Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Изабрани чланак

Trem, najviši vrh Suve planine

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 км, а широка 15 км, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом. Простире се правцем северозапад—југоисток у висинским зонама од 250 m до 1.810 m и почиње источно од Нишке Бање, а завршава се југозападно од Бабушнице у Лужничкој котлини кроз коју протиче река Лужница.

Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом (око које се формирају Белопаланачка Острвичка и Нишка котлина), са источне стране Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и околним дубоко спуштеним котлинама (Нишкој, Заплањској, Бабушничкој, Коритничкој, Белопаланачкој и Островичкој), најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине, површи и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине.

Обронци Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бабушница и Власотинце.

Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа, ризница седимената различите старости богатих фосилном флором, јединствена фитоценоза и шумски екосистем, у оквиру којег је издвојено 1.261 таксона, и евидентирано 128 ендемичних врста флоре, 58 врста лишајева, 139 врста птица итд. Зато је према националном законодавству, проглашена за подручје са статусом резервата природе и објектом геонаслеђа Србије.

Од укупно 31.860 ha површине заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Сува планина“, 18.176 ha је првог (4,5%), другог (8,5%) и трећег степена заштите (87%).

Језгро Суве планине граде силур-девонске и карбонске стене откривене углавном у Првокутинској и Сићевачкој клисури, у извориштима и врелима Јелашничке клисуре, на простору Црвене Реке и испод Куновице. Њихови представници су лидити, нагорели гвожђевити шкриљци, кречњаци, аргилошисти, силификовани филити, кварцити и пешчари. Изнад њих леже моћне наслаге пермских пешчара, карактеристичних по својој црвеној боји. Ове покривају доњојурски (лијаски) конгломератични пешчари и лапорци распоређени на странама Коритника и код Љуберађе, а затим средњојурски флиш у заплањсколужничком делу.

Горњу половину планине чине скоро искључиво кречњаци титон-валендинске старости. Нешто мање заступљени су и други одељци доње (отрив и барем) и горње (сенон) креде; први на ободу према Коритничкој, а други ка Островичкој котлини. Код села Присјана, Грнчара, Топонице, Сићева и Свете Петке јављају се још и магматити, тј. базалт, микрогранит и дацит.

...даље...

Да ли сте знали...

Робови у ланцима


Изабрана слика

Панорамска фотографија Дунава - Ритопек, предграђе Београда. (оригинална величина 5.061 × 1.200 *)

Панорамска фотографија Дунава - Ритопек, предграђе Београда.
(оригинална величина 5.061 × 1.200)

Вести

Торнадо Мур

На данашњи дан

Краљ Александар Обреновић
Остали догађаји: 20. мај21. мај22. мај

Портали

Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 20 милиона чланака на преко 270 језика, од чега је преко 4 милиона написано на енглеском и преко 180.000 чланака на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка и тренутно се налази међу 10 најпосећенијих сајтова на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је 123.645 корисника отворило налог, а од тога је 747 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.