Корисник:Matejastojanovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Matejastojanovic/песак
Лого „Фејт/Зиро“
Жанр
Лајт роман
АуторГен Уробучи
ИлустраторТакаши Такеучи
ИздавачТајп-Мун
Прво излажење29 Децембар, 2006.29 Децембар, 2007.
Томови4
Манга
АуторГен Уробуши
ИлустраторШинджиро
ИздавачКадокава Шотен
Енглески издавачДарк Хорс Комикс
Циљна групаМанга за одрасле
ЧасописЈанг Ејс
Прво излажење29 Децембар, 2010.2 Јун, 2017.
Томови14
Манга
Фејт/Зиро Куро
АуторМендори
ИздавачКадокава Шотен
Циљна групаМанга за одрасле
ЧасописАлтима Ејс (2011)
Мантли Асука
Прво излажење20112012
Томови1
Аниме
Режисер Еј Аоки
Продуцент Ацухиро Иваками
Сценариста
  • Акира Хијама
  • Акихиро Јошида
Композитор Јуки Кајиура
Студио Уфотејбл

Фејт/Зиро (јапански: フェイト/ゼロ, српски: Судбина/Нула) је јапански лајт роман који је написао Ген Уробучи, илустрован од стране Такашија Такеучија, и представља преднаставак свих рута у визуелном роману Тајп-Мyн-а, Фејт/стеј најт.

Фејт/Зиро је смештен десет година пре догађаја Фејт/стеј најт-а и прича о Четвртом рату Светог грала, тајном магичном турниру одржаном у граду Фујуки у Јапану, где седам магова познатих као Мајстори призивају Слуге, реинкарнације легендарних душа и хероја из свих крајева времена, где се боре у смртоносној битки где победник добија Свети грал, легендарни магични путир способан да испуни жеље. Главни протагониста, Кирицугу Емија, хранитељ протагонисте Фејт/стеј најт-а, Широу Емије, познат је као немилосрдни убица који се придружује турниру у име породице своје жене, Ајнзбернс.

Уфотејбл је креирао аниме адаптацију, чија је прва сезона емитована од 1. октобра до 24. децембра 2011., а друга сезона емитована од 7. априла до 23. јуна 2012. Адаптацију манге објавио је Кадокава Шотен између 2011. и 2017. Дарк Хорс Комикс је лиценцирао мангу и објавио је на енглеском у Северној Америци.

Фејт/Зиро је хваљен због своје анимације, тема, ликова, звучног записа и приче. Аниме је такође постигао комерцијални успех, продавши преко 40.000 Блу-Реј сетова и освојивши неколико награда на Њутајп Аниме Авардс, укључујући „Наслов године“.

Прича[уреди | уреди извор]

Прича о Фејт/Зиро-у одвија се десет година пре догађаја Фејт/стеј најт-а, са детаљима о догађајима из Четвртог рата Светог грала у граду Фујукију[4]. Рат Светог грала је такмичење, које су основале породице Ајнзберн, Матоу и Тосака пре неколико векова, у којем седам магова призива седам хероја да се такмиче и добију моћ „Светог грала“, који испуњава жељу победнику. После три неуспешна рата за неухватљиви Свети грал, почиње Четврти рат.

Породица Ајнзберн је одлучна да оствари победу у Четвртом рату после три узастопна неуспеха, без обзира на цену. Као резултат тога, они су одлучили да у своје редове доведу озлоглашеног „убицу мага“, Кирицугуа Емију, упркос његовим методама и репутацији вештог плаћеника и убице који користи сва средства неопходна да оствари своје циљеве. Иако је Кирицугу некада желео да постане херој који може да спасе свакога, он је одавно напустио овај идеал када је схватио да спасавање једне особе често долази по цену живота друге. Дакле, ово је извор сукоба који је једном покушао да елиминише због ограничених ресурса и способности. За добробит човечанства, он одлучује да немилосрдно уништи све и свакога ко угрожава мир других.

Међутим, Кирицугу се налази дубоко растргнут између љубави коју је пронашао према својој новој породици – својој жени Ирисвиел и њиховој ћерки Илји – и онога што мора да уради да би добио Свети грал. У међувремену, највећи Кирицугуов противник се појављује у лику Киреиа Котомине, свештеника. Киреи покушава да открије самог себе у потрази за Светим гралом, а откривен је као монстроузан и пун мржње. Он усмерава поглед на Кирицугуа као на своју сродну душу и могући одговор на празнину коју осећа.

