Милентије Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милентије Ђорђевић
Милентије Ђорђевић
Датум рођења(1950-10-02)2. октобар 1950.(73 год.)
Место рођењаМозговоФНРЈ

Милентије Ђорђевић (Мозгово, 2. октобра 1950) српски је књижевник и професор. Као историчар књижевности и књижевни критичар бавио се истраживањем српског надреализма, романа, а посебно реториком и беседништвом и применом савремених метода у настави српског језика и књижевности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милентије Ђорђевић је рођен 2. октобра 1950. године у Мозгову код Алексинца. Учитељску школу завршио је у Крушевцу. Године 1975. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на студијској Групи за југословенску и општу књижевност, а магистрирао 1988. године на смеру наука о књижевности. Докторат наука стекао је такође на Филолошком факултету у Београду 1992. (тема: Књижевно дело Александра Вуча - надреализам, поезија, роман и поетика). До 1993. био је професор у Техничкој школи и Крушевачкој гимназији. Године 1994. изабран је на Институту за књижевност и уметност у Београду у звање научног сарадника, а 1995. за доцента на Педагошком факултету у Јагодини, на коме је обављао дужност шефа Катедре за дидактику, методике и образовну технологију. Од 2000. до 2011. године предавао је на Филозофском факултету у Нишу (од 2005. у звању редовног професора на Департману за српски језик и књижевност, журналистику, филозофију и педагогију). Био је шеф катедре за књижевност, управник Департмана за српски језик и књижевност, члан Научно-стручног већа лингвистика, књижевност и журналистика Универзитета у Нишу и уредник библиотеке „Баштина“ Филозофског факултета у Нишу.

Као гостујући професор предавао је на Учитељском факултету у Ужицу, Педагошком факултету у Јагодини, Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Високој струковној школи за васпитаче у Крушевцу и Филозофском факултету у Косовској Митровици.

Био је члан редакције часописа „Синтеза“ који је издавала „Багдала“ из Крушевца и члан редакције часописа „Школски час“ (нова серија) који је излазио у Београду. Главни је уредник часописа „ Синтезе“ од 2012. до 2016. године. Објавио је стотинак научних и стручних радова у научној и стручној периодици у „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“, „Књижевној критици“, „Књижевној историји“, „Свескама“ Задужбине Иве Андрића, „Савременику“, „Корацима“, „Багдали“, „Браничеву“, „Расковнику“ сарајевском „Изразу“, подгоричком „Стварању „ те у Зборнику САНУ и зборницима Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу).

Романи, приче, поезија, драме, преводи[уреди | уреди извор]

  • Заумље, песме, ауторско библиофилско издање, Београд, 1976.
  • Антологија кратке приче Латинске Америке, приредио Хуан Октавио Пренс, (преводи прича Хуана Боша и Гвадалупе Дуењаса), Багдала, Крушевац, 1983.
  • Отров костретне урме, приче, „Синтеза“, „Багдала“, Крушевац, 1986.
  • Живописци, приче, Народна библиотека, Крушевац, 1992.
  • Мазија, роман, Просвета, Београд, 1994.
  • Чума, роман, Просвета, Београд, 1996.
  • Свети ратници, роман, Просвета, Београд, 2001.
  • Глуме и драмати, ауторско библиофилско издање, Крушевац, 2008.
  • Ничија земља, роман, Просвета, Београд 2015.
  • Мојсињска трилогија, роман, Просвета, Београд 2017.
  • Сабор у трешњару, књига сећања на детињство, Сербика, Београд,2020.
  • Кафане и друга згодна места, Народна библиотека,Крушевац,2022.


Књиге студија, антологије, приређена издања[уреди | уреди извор]

