Пређи на садржај

Чаробни кварк

С Википедије, слободне енциклопедије

Чаробни кварк
КомпозицијаЕлементарна честица
СтатистикеФермионска
ГенерацијаДруга
ИнтеракцијеЈака, слаба, електромагнетна, гравитациона
Симболц
АнтичестицаЧаробни антикварк (ц)
ТеоријеШелдон Глашоу,
Џон Илиопулос,
Лучијано Мајани (1970)
Откривен
Маса1,275+0,025
−0,035
 ГеВ/ц2
[1]
Распад уСтрани кварк (~95%), доњи кварк (~5%)[2][3]
Наелектрисање+2/3 е
Боја набојаДа
Спин1/2
Слаби изоспинЛХ: +1/2, РХ: 0
Слаби хипернабојЛХ: +1/3, РХ: +4/3

Чаробни кварк или шармантни кварк (енгл. charm quark), или ц кварк (од његовог симбола, c) трећи је најмасовнији од свих кваркова, типа елементарних честица. C кваркови се налазе у хадронима, који су субатомске честице начињене од кваркова. Примери хадрона који садрже ц кваркове укључују Ј/ψ мезон (Ј/ψ), D мезоне (D), ц сигма барионе (Σ) и друге ц честице.

Он је заједно са страним кварком део друге генерације материје, и има електрични набој од +2/3 е и голу масу од 1,275+0,025
−0,035
 ГеВ/ц2
.[1] Као и сви кваркови, ц кварк је елементарни фермион са спином 1/2, и доживљава све четири фундаменталне интеракције: гравитацију, електромагнетизам, слабе интеракције и јаке интеракције. Античестица ц кварка је чаробни антикварк (који се понекад назива и античаробни кварк или једноставно anticharm), који се од њега разликује само по томе што нека од његових својстава имају једнаку магнитуду али супротан знак.

О постојању четвртог кварка спекулисали су бројни аутори око 1964. године (на пример, Џејмс Бјоркен и Шелдон Глашоу[4]), мада се његово предвиђање обично приписује Шелдону Глашоу, Џону Илиопулосу и Лучијану Мајану у 1970. години (погледајте ГИМ механизам).[5] Прва ц честица (честица која садржи ц кварк) која је откривена је био Ј/ψ месон. Њега су открили тим при Станфордском линеарно акцелераторском центру (СЛАЦ), који је предводио Бартон Рихтер,[6] и тим при Националној лабораторији у Брокхејвену (БНЛ), који је предводио Самјуел Тинг.[7]

Откриће Ј/ψ из 1974. године (и тиме ц кварка) покренуло је низ научних продора који су у колективно познати као Новембарска револуција.[8][9]

Хадрони који садрже чаробне кваркове[уреди | уреди извор]

Неки од хадрона који садрже чаробне кваркове су:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б M. Танабасхи; et al. (2018). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицле Пхyсицс”. Пхyсицал Ревиеw D. 98 (3): 030001. дои:10.1103/ПхyсРевД.98.030001. 
  2. ^ Р. Наве. „Трансформатион оф Qуарк Флаворс бy тхе Wеак Интерацтион”. Приступљено 6. 12. 2010. „Тхе ц qуарк хас абоут 5% пробабилитy оф децаyинг инто а д qуарк инстеад оф ан с qуарк. 
  3. ^ К. Накамура; et al. (2010). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицлес Пхyсицс: Тхе ЦКМ Qуарк-Миxинг Матриx” (ПДФ). Јоурнал оф Пхyсицс Г. 37 (75021): 150. Бибцоде:2010ЈПхГ...37г5021Н. дои:10.1088/0954-3899/37/7а/075021. 
  4. ^ Б.Ј. Бјоркен; С.L. Гласхоw (1964). „Елементарy партицлес анд СУ(4)”. Пхyсицс Леттерс. 11 (3): 255—257. Бибцоде:1964ПхЛ....11..255Б. дои:10.1016/0031-9163(64)90433-0. 
  5. ^ С.L. Гласхоw; Ј. Илиопоулос; L. Маиани (1970). „Wеак Интерацтионс wитх Лептон–Хадрон Сyмметрy”. Пхyсицал Ревиеw D. 2 (7): 1285—1292. Бибцоде:1970ПхРвД...2.1285Г. дои:10.1103/ПхyсРевД.2.1285. 
  6. ^ Ј.-Е. Аугустин; et al. (1974). „Дисцоверy оф а Нарроw Ресонанце ин е+е Аннихилатион”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1406. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1406А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1406. 
  7. ^ Ј.Ј. Ауберт; et al. (1974). „Еxпериментал Обсерватион оф а Хеавy Партицле Ј”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1404. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1404А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1404. 
  8. ^ ретриевед 25 Септембер 2014
  9. ^ „Схаред Пхyсицс призе фор елементарy партицле” (Саопштење). Тхе Роyал Сwедисх Ацадемy оф Сциенцес. 18. 10. 1976. Приступљено 23. 4. 2012. 
  10. ^ C. Амслер ет ал.. (2008): Qуарк Модел

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]