Дивљи брак
Дивљи брак је израз којим се означава невенчана, односно, ванбрачна заједница, која је по форми идентична брачној заједници. Закон о браку и породичним односима у многим земљама па тако и у Србији дивљи брак као ванбрачној заједницу или форми невенчане заједнице, у формално-правном погледу изједначава је са брачном заједницом.[1]
Синоними[уреди | уреди извор]
Изрази дивљи брак, невенчана заједнива и ванбрачна заједница користе се у правној терминологији као синоними.
Порекло и значење назива[уреди | уреди извор]
Како у обичајноправном смислу дивљи брак подразумева заједнички живот жене и мушкарца који нису венчани, и за њих не постоје ни грађански ни црквени брак, ова форма брачне заједнице је и добила назив — дивљи брак
Поменутим изразом желело се како у обичајноправном тако и у свакодневном жаргону успоставити разлика између венчане и невенчане заједнице.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Венчана заједница је у патријархално оријентисаним друштвима дуго представљала једину друштвено признату заједницу мушкарца и жене. Сви остали облици заједничког живота мушкарца и жене нису били друштвено прихваћени и одобравани.
Изразом дивљи потенцира се и да је у питању заједница која је друштвено неприхваћена. Овакав однос према ванбрачној заједници резултат је и великог утицаја верских заједница на уређивање односа мушкарца и жене.
Распрострањеност у Србији[уреди | уреди извор]
Дивљих бракова, који су донедавно били ретка појава, има у свим крајевима Србије и најчешће су били склапани између партнера који су претходно били у венчаној заједници (нпр између удоваца и удовица).
Данас је у Србији дивљи брак, као форма брачне заједнице заступљена и код оних парова којима је то први брак.
Невенчана заједница је у Србији слабије заступљена у односу на венчану (било да је у питању грађански или црквени брак) упркос томе што су права партнера у ванбрачној заједници формално-правно изједначена са правима партера у венчаној.[2]
Значај[уреди | уреди извор]
Како је Закон о браку и породичним односима у многим земљама па тако и у Србији дивљи брак као ванбрачној заједницу или форми невенчане заједнице, у формално-правном погледу изједначио са брачном заједницом, термин дивљи брак се све више може примарно употребљавати у фигуративном значењу. [3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Закон о браку и породичним односима, Службени Гласник СР Србије 22/80.
- ^ Јадранка Ђорђевић Црнобрња Дивљи брак Појмовник српске културе САНУ Београд
- ^ Marija Draškić, Vanbračna zajednica – Građanskopravna dejstva zajedničkog života izvan braka, Beograd: Naučna knjiga, 1988
Литература[уреди | уреди извор]
- Zorica Divac, „Vanbračna zajednica i pravna regulativa“, Всекидневната култура на Българите и Сърбите в постсоциалистическя период. Трета българо-сърбска научна конференция, София: БАН. Етнографски институт с музей, 2005
- Јадранка Ђорђевић Црнобрња, Наслеђивање између обичаја и закона, Београд: Етнографски институт САНУ, 2011;
- Пантелић, Никола, Наслеђе и савременост. Друштвени живот у селима чачанског и горњемилановачког краја, Београд: Етнографски институт САНУ, 1991
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дивљи брак — www. etno-institut.co.rs