Кнежевина Србија (средњи век)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Србија
Српска кнежевина
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Serbia 950.png
Србија у највећем обиму за време кнеза Часлава
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Србија
Главни град Достиника
Друштво
Званични језици Српскословенски
Религија Стара словенска, хришћанство
Владавина
Облик владавине Монархија
Титула владара Кнез
Владар Вишеслав
Оснивање 626.
Престанак 969.
Статус Бивша држава
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Simple Labarum.svg Византија Византија Simple Labarum.svg
Dervan-sr.png Бојка Дукља Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
Портал:Историја

Кнежевина Србија у средњем веку је назив за прву српску државу. Њом је владала прва српска династија Вишеславићи.

Први владари[уреди]

Савремени портрет кнеза Вишеслава

За време цара Ираклија Срби се почињу насељавати на Балканско полуострво. Под вођством кнеза непознатог имена, Срби из Бојке крећу у сеобу. Први познати кнез Србије на Балкану био је Вишеслав, први српски владар чије је име забележено у историјским изворима тог доба. Владао је од 730. до 780. Вишеслава насеђује син Радослав. Радослав је био кнез Србије од 780. до 822. За време владавине његовог сина Просигоја у суседној Хрватској се организује устанак Људевита Посавког. После слома устанка, Људевит прилази Просигоју. Просигојев син Властимир је први српски владар о коме се може нешто више рећи.

Рат са Бугарским канатом[уреди]

Србија у 9. веку
Србија кнеза Петра Гојниковића и кнеза Часлава Клонимировића у 10. веку
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске:
Чаславова Србија

Не зна се тачно што су Бугари ударили на Србију, али се сматра да су хтели да прошире своју власт на Србе, мада се негде наводи да су Бугари заратили са Србима због могућег савезништва између Властимира и византијског цара. Рат је трајао око три године, а бугарски хан Пресијан I је током рата изгубио већину своје војске.

Други рат са Бугарима[уреди]

Властимира наслеђују његова три сина: Мутимир, Стројимир и Гојник. Они деле власт. После смрти бугарског хана Пресијана, на власт долази његов син Борис. Он организује напад на Србију, како би осветио пораз његовог оца. И овај рат Бугарска изгуби, а браћа заробе Борисовог сина. После тога, Бугарска се одлучила на примирје. У Расу је склопљено пријатељство између српског и бугарског владара, што је потврђено разменом поклона. Борисов поклон је остао непознат, док му је Мутимир поклонио:

Грађански рат[уреди]

После примирја дошло је до сукоба међу браћом око власти. У жестоким окршајима између Мутимирових, Стојимирових и Гојникових присталица, Мутимир извољева побједу. Он заробљава своју браћу и пошаље их бугарском хану, док је код себе задржао Гојниковог сина Петра, који је тада још увек био дете. Мутимира наслеђује најстарији син Прибислав. Само након годину дана њега са власти збацује Петар, син његовог стрица Гојника. Прибислав се не одриче власти, па са својом браћом Браном и Стефаном удари на Петра. Рат је трајао око три године и потпуно је ослабио моћ Србије. Две године касније, син другог Петровог стрица Стројимира, Клонимир је покушао да, из Бугарске, преузме власт у Србији. Он је успео да потисне Петра и заузме престоницу Достинику, али је у даљем наставку борби погинуо, тако да је Петар успео да се одржи на власти и владао је Србијом, наредних двадесет година.

Први пад Србије[уреди]

Бугарски цар Симеон је хтео да оствари свој утицај у Србији. Он је успио да себи привуче кнеза Петра, али га пар година касније збацује са власти због сумњи у његову верности и могућих преговора са Византијом. После Петра, на власт долази Павле Брановић, али и њега дочека иста судбина. Тад цар Симеон на власт поставља Захарија Прибислављевића. Иако је на власт дошао подршком бугарског цара, Захарија је врло брзо прешао на страну Византије и признао врховну власт византијског цара. То је разљутило Симеона. Да не би опет долазило до таквих случајева, Симеон је одлучио да потпуно покори Србију. Нови бугарски поход уследио је 924. године, а уз војску је Симеон послао и Часлава, Захаријиног брата од стрица Клонимира. Захарија се није упустио у борбу са Бугарима и побегао је у Хрватску, након чега су бугарске војсковође позвале српске жупане да дођу и признају Часлава за новог кнеза. Жупане који су дошли у њихов табор, Бугари су похватали и заробили, после чега су упали у Србију и опустошили је.

Обнова Србије[уреди]

После смрти цара Симеона Векиког, на бугарски престо долази Петар I , који мења политику према Византији. Тада кнез Часлав бјежи из Бугарског заробљеништва и враћа се у Србију. Одмах по доласку на власт, Часлав је почео да ради на обнављању Србије. У опустошеној Србији обновио је власт, сакупио разбежано становништво и населио земљу. Добио је и финансијску подрушку од Византије, што је још више ојачало земљу.

Други пад Србије[уреди]

Смрт кнеза Часлава

У то време се појављују Угри у Панонији. Ону су угрожавали Србију. На Дрини се одиграо један бој између Срба и Мађара, у коме су Срби извољевали побједу. Међутим, Угри пошаљу још једну, знатно јачу, војску на Србију. У жестоком окршају погинуо је кнез Часлав, а његова земља убрзо пала под Византијску власт.

Списак владара[уреди]

Владари Србије:[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000.