Према закључку, утврђено је да су ограничења „Светог грала“ у чињеници да, иако је свемоћан у својим способностима да испуњавања жеље, он није свезнајући, па стога зависи од знања и метода победника да одреди начин на који ће се жеља остварити. И, да ствари буду горе, последњи рат вођен око Грала га је покварио, узрокујући да свака жеља коју је Грал испунио постане "Мајмунска шапа".

Производња и објава[уреди | уреди извор]

Сценариста Ген Уробучи је представио преднаставак Фејт/стеј најт-а Такаши Такеучија. Упркос трагичном крају, завршетак у Фејт/стеј најт-у не би био промењен јер би ово био преднаставак. Уробучи је планирао да се серијал заврши у четвртом тому[5]. Насу је био задивљен Уробучијем и предвидео је 2002. године, док није могао да ради на Фејт/стеј најт-у због болести, да ће Уробучи написати занимљиву причу. Када је започео пројекат за Фејт/Зиро, Насу је одлучио да Уробучију да потпуну слободу за Кирицугуову карактеризацију[6].

Идеју Фејт/Зиро је предложио Уробучи. Уробучи је објаснио да је Насу прихватио 90 одсто предлога. У Фејт/стеј најт-у, Сејбер објашњава да је имала кратке интеракције са Кирицугу Емијом, што је довело до стварања лика Ирисвиел. Као Кирицугуова жена, Ирисвиел игра улогу олакшавања комуникације између њих двоје, који не разговарају једни са другим. Дистанциран и крајње мрачни однос између Кирицугуа и Сејбера изазван поступцима првог у причи довео је Уробучија и Насуа да промене неке ране нацрте у причи, укључујући додавање Кирицугуа који усваја Широуа. Ове промене су требале да створе кохерентнији однос између Сејбера и Широу Емије у оригиналном визуелном роману. Насу је био задужен за употребу магије, а не за покушај употребе правог окултизма. Уробучи је имао потешкоћа да заврши романе јер је желео да их удаљи од типичних прича, али је на крају одлучио да следи свој стил[7]. Уробучи није имао проблема са писањем идеологија главних ликова[8].

Први том је објављен 29. децембра 2006. као сарадња између Тајп-Мyн-а и Нитроплус[4]. Други том је објављен 31. марта 2007. Трећи том је објављен 27. јула 2007. Четврти и последњи том је објављен 29. децембра 2007, заједно са Фејт/Зиро оригиналним саундтреком „Ретурн то Зиро“. Фејт/Зиро је почео као серија лајт романа коју је написао Уробучи са илустрацијама Такашија Такеучија. Постављен је као преднаставак Тајп-Мyн-овог визуелног романа Фејт/стеј најт[9][10].

Повезани медији[уреди | уреди извор]

Драма ЦД[уреди | уреди извор]

Од 2008. до 2010. објављена су четири комплета драмских ЦД[11][12]. Саундтрек под насловом „Ретурн то Зиро“ објављен је 31. децембра 2007. године[13].

Након емитовања аниме адаптације, ЦД-ови са драмама које је написао Уробучи били су у пакету са Блу-Реј бокс сетовима серије који су објављени од 2011. до 2012. године[14][15].

Аниме[уреди | уреди извор]

Аниме адаптација је одобрена за производњу од децембра 2010. Произвео ју је студио Уфотејбл и почела је да се емитује у октобру 2011.[16] Фејт/Зиро је трећа аниме продукција у серији Фејт, након адаптације од 24 епизоде из 2006. и филм Анлимитед Блејд Воркс из 2010. Нико Ника Доуга и Аниплекс су емитовали Фејт/Зиро широм света са титловима на осам различитих језика, укључујући корејски, кинески (традиционални и поједностављени), енглески, француски, немачки, италијански и шпански[17].

