Веверица
| Веверица Историја групе: од средине миоцена - данас |
||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 источна сива веверица (Sciurus carolinensis)
|
||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
| подродови | ||||||||||||||||||
|
Tenes |
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
| Животна форма: арбореални омнивор (углавном гранивор/фругивор) |
||||||||||||||||||
Веверица (од речи „верати се“) је род глодара из породице Sciuridae.
Дуго се задржавају на дрвећу па су им удови прилагођени пењању. Веверице планинских крајева су редовно тамније црвенкасто смеђе боје, а некима је лети крзно тамно попут угља, док је зими сиво. На усправним ушима имају праменчић длака. Реп им је дуг и китњаст, служи као кормило при скакању и пењању. Веверице су живахне дневне животињице доброг слуха, вида и њуха. Праве гнезда и склоништа у која сакупљају храну за непогодно време.
Садржај |
Ареал и станиште [уреди]
Распрострањене су по целој Земљи, осим Аустралије и Мадагаскара. Веверице се хране семенкама, плодовима, гусеницама, птицама и њиховим јајима, чак и стрвинама, а глођу и кору дрвећа, па могу бити и штетне. Женка се коти лети два пута и окоти од 3 до 7 младих.
Најраширенија је европска веверица (лат. Sciurus vulgaris)
Занимљивост [уреди]
Веверице не могу да оболе од беснила, нити могу бити преносиоци ове болести.[1]
Референце [уреди]
- ^ Политикин забавник: „Јесте ли већ чули да...“; број 2961; датум: 7.11.2008. Издаје и штампа: Политика АД.
Спољашње везе [уреди]
