Неформална логика

Неформална логика је област проучавања логике и теорије аргументације која процењује и анализира аргументе онако како се користе у природном језику^[1].

Идеја неформалне логике настала је у складу са истраживањима критичког мишљења и развила се у облику покрета „неформалних логичара” у другој половини 20. века међу америчким и европским филозофима, логичарима и лингвистима као последица незадовољство методама формалне логике за анализу свакодневног расуђивања^[2]. Истовремено, у историји логике, филозофи су проучавали расуђивање у свакодневном говору још од времена Аристотела. Тренутно се за анализу научних (хуманитарних) сазнања користе и средства неформалне логике^[3].

У литератури на руском језику теорија аргументације се иначе може назвати неформалном логиком.^{[тражи се извор]}

Дефиниција

Постоје различите тачке гледишта о циљевима и циљевима неформалне логике, њеној разлици од формалне логике.^{[тражи се извор]}

Амерички филозофи Џонсон и Блер, једни од оснивача покрета „неформалних логичара“, дефинишу неформалну логику као „грану логике чији је задатак да развија неформалне стандарде, критеријуме и процедуре за анализу, тумачење, евалуацију, критику и аргументацију у свакодневном животу“. живот.”^[4].

Белгијски логичар Хаим Перелман неформалну логику карактерише као логику аргументације, за разлику од формалне логике – логике доказа^[5].

Један број логичара сматра да је главни задатак неформалне логике проучавање логичких грешака^[6].

Извори[уреди | уреди извор]

^ Groarke, Leo (2024), Zalta, Edward N.; Nodelman, Uri, ур., Informal Logic (Spring 2024 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2024-05-18
^ Lunsford, Andrea A.; Wilson, Kirt H.; Eberly, Rosa A., ур. (2009). The SAGE handbook of rhetorical studies. Los Angeles, Calif: SAGE. ISBN 978-1-4129-0950-1.
^ Hitchcock, David (2000-01-01). „The Significance of Informal Logic for Philosophy”. Informal Logic. 20 (2). ISSN 0824-2577. doi:10.22329/il.v20i2.2265.
^ „Editorial Team | Informal Logic”. ojs.uwindsor.ca. Приступљено 2024-05-18.
^ Blair, J. Anthony; Johnson, Ralph H. (2000-01-01). „Informal Logic: An Overview”. Informal Logic. 20 (2). ISSN 0824-2577. doi:10.22329/il.v20i2.2262.
^ Devins, Neal; Fisher, Louis (2004-08-26). „Preface”. The Democratic Constitution: vii—ix. doi:10.1093/oso/9780195171228.002.0003.

[1] Groarke, Leo (2024), Zalta, Edward N.; Nodelman, Uri, ур., Informal Logic (Spring 2024 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2024-05-18

[2] Lunsford, Andrea A.; Wilson, Kirt H.; Eberly, Rosa A., ур. (2009). The SAGE handbook of rhetorical studies. Los Angeles, Calif: SAGE. ISBN 978-1-4129-0950-1.

[3] Hitchcock, David (2000-01-01). „The Significance of Informal Logic for Philosophy”. Informal Logic. 20 (2). ISSN 0824-2577. doi:10.22329/il.v20i2.2265.

[4] „Editorial Team | Informal Logic”. ojs.uwindsor.ca. Приступљено 2024-05-18.

[5] Blair, J. Anthony; Johnson, Ralph H. (2000-01-01). „Informal Logic: An Overview”. Informal Logic. 20 (2). ISSN 0824-2577. doi:10.22329/il.v20i2.2262.

[6] Devins, Neal; Fisher, Louis (2004-08-26). „Preface”. The Democratic Constitution: vii—ix. doi:10.1093/oso/9780195171228.002.0003.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]