Серж Бланко

С Википедије, слободне енциклопедије
Серж Бланко
Лични подаци
Пуно имеСерж Бланко
Датум рођења(1958-08-31)31. август 1958.(65 год.)
Место рођењаКаракас, Венецуела
ДржављанствоФранцуска
Каријера у рагби јуниону
Про. каријера 1974—1992
Позиција Аријер, крило
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Поени)
1974—1992 Бијариц Олимпик ()
Репрезентативна каријера
Године Тим Наст. (Поени)
Рагби репрезентација Француске (223 п)

Серж Бланко (франц. Serge Blanco, 31. август 1958) бивши је француски рагбиста који је играо на позицији аријера за клуб Бијариц Олимпик и Рагби 15 репрезентацију Француске. Алтернативно, играо је на позицији крило.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бланко је рођен у Каракасу, од оца пореклом из Венецуеле и мајке баскијског порекла. Одрастао је у Бијарицу у Француској. Дебитовао је на утакмици против репрезентације Јужне Африке на стадиону Лофтус Версфелд 8. новембра 1980. године. Том приликом је репрезентација Француске изгубила.

Каријера[уреди | уреди извор]

Постигао је одлучујући погодак у полуфиналу светског првенства у рагбију 1987. године. Тада је Француска је однела победу у утакмици против домаћина, репрезентације Аустралије, резултатом 28ː24.[1] Током његовог учешћа у репрезентацији, Француска је два пута била шампион Купа шест нација, 1981. и 1987. године.

Серж Бланко је био капитен француске репрезентације на Светском првенству у рагбију 1991. године. Повукао се након четвртфиналне утакмице против Енглеске, одигране 19. октобра 1991. године.

Освојио је укупно 93 капе (метафорички израз за учешће играча у игри на међународном нивоу), а још увек држи рекорд за највише постигнутих погодака за Француску (38). Упркос свом међународном успеху, није успео да освоји државно првенство са клубом Бијариц Олимпик 1992. године.[2] Меч против Тулона је био његов последњи меч „првог реда” у рагбију.

Године 1997. Бланко је био један од инаугуралних играча рагбија који су уведени у Међународну рагби дворану славних, а 2011. године је примљен у Интернационалну рагби дворану славних.[3]

Након што је завршио спортску каријеру, постао је председник Бијариц Олимпика. Током његовог председавања, Бијариц Олимпик је постао шампион Француске два пута, 2002. и 2006. године.[2] Био је председник француске националне професионалне лиге до децембра 2004. године.[4]

Осим у рагбију, успешан је и у бизнису. Поседује три хотела и бренд спортске одеће.

У марту 2009. године је имао срчани удар, али се успешно опоравио након операције.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Home side get Rugby World Cup off to a flyer”. rwc2003.irb.com. Архивирано из оригинала 7. 5. 2006. г. Приступљено 29. 11. 2006. 
  2. ^ а б „Histoire du BOPB, un siècle de rugby dans le Pays Basque”. bo-pb.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2006. г. Приступљено 29. 11. 2006. 
  3. ^ „Five French legends into IRB Hall of Fame” (Саопштење). International Rugby Board. 19. 3. 2011. Архивирано из оригинала 5. 5. 2011. г. Приступљено 18. 5. 2011. 
  4. ^ „French Top 14 / Photo”. scrum.com. 4. 12. 2008. Приступљено 10. 3. 2009. 
  5. ^ „Blanco hospitalised after heart scare”. ESPN scrum. Приступљено 11. 6. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]