Првобитно је планирано да се аниме приказује непрекидно за све епизоде, али је касније дата пауза у сезони између 13. и 14. епизоде да би се омогућила боља анимација. Прва сезона је трајала од 1. октобра до 24. децембра 2011., а друга сезона је трајала од 7. априла до 23. јуна 2012. За први део, уводна шпица је „oath sign" од ЛиСА[18], а изводна шпица је „Memoria“ од Аои Еир[19]. За другу сезону, уводна шпица је „"to the beginning“ од Калафине[20], а изводна шпица је „Up On the Sky, The Wind Sings“ од Луне Харуне[21]. Изводна шпица епизоде 18-19 је „Perfect Sky“ од Калафине. Серију је у Северној Америци лиценцирао Аниплекс и садржала је енглеску синхронизацију која се пуштала на услузи Неон Алеј компаније Виз Медија[22].

Манга[уреди | уреди извор]

Адаптација манге коју је илустровао Шинђиро је серијализована у Јанг Ејс између 29. децембра 2010. и 2. јуна 2017., састављена у четрнаест томова. У септембру 2014. Дарк Хорс Комикс је објавио да је лиценцирао мангу[23]. Издали су осам томова од 2016. до 2019. Пародија манга, Фејт/Зиро Куро од стране Мендорија је серијализована 2011. и 2012. у Алтима Ејс, а затим Монтли Асука и састављена у један том 2013. године.

Остало[уреди | уреди извор]

Уметничка књига под називом Фејт/Зиро Материјал објављена је 8. августа 2008[24]. У издању Тајп-Мун, књига садржи компилацију објављене и промотивне уметности из романа, детаљне профиле ликова и секције меморандума, као и преглед романа. Две адаптације видео игрица за паметне телефоне, Фејт/Зиро Адвечур и Фејт/Зиро Некст Енкаунтер, објављене су у Јапану[25][26]. У 2016. години, посебан догађај под називом Фејт/Аксел Зиро Ордер одржан је од 27. априла до 11. маја. Сценарио је написао Ген Уробучи, а анимацију продуцирао уфотејбл[27].

Пријем[уреди | уреди извор]

Критички пријем[уреди | уреди извор]

Фејт/Зиро је добио велико признање. Џејкоб Чепмен из Аниме Њуз Нетворк-а високо је похвалио аниме, описавши је као „благо које вреди ископати до краја“ и закључио је писањем: „Амбициозан, брилијантан, срцепарајући и мајсторски осмишљен наратив, сложени ликови са моћним идеалима, визуелно запањујући, прекрасан резултат и јака глумачка екипа на оба језика“[28]. Елиот Геј из Јапанатора био је импресиониран пилот епизодом упркос томе што је служила као изложба за мајсторе, за које је сматрао да су привлачнији од оних из оригиналне серије захваљујући Уфотејбловом раду[29].

Мартин из УК Аниме Нетворк-а дао је првом делу оцену 9 од 10, а другом делу савршену оцену 10 од 10. Мартин је причу окарактерисао као веома мрачну, захтевну и „драматичан и задовољавајући закључак солидно забавне серије."[30][31] Т.Х.Е.М. Рецензије аниме-а су целој серији дале оцену 4 од 5 звездица, а рецензент Аиден Фут је веровао да је Фејт/Зиро „једна од визуелно најупечатљивијих ТВ серија до сада“ и похвалио „глатку анимацију и конзистентне илустрације које, кад се споје, долази до евокативних акционих сцена које изазивају убрзање срца." Ејден је такође навео „главни разлог зашто ми се серија заиста свиђа јесу време и труд које Уробучи улаже у већину ликова“. Међутим, Ејден такође критикује темпо наводећи да је највећи проблем те серије био „динамика радње“.[32]

Ричард Ајзенбајс из Котакуа похвалио је анимацију, теме и позадину ликова, посебно Кирицугуову. Ричард је започео рецензију писањем „Ген Уробучи је написао неке од психолошки најмрачнијих анимеа у последње време. Он је мајстор у подметању аниме тропа како би удахнуо нови живот устајалим жанровима.“ Његове последње мисли су биле „Фејт/Зиро је одличан аниме.“ Има динамичне, вишеструке ликове, истражује сјајне филозофије и теме, а допуњава га великим количинама акције. Такође има вољу да уђе дубоко у мрачну, психолошку територију како би побољшао и своје ликове и причу.[33]

Продаја и признања[уреди | уреди извор]

Блу-Реј бокс сет прве сезоне продат је у 43.000 примерака у првој недељи, што је најпродаванији аниме телевизијски Блу-реј бокс сет у првој недељи продаје до тада, обарајући рекорд који је претходно држао Харухи Сузумија.[34] Блу-Реј бокс сет друге сезоне такође је био на врху Ориконове недељне продаје, продавши се у преко 40.000 примерака.[35]

