Српски / srpski: Црква се налази у самом центру Чачка. Ктитор је кнез Страцимир, брат великог Жупана Стефана Немање. Храм је грађен од 1180. до 1190. године. Основа црква је правоугаона, дужине 29,75 м. По архитектури, то је веома простран храм са троделним олтарским простором на источној страни, са звоницима и високом средишњом куполом чији је распон скоро 12 метара.

Турци су цркву делимично рушили и од ње правили исламску богомољу, но Срби су је упорно обнављали. Прва обнова извршена је 1834. године, а друга знатно обимнија, 1856. године. Радикално је промењен спољашњи изглед храма. Уверење да барокни стил не одговара старој чачанској цркви, покренуло је нову рестаурацију да би јој се вратио средњевековни облик. Узорци су тражени у старим рашким храмовима. Овде су нађена стара звона закопана у земљи. На једном од њих откривен је натпис на старословенском, који каже да је звоно поклонио градачки митрополит Никифор, а на другом да је звоно дар Пресветој Богородици Градачкој из 1454. године. Звоно је једно од најстаријих у Србији. У ризници чачанске цркве налази се више старих рукописних књига. Најначајније је четворојеванђеље, познато у науци као “чачанско”. У збирци икона најначајнија је Богородица Одигитрија са Христом. То је рад непознатог сликара из XВИ века, са лепим рамом. Велика репрезентативна целина иконостаса своју декоративност дугује способном мајстору дрворесцу Николи Јанковићу. То је богатство резбарених биљних фризова са сребрним и златним фолијама.

Према садашњим сазнањима, централни део храма имао је стандардну квадратну основу и традиционалну просторну структуру: уписани крст. Необична просторна унутрашњост и велике размере дозвољавају да се пореди само са највелелепнијим црквама тог доба.