Пређи на садржај

Омотач тетиве — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 23: Ред 23:
|publisher= McGraw-Hill
|publisher= McGraw-Hill
|accessdate=2016-02-22
|accessdate=2016-02-22
}}</ref> посебно у пределу дугих тетива мишића подлактице.<ref name=":0">T.H. Schiebler et al.: ''Lehrbuch der gesamten Anatomie des Menschen: Cytologie Histologie Entwicklungsgeschichte Makroskopische und Mikroskopische Anatomie''. Springer-Verlag, 3. Auflage 2013, <nowiki>ISBN 978-3-662-22083-2</nowiki>, S. 131.</ref>
}}</ref> посебно у пределу дугих тетива мишића подлактице.<ref name=":0">T.H. Schiebler et al.: ''Lehrbuch der gesamten Anatomie des Menschen: Cytologie Histologie Entwicklungsgeschichte Makroskopische und Mikroskopische Anatomie''. Springer-Verlag, 3. Auflage 2013, {{ISBN|978-3-662-22083-2}}, S. 131.</ref>


== Грађа ==
== Грађа ==
Ред 46: Ред 46:


== Патолошке промене ==
== Патолошке промене ==
Патолошке промене у овојници тетива су у медицини познате као тендовагинопатије . Прекомерна употреба тетива или убодне повреде овојнице тетиве могу довести до тендонитиса ( тендовагинитиса ), што је веома болно. Најчешће стање код спортиста је де Кервенов тендовагинитис , који захвата заједничку тетиву мишића абдуцтор поллицис лонгус и екстензор поллицис бревис.<ref>{{Cite book|title=Sportverletzungen: Diagnose, Management und Begleitmaßnahmen|last=Albrecht|first=Silvia|last2=Amerschläger|first2=Andrea|last3=Barthofer|first3=Jürgen|last4=Bauer|first4=Martin J. M.|last5=Bergmann|first5=Artur|last6=Berrsche|first6=Gregor|date=2022|publisher=Elsevier|isbn=978-3-437-06263-6|editor-last=Engelhardt|editor-first=Martin|edition=4., überarbeitete Auflage|location=München}}</ref> Фибром овојнице тетивеје ретка бенигна адхезија на или близу тетиве или омотача тетива. Најчешће се јавља у тетивним овојницама флексора прстију, добро је размакнута и није примарно болна.<ref>Andrew L. Folpe, G Petur Nielsen (Hrsg.): ''Bone and Soft Tissue Pathology''. Elsevier Health Sciences, 2. Auflage 2022, <nowiki>ISBN 978-0-323-75872-7</nowiki>, S. 342.</ref>
Патолошке промене у овојници тетива су у медицини познате као тендовагинопатије . Прекомерна употреба тетива или убодне повреде овојнице тетиве могу довести до тендонитиса ( тендовагинитиса ), што је веома болно. Најчешће стање код спортиста је де Кервенов тендовагинитис , који захвата заједничку тетиву мишића абдуцтор поллицис лонгус и екстензор поллицис бревис.<ref>{{Cite book|title=Sportverletzungen: Diagnose, Management und Begleitmaßnahmen|last=Albrecht|first=Silvia|last2=Amerschläger|first2=Andrea|last3=Barthofer|first3=Jürgen|last4=Bauer|first4=Martin J. M.|last5=Bergmann|first5=Artur|last6=Berrsche|first6=Gregor|date=2022|publisher=Elsevier|isbn=978-3-437-06263-6|editor-last=Engelhardt|editor-first=Martin|edition=4., überarbeitete Auflage|location=München}}</ref> Фибром овојнице тетивеје ретка бенигна адхезија на или близу тетиве или омотача тетива. Најчешће се јавља у тетивним овојницама флексора прстију, добро је размакнута и није примарно болна.<ref>Andrew L. Folpe, G Petur Nielsen (Hrsg.): ''Bone and Soft Tissue Pathology''. Elsevier Health Sciences, 2. Auflage 2022, {{ISBN|978-0-323-75872-7}}, S. 342.</ref>
== Извори ==
== Извори ==
{{извори|}}
{{извори|}}