Фејт/Зиро је освојио више главних награда током 2. Њутајп Аниме Авардс, укључујући титулу године, најбољи студио (за уфотејбл), најбољи звучни запис и најбољи ЦМ. Заузео је друго место за најбољу шпицу („to the beginning“), најбољу режију, најбољи дизајн ликова и сценарио. У категорији најбољег мушког лика, Рајдер је био први, Кирицугу трећи, а Гилгамеш осмо место. У категорији Најбољи женски лик, Сејбер је заузела друго место.[36] Добио је 2 номинације на УК Аниме Нетворк Авардс 2014. у категорији најбоље акције и најбољег драмског анимеа.[37] Лаки роман је заузео шесто место у својој категорији на додели награда Сугои Јапан 2015.[38]

У 2019. години, Полигон је прогласио Фејт/Зиро једним од најбољих анимеа 2010-их.[39] Кранчирол је серију уврстио на листу „25 најбољих анимеа деценије“, а писац Азали Зелдин је назвао „једном од најбољих аниме серија у протеклој деценији“. Зелдин је написао да је серија „скуп, леп и паметан акциони трилер који је учврстио славу уфотејбла, Гена Уробучија и Јукија Каджируа, и постао је за модерну аниме индустрију нешто слично ономе што Мрачни витез значи за тренутни талас филмова“.[40] Пишући за Комик Бук Рисоурсес, Сејдж Ашфорд ју је рангирао на 8. мјесто на својој листи, наводећи да је „серија толико важна да је ревитализирала [Фејт] франшизу у свету анимеа, што је резултирало бројним серијама и филмовима који су настављени чак и до 2019. "[41] ИГН је такође уврстио Фејт/Зиро међу најбоље аниме деценије, хвалећи серију због њене „мрачне, зреле приче која не бежи од осетљивог материјала“ и због „неке од најбољих анимација које је хваљени студио Уфотејбл икада произвео Савршено поставља сцену за Фејт/Стеј Најт, али осим тога, такође стоји самостално као савршена улазна тачка у серију."[42] Трилист је прогласио серију једним од најбољих анимеа 2010-их, а ЛБ је написао да је „напета и неопростива; плус, постоји нека чудна магија буба од које ће вам се кожа сигурно најежити“.[43]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Viz Media to Premiere Aniplex's Supernatural Action Series, Fate/Zero, on Neon Alley Anime Channel This Spring”. Anime News Network. 7. 2. 2013. Архивирано из оригинала 6. 12. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  2. ^ Josh A. Stevens (1. 4. 2019). „Puella Magi Madoka Magica & Fate/Zero Added to Netflix”. Anime UK News. Архивирано из оригинала 3. 3. 2020. г. Приступљено 15. 6. 2019. 
  3. ^ Urobuchi, Gen; Takeuchi, Takashi (2005). Fate/Zero. 1. Type-Moon. стр. 234—236. 
  4. ^ а б „TYPE-MOON×ニトロプラス コラボレーション小説『Fate/Zero(フェイト/ゼロ)』”. Fate/Zero(フェイト/ゼロ) (на језику: јапански). Приступљено 2024-05-16. 
  5. ^ Urobuchi, Gen (2005). Fate/Zero. 1. Type-Moon. стр. 234—236. 
  6. ^ Gen, Urobuchi (2005). Fate/Zero. 1. Type-Moon. стр. 237—241. 
  7. ^ „Interview: Fate/Zero Screenwriter Gen Urobuchi”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  8. ^ „Interview: Gen Urobuchi”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  9. ^ „Fate/Zero”. web.archive.org. 2012-12-20. Приступљено 2024-05-16. 
  10. ^ „vol4”. Архивирано из оригинала 24. 8. 2010. г. Приступљено 2024-05-16. 
  11. ^ „Amazon | SOUND DRAMA Fate/zero vol.1 | ドラマCD | PCソフト”. www.amazon.co.jp. Приступљено 2024-05-16. 
  12. ^ „Amazon | SOUND DRAMA Fate/zero vol.4 | ドラマCD | PCソフト”. www.amazon.co.jp. Приступљено 2024-05-16. 
  13. ^ イメージ・アルバム; いとうかなこ; ワタナベカズヒロ; ZIZZ, RETURN TO ZERO Fate/Zero Original Image Soundtrack, インディーズ, Приступљено 2024-05-16 
