есперанца Пејнадо.[45]

Комедија о злочинима и загонеткама о убиствима из 2014. године, ТВ веб серија Десет малих петлова коју је продуцирало америчко друштво "Зуби петла" у великој мери је подстрекнута романом И не оста ни један.[46]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „And Then There Were None”. Agatha Christie Limited. Приступљено 3. 7. 2018. 
  2. ^ а б в „Review of Ten Little Niggers”. The Observer. 5. 11. 1939. стр. 6. 
  3. ^ Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (1999). Collins Crime Club: a checklist of the first editions (2nd изд.). London, UK: Dragonby Press. стр. 15. ISBN 1-871122-13-9. 
  4. ^ Pendergast, Bruce (2004). Everyman's Guide to the Mysteries of Agatha Christie. Victoria, British Columbia: Trafford Publishing. стр. 393. ISBN 1-4120-2304-1. 
  5. ^ „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years 1940–1944”. J S Marcum. мај 2004. Приступљено 16. 10. 2018. 
  6. ^ British National Bibliography for 1985Неопходна слободна регистрација. British Library. 1986. ISBN 0-7123-1035-5. Приступљено 21. 4. 2019. 
  7. ^ Davies, Helen; Dorfman, Marjorie; Fons, Mary; Hawkins, Deborah; Hintz, Martin; Lundgren, Linnea; Priess, David; Clark Robinson, Julia; Seaburn, Paul; Stevens, Heidi; Theunissen, Steve (14. 9. 2007). „21 Best-Selling Books of All Time”. Editors of Publications International, Ltd. Архивирано из оригинала 7. 4. 2009. г. Приступљено 25. 3. 2009. 
  8. ^ а б в Christie, Agatha (март 2008). And Then There Were None. Harper-Collins. стр. 276. ISBN 978-0-06-074683-4. 
  9. ^ а б Christie, Agatha (1944). And Then There Were None: A Mystery Play in Three Acts. Samuel French. ISBN 9780573616396. „This line is sometimes replaced by One got left behind and then there were seven. 
  10. ^ Christie, Agatha (1963). Ten Little Niggers (Paperback изд.). Collins/Fontana. стр. 24—25. 
  11. ^ У неким издањима овај стих гласи "Два мала војника играли се пиштољем. Један другог упуца, оста само један."
  12. ^ Ashley, Maurice Percy Ashley (11. 11. 1939). „Review: Ten Little Indians”. The Times Literary Supplement. стр. 658. 
  13. ^ Anderson, Isaac (25. 2. 1940). „Review: Ten Little Indians”. The New York Times Book Review. стр. 15. 
  14. ^ „Review: Ten Little Indians”. Toronto Daily Star. 16. 3. 1940. стр. 28. 
  15. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised изд.). Fontana Books. стр. 206. ISBN 0-00-637474-3. 
  16. ^ а б Light, Alison (1991). Forever England: Femininity, Literature, and Conservatism Between the Wars. Routledge. стр. 99. ISBN 0-415-01661-4. 
  17. ^ „Book awards: The Top 100 Mystery Novels of All Time Mystery Writers of America”. The Library Thing. Приступљено 12. 4. 2017. 
  18. ^ Flood, Alison (2. 9. 2015). „And Then There Were None declared world's favourite Agatha Christie novel”. The Guardian. Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 16. 5. 2017. 
  19. ^ „Result of world's favourite Christie global vote”. Agatha Christie. 22. 12. 2015. 
  20. ^ „Binge! Agatha Christie: Nine Great Christie Novels”. Entertainment Weekly. бр. 1343–44. 26. 12. 2014. стр. 32—33. 
  21. ^ Christie, Agatha (1977). Agatha Christie: An AutobiographyНеопходна слободна регистрација. New York City: Dodd, Mead & Company. стр. 457—48. ISBN 0-396-07516-9. 
