Трговина људима на Косову и Метохији

С Википедије, слободне енциклопедије

Од оснивања УНМИК-а 1999. године, међународној заједници је познато да је Косово и Метохија главна дестинација за трговину људима, женама и младим девојкама које се тргују ради присилне проституције. Према Amnesty International, већина жена се тргује из Молдавије, Румуније, Бугарске и Украјине.[1]

У Извештају о трговини људима из 2010. године, Косово и Метохија су препознати[2] као територија транзита и одредишта за жене и децу, жртве трговине људима, посебно принудне проституције.

Порекло потражње[уреди | уреди извор]

Трговина људима на Косову и Метохији је доживела „нагли пораст” откако су трупе НАТО-а и особље УН-а преузели Косово и Метохију. Према Amnesty International, војници НАТО-а и особље УН-а „остварују 80% прихода” за макрое и трговце људима. Одељење за очување мира УН-а је тврдило да су „на мировњаке више гледа као на део проблема трговине људима него као решење”. Amnesty није пронашао доказе о кривичном поступку против војног особља НАТО-а у њиховим матичним земљама.[3]

Изворне земље[уреди | уреди извор]

Amnesty International извештава да је „МОМ на КиМ помогао око 406 страних жена између децембра 2000. и децембра 2003. године. Према МОМ-у, 48 процената жена које су ушле у његов програм репатријације, који им омогућава да се врате у своју домовину, потиче из Молдавије. Од остатка, 21 проценат долази из Румуније, 14 процената из Украјине, шест процената из Бугарске, три процента из Албаније, а остатак из Русије и уже Србије.”[3]

Нерад косовске администрације[уреди | уреди извор]

Извештај о трговини људима за 2010. године каже да „Влада Косова није следила минималне мере за елиминисање трговине људима”. Ово се односи и на присилну проституцију и на присилно просјачење.[4]

Остало[уреди | уреди извор]

Карла дел Понте, бивша главна тужитељка УН-а за ратне злочине, тврдила је у својим мемоарима да је најмање 300 етничких Срба убијено, а њихови органи украдени од стране Ослободилачке војске Косова (ОВК) током и након рата на Косову и Метохији 1999. године.[5] Ове тврдње су наишле на критике у Албанији и иностранству.[6]

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је 2009. године тврдио да је постигнут значајан напредак у истрази случаја жуте куће, која се налази у северној Албанији, где су вађени органи од киднапованих Срба и неалбанаца са КиМ, као и чешких и руских држављана. Органи су касније продавани на црном тржишту.[7] Албанска администрација Косова одбила је да сарађује са српским и међународним истражитељима на овом случају, али је на територији Косова и Метохије извршено неколико хапшења лекара који се баве илегалном хирургијом, у вези са тим случајем.[8][9]

У фебруару 2011. новински сајт France 24 је добио поверљиве документе,[10] који показују да су УН чуле оптужбе 2003. у вези са трговином људским органима, са неким именованим жртвама и сведочењима умешаних Албанаца. Извештај о овом питању из 2003. године описује криминалну умешаност виших команданата ОВК.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Amnesty International - Kosovo: Facts and figures on trafficking of women and girls for forced prostitution in Kosovo Архивирано 2011-09-27 на сајту Wayback Machine"
  2. ^ „Trafficking in Persons Report 2010”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2010. г. Приступљено 15. 3. 2015. 
  3. ^ а б Kosovo (Serbia and Montenegro): "So does it mean that we have the rights?" Protecting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo (Amnesty International, 2004)
  4. ^ „Current Events”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2014. г. Приступљено 15. 3. 2015. 
  5. ^ „Coverup on Serbian-Organ Harvesting: 'Pro-American' Kosovo Prime Minister Thaci Oversaw the Scheme”. The Huffington Post. Приступљено 15. 3. 2015. 
  6. ^ Serbs' Claim of Kosovo Organ Ring Is Investigated
  7. ^ „B92 - News - Prosecutor: Names uncovered in 'yellow house' case”. B92. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 15. 3. 2015. 
  8. ^ „Doctors who Harvested Serbs' Organs Arrested?”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 15. 3. 2015. 
  9. ^ „BBC News - End of the road for Kosovo organ claims?”. BBC News. Приступљено 15. 3. 2015. 
  10. ^ а б „Europe - UN knew about Kosovo organ trafficking, report says”. France 24. Приступљено 15. 3. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трговина_људима_на_Косову_и_Метохији&oldid=27788633”