  14. ^ „Gen Urobuchi Confirms He Is Writing Fate/Zero Drama CD”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  15. ^ „Aniplex USA Confirms Release of Fate/Zero 2 BD Boxset”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  16. ^ „Fate/Zero Novel Gets Ufotable Anime Along With Manga (Update 6)”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  17. ^ „Aniplex to Stream Fate/Zero Worldwide in 8 Subbed Languages”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  18. ^ „Fate/Zero Opening Theme 'oath sign' Sung by LiSA”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  19. ^ „Fate/Zero Ending Theme 'Memoria' by Eir Aoi Previewed”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  20. ^ „Fate/Zero's 2nd Opening 'to the beginning' Sung by Kalafina”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  21. ^ „Sword Art Online's 2nd Season Ending Sung by Luna Haruna”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  22. ^ „Fate/Zero Anime to Get English Dub, Will Stream on Neon Alley”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  23. ^ „Dark Horse Licenses Fate/Zero Manga by Shinjirō”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  24. ^ „Amazon.co.jp: Fate/Zero material (書籍) : ミュージック”. www.amazon.co.jp. Приступљено 2024-05-16. 
  25. ^ „Fate/Zero The Adventure Coming To iPhone This Spring”. Fate/Zero The Adventure Coming To iPhone This Spring. 22. 3. 2013. Архивирано из оригинала 26. 2. 2015. г. Приступљено 2024-05-16. 
  26. ^ „Servants Gather For Fate/Zero: Next Encounter”. Siliconera. 2. 8. 2013. Архивирано из оригинала 26. 2. 2015. г. Приступљено 16. 5. 2024. 
  27. ^ „Fate/Grand Order Smartphone Game to Run Fate/Zero Special Event”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-16. Приступљено 2024-05-16. 
  28. ^ Chapman, Jacob (6. 3. 2014). Fate/Zero Blu-Ray - Box Set 2 [Limited Edition]”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2017. г. Приступљено 2024-05-16. 
  29. ^ „First Impressions: Fate/Zero”. web.archive.org. 2018-11-23. Приступљено 2024-05-16. 
  30. ^ „UKA Anime Review: Fate/Zero - Part 1”. web.archive.org. 2015-07-27. Приступљено 2024-05-17. 
  31. ^ „UKA Anime Review: Fate/Zero - Part 2”. web.archive.org. 2017-04-26. Приступљено 2024-05-17. 
  32. ^ „THEM Anime Reviews 4.0 - Fate/Zero”. www.themanime.org. Приступљено 2024-05-17. 
  33. ^ „Fate/Zero Sets a High Bar for All Other Fighting Anime”. Kotaku (на језику: енглески). 2014-09-26. Приступљено 2024-05-17. 
  34. ^ „Fate/Zero Tops Haruhi as #1 TV Anime BD Box in 1st-Week Sales”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-17. Приступљено 2024-05-17. 
  35. ^ „Japan's Animation Blu-ray Disc Ranking, September 17-23”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-17. Приступљено 2024-05-17. 
  36. ^ „Fate/Zero, K-ON Win Top Prizes in Newtype Anime Awards (Updated)”. Anime News Network (на језику: енглески). 2024-05-17. Приступљено 2024-05-17. 
  37. ^ „UK Anime Network - The 2014 UK Anime Network Awards”. www.uk-anime.net. Приступљено 2024-05-17. 
  38. ^ „SUGOI JAPAN”. web.archive.org. 2015-08-06. Приступљено 2024-05-17. 
  39. ^ Staff, Polygon (2019-11-06). „The best anime of the decade”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  40. ^ „Crunchyroll Editorial's Top 100 Anime of the Decade: 25-1”. Crunchyroll. 26. 11. 2019. Архивирано из оригинала 26. 11. 2019. г. Приступљено 17. 5. 2024. 
  41. ^ Ashford, Sage (2019-11-27). „10 Best Anime Series of the Last Decade, Ranked”. CBR (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  42. ^ Staff, I. G. N. (2020-01-01). „The Best Anime of the Decade (2010 - 2019)”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  43. ^ Entertainment, Thrillist (2020-01-03). „The Best Anime of the 2010s”. Thrillist (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 

Спољни линкови[уреди | уреди извор]