Одлука о одржавању првог Светског првенства у кошарци за мушкарце донета је на Конгресу ФИБА током Олимпијских игара 1948. у Лондону. Одлучено је да ће се сваке четири године организовати ново првенство. ФИБА је одлучила да на првом Светском првенству учествују уз домаћина три најбоље репрезентације претходних Олимпијских игара (САД, Француска и Бразил), по две најбоље репрезентације из Азије, Европе и Јужне Америке. Египат се пласирао на првенство као првак Европе. Јужноамерички првак Уругвај одустао је из политичких разлога, а азијске екипе из финансијских разлога. Као замена наступили су Еквадор, Шпанија и Југославија.
На првенству је учествовало 10 екипа. Први светски шампион у кошарци била је репрезентација Аргентине, која је савладала тим Сједињених Држава олимпијског шампиона 1948. године.
Број учесника је био незгодан за једноставан систем такмичења. За одређивање шест финалиста одржане су прелиминарне квалификације које су први и последњи пут одржане по олимпијском систему. Као резултат, формиране су две групе. Једна за пласман 1–6. места, друга за пласман 7–10. места.
^Није одиграно. Југославија из политичких разлога није желела да одигра утакмицу против Шпаније, па је резултат регистован 2-0, ФИБА је због тога казнила југословенску репрезентацију забраном играња 9 месеци.