  • Савремени српски роман и средњовековна проза (монографија), Народна библиотека, Крушевац, 1990, 103. стр.
  • Анатомија српског надреализма (послератна писања о српском надреализму), Вук Караџић, Параћин, 1990., 208 стр.
  • Хрестоматија са основним књижевнотеоријским и књижевноисторијским појмовима и примерима теоријских и методичких интерпретација (коаутор др Драгољуб Зорић), Учитељски факултет Ужице, Кадињача и Учитељски факултет у Јагодини, Ужице - Јагодина, 1997, 378 стр.
  • Сложеност једноставног (приручник), Научна књига, Београд, 1997, 57 стр.
  • Учитељска узданица – настављачи и следбеници, Учитељски факултет Јагодина, Јагодина, 1998., 222 стр.
  • Најлепше српске беседе (антологија), Просвета, Београд, 1998 -2000 (четири издања), 550 стр.
  • Библиографија методике наставе српског језика и књижевности, Учитељски факултет Јагодина, Јагодина, 2000., 222 стр.
  • Најлепше беседе владике Николаја, Просвета, Београд, 2002. , 224 стр.
  • Српске народне здравице и молитве, Просвета, Београд, 2002, 2003, 238 стр.
  • Баштина и баштиници (студије и огледи из српске књижевности 19. и 20. века), Агена, Београд, 2003.,145 стр.
  • Антологија нишких песника, Просвета, Ниш, 2003, 235, стр.
  • Увод у књижевност - књижевноманија, (приручник за основне школе), Либер - Театар За, Нови Сад, Београд, 2003. 138 стр.
  • Настава књижевности у савременој школи (монографија), Театар За, Београд, 2004, 92 стр.
  • Беседништво код Срба (монографија), Центар за црквене студије, Ниш 2007, 301 стр.
  • Песници старих народа (антологија), Сербика , Београд, 2009, 158 стр.
  • Крива Дрина (чланци , полемике и памфлети), Сербика, Београд, 2010, 70 стр.
  • Књижевност у знаку кризе (монографија), Сербика, Београд, 2013, 160 стр.
  • Књижевно дело Александра Вуча / надреализам,поезија,роман и поетика, ГлобЕдит,2020.
  • Српске беседе, (антологија) Народна библиотека Крушевац, 2022.


Литература (критика о књижевном делу, избор)[уреди | уреди извор]

  • Анђић, Бранко, „Милентије Ђорђевић , Отров костретне урме“, Поља, год. XXXIII , бр. 336, 1987. pp. 106.
  • Пудло, Иван, „Трагачи лепоте, М. Ђорђевић – Живописци“, Багдала, бр. 395, 1992. pp. 18 – 19.
  • Ђалић, Милосав, „Мојсињски праведни Јов – М. Ђорђевић. Мазија“ Багдала, бр. 416 – 417, 1995. pp. 27 – 28.
  • Зорић, Драгољуб, „Прошлост и рефлекс садашњости“, Српски књижевни гласник, јул – децембар, 1997. pp. 7 – 12.
  • Милинковић, Миомир, „Чума – опомена људима за сва времена“, Мостови, год. XXIX , бр . 51 – 152, 1998. pp. 135 – 137.
  • Миодраг Матицки, у књизи О српској прози, („Басма од истине“, М.Ђорђевић: „Мазија“), Просвета, Београд, 2000. pp. 192—198.
  • Јовановић, Миливоје , Р., „Питања о разноликостима мржње и историјском греху, М . Ђорђевић , Свети ратници“, Багдала, бр. 451, 2002. pp. 113 – 116.
  • Маријана Милошевић, Мали читалачки мамци (М. Ђорђевић, „Свети ратници“) Слава, 1. нов., 2002. pp. 148 – 151.
  • Горан Максимовић, У књизи Критичко начело, „Симболика Светих ратника“, Међунардно удружење Стил, Филозофски факултет у Нишу, 2005. pp. 126 – 130.
  • Снежана Божић, у књизи Подстицаји, трагања, ( „О благим ратницима вере и неуништивој лепоти света“М. Ђорђевић: „Свети ратници“), Алтера, Београд, 2010. pp. 32 – 43.

Заступљен у књигама[уреди | уреди извор]

  • Ђидић, Љубиша, Догодило се у Крушевцу, Багдала, Крушевац, 1979.
  • Савињски зборник , (превод приче „Простор за нашу ствар“) Жалец, 1988.
  • Стошић Адам, Под небом, Крушевца (Књижевно-историјски зборник крушевачког краја, Крушевачки гласник , Просвета, Крушевац – Београд, 1997.
  • Милосављевић – Милић, Снежана, Нишки есејисти и критичари, Просвета, Ниш, 2005
  • Симоновић, Слободан, Енциклопедија Крушевца и околине, Миларекс, Краљево, 2011.

Чланство[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]