Верзија на датум 29. новембар 2023. у 05:31

Омотач тетиве
Детаљи
Идентификатори
Латинскиvagina tendinis
TAA04.8.01.005
THH3.03.00.0.00028
FMA76715
Анатомска терминологија

Омотач тетиве (лат.vagina synovialis tendinis, vagina synovialis tendinum) танка је овојница око тетиве испуњен синовијом.

Функција

Омотач тетиве, попут бурзе, има заштитну функцију и смањују трење. Настају на местима где тетиве прелазе преко зглобова са повећаном напетошћу,[1] посебно у пределу дугих тетива мишића подлактице.[2]

Грађа

Попречни пресек кроз омотач тетиве и тетиву:1. влакнасти слој 2. мезотендинеум 3. спољни лист везивног омотача 4. клизни простор са спољашњеим слојем 5. унутрашњи синовијални лист омотача теиве 6. тетивa

Структура омотача тетиве је слична оној у зглобној капсули или бурзи. Код човека разликује спољашњи влакнасти слој (слој везивног ткива) и унутрашњи синовијални слој (синовијални лист омотача теиве).[2]

Влакнасти слој је чврсто повезан са околином.[2] Синовијални слој чини двоструку ламелу, чији је спољашњи слој повезан са слојем везивног ткива, а унутрашњи слој са тетивом.

Прелазна тачка између зида и листа тетиве је мезотендинеум, који може регресирати у одељцима; преостали остаци се тада називају винкула.

Између два листа постоји отвор који је испуњен малом количином вискозне течности,[3] синовија због своје сличности са беланцетом и производ је синовијалног слоја омотача тетиве.

Патолошке промене

Патолошке промене у овојници тетива су у медицини познате као тендовагинопатије . Прекомерна употреба тетива или убодне повреде овојнице тетиве могу довести до тендонитиса ( тендовагинитиса ), што је веома болно. Најчешће стање код спортиста је де Кервенов тендовагинитис , који захвата заједничку тетиву мишића абдуцтор поллицис лонгус и екстензор поллицис бревис.[4] Фибром овојнице тетивеје ретка бенигна адхезија на или близу тетиве или омотача тетива. Најчешће се јавља у тетивним овојницама флексора прстију, добро је размакнута и није примарно болна.[5]

Извори

  1. ^ „Anatomy and Physiology Glossary”. McGraw-Hill Applied Biology Resource Center. McGraw-Hill. 2001. Приступљено 2016-02-22. 
  2. ^ а б в T.H. Schiebler et al.: Lehrbuch der gesamten Anatomie des Menschen: Cytologie Histologie Entwicklungsgeschichte Makroskopische und Mikroskopische Anatomie. Springer-Verlag, 3. Auflage 2013, ISBN 978-3-662-22083-2, S. 131.
  3. ^ Schünke, Michael (2000). Topographie und Funktion des Bewegungssystems: funktionelle Anatomie. Stuttgart New York: Thieme. ISBN 978-3-13-118571-6. 
  4. ^ Albrecht, Silvia; Amerschläger, Andrea; Barthofer, Jürgen; Bauer, Martin J. M.; Bergmann, Artur; Berrsche, Gregor (2022). Engelhardt, Martin, ур. Sportverletzungen: Diagnose, Management und Begleitmaßnahmen (4., überarbeitete Auflage изд.). München: Elsevier. ISBN 978-3-437-06263-6. 
  5. ^ Andrew L. Folpe, G Petur Nielsen (Hrsg.): Bone and Soft Tissue Pathology. Elsevier Health Sciences, 2. Auflage 2022, ISBN 978-0-323-75872-7, S. 342.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).