  22. ^ а б Песму "Десет малих црнаца" Ten Little Niggers написао је 1869- Френк Грин док је музику радио Марк Мејсон, а песму је отпевао Џорџ Вашингтон Мур. Агата Кристи је у сврху романа променила стих о последњем црнцу који гласи: "Један мали црнац оста сасвим сам. Оде и обеси се и не оста ни један".
  23. ^ а б Песму "Десет Индијанчића" Ten Little Indians написао је Септимус Винер, амерички песник из Филаделфије, а песме је у Лондону објављена у јулу 1868.
  24. ^ Davis, Owen (1930). The Ninth Guest: A Mystery Melodrama In Three Acts. New York City: Samuel French. 
  25. ^ Taves, Brian (1987). Robert Florey, the French Expressionist. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. стр. 152. ISBN 0-8108-1929-5. 
  26. ^ Taves, Brian (1987). Robert Florey, the French Expressionist. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. стр. 153. ISBN 0-8108-1929-5. 
  27. ^ BBC TV (20. 8. 1949). „Ten Little Niggers”. Radio Times (1348). стр. 39. 
  28. ^ „Season 4, Episode 20 'Ten Little Niggers'”. Play of the Week. ITV. 13. 1. 1959. 
  29. ^ And Then There Were None to air on BBC1 on Boxing Day 2015”. Radio Times. 2. 12. 2015. 
  30. ^ „Aboard the mystery train”. Cinema Express. 22. 11. 2017. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 15. 8. 2020. „'Gumnaam (1965) Adapted from: And Then There Were None 
  31. ^ „Author of incredible reach”. The Hindu. 24. 10. 2008. Приступљено 3. 11. 2016. 
  32. ^ „Agatha Christie e il cinema: un amore mai sbocciato del tutto” (на језику: италијански). Comingsoon.it. 12. 1. 2016. Приступљено 3. 11. 2016. 
  33. ^ „Aatagara is not a remake”. Bangalore Mirror. 30. 8. 2015. Приступљено 3. 11. 2016. 
  34. ^ „And Then There Were None in Japan”. Agatha Christie. Agatha Christie Limited. Приступљено 24. 4. 2017. 
  35. ^ „そして誰もいなくなった” [And Then There Were None]. TV Asahi (на језику: јапански). TV Ashi. Приступљено 24. 4. 2017. 
  36. ^ „Family Guy Hit a Creative Peak with Its Agatha Christie-Style Murder Mystery”. 21. 7. 2021. 
  37. ^ „Ten Little Niggers”. Radio Times (1263). 26. 12. 1947. 
  38. ^ „Ten Little Indians at Two New York City playhouses 1944-1945”. The Broadway League, including cast and characters. Приступљено 1. 7. 2018. 
  39. ^ Christie, Agatha (1993). The Mousetrap and Other PlaysНеопходна слободна регистрација. HarperCollins. стр. 2. ISBN 0-00-224344-X. 
  40. ^ а б „Ten little niggers, stage production at Dundee Repertory Theatre”. Dundee, Scotland: Scottish Theatre Archive – Event Details. август 1944. Приступљено 1. 7. 2018. 
  41. ^ „Ten little niggers staged at Dundee Repertory Theatre 1944 and 1965”. National Library of Scotland. Архивирано из оригинала 06. 11. 2018. г. Приступљено 1. 7. 2018. 
  42. ^ „And Then There Were None”. Review. This Is Theatre. 14. 10. 2005. Приступљено 1. 7. 2018. 
  43. ^ Matt Casamassina (29. 2. 2008). „Agatha Christie: And Then There Were None Review (Wii)”. IGN. Архивирано из оригинала 7. 10. 2014. г. Приступљено 1. 4. 2014. 
  44. ^ „Excerpt from Umineko When They Cry Chapter 8 (Manga)”. 
  45. ^ „Peká Editorial website”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 10. 7. 2015. 
  46. ^ Staff, Wrap PRO (2014-11-05). „Rooster Teeth Premieres Interactive Murder Mystery Web Series”. WrapPRO (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]