Драган Перић (књижевник)
Драган Перић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1962. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Датум смрти | 1. октобар 2022. (59/60 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | историчар Београда, романсијер, новинар, стрипар, дизајнер |
Драган Л. Перић (Београд, 1962 — Београд, 1. октобар 2022) био је српски писац, новинар, историчар и хроничар културе, сценариста, стрип цртач, уредник и графички дизајнер.[1]
Перић је био најпознатији као историчар старог Београда под именима „Намћор овдашњи“ и „Капетан времеплова“.
Биографија[уреди | уреди извор]
Као графички дизајнер и технички уредник радио је преко 30 година, у више дневних новина и часописа: Политика, Наша крмача, Темпо, Стар, као и на графичкој припреми књига и обликовању Интернет сајтова.
Током 1980-их писао је сценарија за стрипове које су цртали Драган Лазаревић, Војислав Васиљевић, Давид Вартабедијан, Стева Шиник, Фрања Страка, Милорад Жарић и Грујица Миловановић. Као комплетан аутор око 1992. за недељник Радио ТВ ревија црта недељни стрипски каиш „Капетан Книнџа“, а касније, за исти недељник црта каиш „Минусов плус“ на сценарио Драгутина Карла Минића. Као комплетан аутор радио је стрипску серију „Канал Икс“ за недељни додатак „Антена“ дневног листа Експрес Политика 1995—1997. године. Накратко је сарађивао и са стрипском рубриком листа 24 часа 1997. године. Након тога више није радио стрипове.[2]
Најпознатији је као историчар старога Београда. На тему старог Београда писао је за дневни лист Политика (2003–2005; сакупљено у књигу Свако јуче беше боље 2009), за часопис Србија – национална ревија,, за Политикин додатак „Магазин”, сопствена издања као што су Интернет недељник Београдски шетач, Времеплов[3] и месечне штампане свеске Репата звезда, чија су тема управо стари Београд, представљене на папиру и квалитету штампе као новине средином 1920-их година. [4]
У исти миље, Београд 1926-1928, смештен је радњом и Перићев роман Обична прича (2012). Укупно је као писац и издавач објавио шест књига на тему старог Београда.[5]
Познат је по живим наступима о прошлости града у култној кафани „Златно буренце“,[6] савамалском клубу „Антика“[7] и другим местима друштвеног живота Београда. Теме предавања су четири градске капије (Видин, Стамбол, Сава, Варош), женска мода некада, долазак браће Лимијер и прихватање филма, прва филмска пројекција у кафани „Златни крст“ и друге.
Био је члан Удружења стрипских уметника Србије.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Књиге
- Свако јуче беше боље (сабрани чланци), Београд, самиздат, 2009, 96 страна.
- Обична прича: било једном у Београду (роман), „ННК интернационал“, Београд, 2012, 285 страна.
- Место до прозора (сабрани чланци), Београд, 2014, стр. 197.[8]
- Караконџула (роман), Београд, самиздат, 2014.
- Београд на тањиру (рецепти), самиздат, Београд, 2015.
- Чаршијске приче (сабрани чланци), Београд, самиздат, 2017.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Биографија, Пројекат Растко
- ^ Стефановић, Зоран. „Драган Перић као стрипар”, Удружење стрипских уметника Србије
- ^ Минић Рената. „Времеплов – часопис посвећен чувању успомене на стари Београд“, Серијске публикације, 13. април 2017.[непоуздан извор?]
- ^ Драган Перић, дизајнер, Креативна радионица „Балкан“
- ^ „Књиге о старом Београду Драгана Перића”, Удружење стрипских уметника Србије
- ^ Николић Зоран. „Београдске приче: Буренце пуно успомена“, Вечерње новости, Београд, 11. јануар 2017.
- ^ У. В. „Пробна вожња београдског времеплова“, Политика, Београд, 29. 10. 2013.
- ^ Николић Зоран. „Како су настали називи неких делова града, и како су – заборављани“, Вечерње новости, Београд, 21. август 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Биографија, Пројекат Растко
- Зупан, Здравко. Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, (2007). стр. 107, 112, 121, 139.
- Ивков, Слободан. 60 година домаћег стрипа у Србији, Галерија Ликовни сусрет, Суботица, (1995). стр. 65.
- Стефановић Зоран „Сценаристи модерног српског стрипа“, Прва годишња изложба Удружења стрипских уметника Србије, Београд, (2012). стр. 63.
- Стефановић, Зоран. „Драган Перић као стрипар”, Удружење стрипских уметника Србије, 2018.
- Тамбурић Живојин, Зупан Здравко и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, „Омнибус“, Београд, (2011). стр. 228.
Признања (секција под израдом)[уреди | уреди извор]
- Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Излетник“: „Стари Београд“ казује Драган Перић „Намћор овдашњи“ и“ Капетан времеплова“, Јутјуб, 14. март 2016.
- С. Ж. „Београф по занимању: Драган Перић игра улогу путовође кроз стари Београд“, Данас, Београд, 25. септембра 2015.
- Николић Зоран. „Необични Београђани: Драган Перић, намћор овдашњи“, Вечерње новости, Београд, 12. септембар 2013.
- „Теразије су некад насељавали батинама“, Блиц, Београд, 1. 9. 2014.
- ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.