Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 км, а широка 15 км, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом. Простире се правцем северозапад—југоисток у висинским зонама од 250 m до 1.810 m и почиње источно од Нишке Бање, а завршава се југозападно од Бабушнице у Лужничкој котлини кроз коју протиче река Лужница.
Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом (око које се формирају Белопаланачка Острвичка и Нишка котлина), са источне стране Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и околним дубоко спуштеним котлинама (Нишкој, Заплањској, Бабушничкој, Коритничкој, Белопаланачкој и Островичкој), најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине, површи и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине.
Обронци Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бабушница и Власотинце.
Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа, ризница седимената различите старости богатих фосилном флором, јединствена фитоценоза и шумски екосистем, у оквиру којег је издвојено 1.261 таксона, и евидентирано 128 ендемичних врста флоре, 58 врста лишајева, 139 врста птица итд. Зато је према националном законодавству, проглашена за подручје са статусом резервата природе и објектом геонаслеђа Србије.
Од укупно 31.860 ha површине заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Сува планина“, 18.176 ha је првог (4,5%), другог (8,5%) и трећег степена заштите (87%).
Језгро Суве планине граде силур-девонске и карбонске стене откривене углавном у Првокутинској и Сићевачкој клисури, у извориштима и врелима Јелашничке клисуре, на простору Црвене Реке и испод Куновице. Њихови представници су лидити, нагорели гвожђевити шкриљци, кречњаци, аргилошисти, силификовани филити, кварцити и пешчари. Изнад њих леже моћне наслаге пермских пешчара, карактеристичних по својој црвеној боји. Ове покривају доњојурски (лијаски) конгломератични пешчари и лапорци распоређени на странама Коритника и код Љуберађе, а затим средњојурски флиш у заплањсколужничком делу.
Горњу половину планине чине скоро искључиво кречњаци титон-валендинске старости. Нешто мање заступљени су и други одељци доње (отрив и барем) и горње (сенон) креде; први на ободу према Коритничкој, а други ка Островичкој котлини. Код села Присјана, Грнчара, Топонице, Сићева и Свете Петке јављају се још и магматити, тј. базалт, микрогранит и дацит.
...даље...
.png)
