Стеван Бранков
стеван бранков | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. новембар 1924. |
Место рођења | Бачко Градиште, Краљевина СХС |
Датум смрти | 23. март 1945.20 год.) ( |
Место смрти | Болман, НДХ |
Стеван Бранков - Радица (Бачко Градиште, 30. новембар 1924. — Болман, 23. март 1945) био је политички комесар 3. батаљона, 2. чете, 7. војвођанске бригаде, члан КПЈ и носилац „Споменице палих бораца“.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1924. у Бачком Градишту. Потиче из радничке породице Милорада и Ленке Бранков. Он је треће дете од четири брата. Његов најстарији брат Миленко (1919.—1979) је заробљен и одведен у немачки логор. Брат Добривој (рођен 1923) страдао је у граду Вац (Мађарска), по ИАГНС-у је умро у логору Хренова на источном фронту у марту 1943. Најмлађи брат Драгољуб рођен је 1931, а умро 2003. у Новом Саду.
Веома млад се укључио у омладински револуционарни покрет. Убрзо затим постаје и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), да би са 17 година ступио у народноослободилачки рат.
Смрт[уреди | уреди извор]
Погинуо је приликом разминирања нагазне мине у Болману 23. марта 1945. године, тада су погинула још два руководиоца 1. батаљона, Јован Чикош, који је био комесар чете, и Живко Попов, који је био командир вода.
Сахрањен је на чурушком гробљу.
Извори[уреди | уреди извор]
- https://web.archive.org/web/20160420182530/http://www.vojvodinakom1941.org.rs/lt/okrug/06/80136.html
- http://www.bajka.org/viewtopic.php?t=6218&f=36[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Nikola Božić (1984). SEDMA VOJVOÐANSKA NOU BRIGADA. Beograd: Vojnoizdavački zavod.