Чаробни кварк

Чаробни кварк
Композиција	Елементарна честица
Статистике	Фермионска
Генерација	Друга
Интеракције	Јака, слаба, електромагнетна, гравитациона
Симбол	ц
Античестица	Чаробни антикварк (ц)
Теорије	Шелдон Глашоу,; Џон Илиопулос,; Лучијано Мајани (1970)
Откривен	Бартон Рихтер ет ал. (СЛАЦ, 1974); Семјуел Тинг ет ал. (БНЛ, 1974);
Маса	1,275+0,025; −0,035 ГеВ/ц2
Распад у	Страни кварк (~95%), доњи кварк (~5%)
Наелектрисање	+2/3 е
Боја набоја	Да
Спин	1/2
Слаби изоспин	ЛХ: +1/2, РХ: 0
Слаби хипернабој	ЛХ: +1/3, РХ: +4/3

Чаробни кварк или шармантни кварк (енгл. charm quark), или ц кварк (од његовог симбола, c) трећи је најмасовнији од свих кваркова, типа елементарних честица. C кваркови се налазе у хадронима, који су субатомске честице начињене од кваркова. Примери хадрона који садрже ц кваркове укључују Ј/ψ мезон (Ј/ψ), D мезоне (D), ц сигма барионе (Σ) и друге ц честице.

Он је заједно са страним кварком део друге генерације материје, и има електрични набој од +2/3 е и голу масу од 7000127499999999999♠1,275+0,025
−0,035 ГеВ/ц².^[1] Као и сви кваркови, ц кварк је елементарни фермион са спином 1/2, и доживљава све четири фундаменталне интеракције: гравитацију, електромагнетизам, слабе интеракције и јаке интеракције. Античестица ц кварка је чаробни антикварк (који се понекад назива и античаробни кварк или једноставно anticharm), који се од њега разликује само по томе што нека од његових својстава имају једнаку магнитуду али супротан знак.

О постојању четвртог кварка спекулисали су бројни аутори око 1964. године (на пример, Џејмс Бјоркен и Шелдон Глашоу^[4]), мада се његово предвиђање обично приписује Шелдону Глашоу, Џону Илиопулосу и Лучијану Мајану у 1970. години (погледајте ГИМ механизам).^[5] Прва ц честица (честица која садржи ц кварк) која је откривена је био Ј/ψ месон. Њега су открили тим при Станфордском линеарно акцелераторском центру (СЛАЦ), који је предводио Бартон Рихтер,^[6] и тим при Националној лабораторији у Брокхејвену (БНЛ), који је предводио Самјуел Тинг.^[7]

Откриће Ј/ψ из 1974. године (и тиме ц кварка) покренуло је низ научних продора који су у колективно познати као Новембарска револуција.^[8]^[9]

Хадрони који садрже чаробне кваркове[уреди | уреди извор]

Неки од хадрона који садрже чаробне кваркове су:

D мезони садрже чаробни кварк (или његову античестицу) и горњи или доњи кварк.^[10]
D мезони садрже чаробни кварк и страни кварк.
Постоји мноштво чармонијумских (енгл. charmonium) стања, на пример Ј/ψ честице. Оне се састоје од чаробног кварка и његове античестице.
Чаробни бариони су уочени, и они су именовани по аналогији са страним барионима (е.г. Λ+ц).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б M. Танабасхи; et al. (2018). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицле Пхyсицс”. Пхyсицал Ревиеw D. 98 (3): 030001. дои:10.1103/ПхyсРевД.98.030001.
^ Р. Наве. „Трансформатион оф Qуарк Флаворс бy тхе Wеак Интерацтион”. Приступљено 6. 12. 2010. „Тхе ц qуарк хас абоут 5% пробабилитy оф децаyинг инто а д qуарк инстеад оф ан с qуарк.”
^ К. Накамура; et al. (2010). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицлес Пхyсицс: Тхе ЦКМ Qуарк-Миxинг Матриx” (ПДФ). Јоурнал оф Пхyсицс Г. 37 (75021): 150. Бибцоде:2010ЈПхГ...37г5021Н. дои:10.1088/0954-3899/37/7а/075021.
^ Б.Ј. Бјоркен; С.L. Гласхоw (1964). „Елементарy партицлес анд СУ(4)”. Пхyсицс Леттерс. 11 (3): 255—257. Бибцоде:1964ПхЛ....11..255Б. дои:10.1016/0031-9163(64)90433-0.
^ С.L. Гласхоw; Ј. Илиопоулос; L. Маиани (1970). „Wеак Интерацтионс wитх Лептон–Хадрон Сyмметрy”. Пхyсицал Ревиеw D. 2 (7): 1285—1292. Бибцоде:1970ПхРвД...2.1285Г. дои:10.1103/ПхyсРевД.2.1285.
^ Ј.-Е. Аугустин; et al. (1974). „Дисцоверy оф а Нарроw Ресонанце ин е⁺е⁻ Аннихилатион”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1406. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1406А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1406.
^ Ј.Ј. Ауберт; et al. (1974). „Еxпериментал Обсерватион оф а Хеавy Партицле Ј”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1404. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1404А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1404.
^ ретриевед 25 Септембер 2014
^ „Схаред Пхyсицс призе фор елементарy партицле” (Саопштење). Тхе Роyал Сwедисх Ацадемy оф Сциенцес. 18. 10. 1976. Приступљено 23. 4. 2012.
^ C. Амслер ет ал.. (2008): Qуарк Модел

Литература[уреди | уреди извор]

L. Ледерман (1978). „Тхе Упсилон Партицле”. Сциентифиц Америцан. 239 (4): 72—81. Бибцоде:1978СциАм.239д..72Л. дои:10.1038/сциентифицамерицан1078-72.
Р. Наве. „Qуаркс”. ХyперПхyсицс. Георгиа Стате Университy, Департмент оф Пхyсицс анд Астрономy. Приступљено 29. 6. 2008.
А. Пицкеринг (1984). Цонструцтинг Qуаркс. Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 114—125. ИСБН 978-0-226-66799-7.
Ј. Yох (1997). „Тхе Дисцоверy оф тхе б Qуарк ат Фермилаб ин 1977: Тхе Еxперимент Цоординатор'с Сторy” (ПДФ). Процеедингс оф Тwентy Беаутифул Yеарс оф Боттом Пхyсицс. АИП Цонференце Процеедингс. 424: 29—42. Бибцоде:1998АИПЦ..424...29Y. дои:10.1063/1.55114. Приступљено 24. 7. 2009.
M.С. Соззи (2008а). „Паритy”. Дисцрете Сyмметриес анд ЦП Виолатион: Фром Еxперимент то Тхеорy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 15–87. ИСБН 978-0-19-929666-8.
M.С. Соззи (2008б). „Цхарге Цоњугатион”. Дисцрете Сyмметриес анд ЦП Виолатион: Фром Еxперимент то Тхеорy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 88–120. ИСБН 978-0-19-929666-8.
M.С. Соззи (2008ц). „ЦП-Сyмметрy”. Дисцрете Сyмметриес анд ЦП Виолатион: Фром Еxперимент то Тхеорy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 231–275. ИСБН 978-0-19-929666-8.
C. Амслер; et al. (2008). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицле Пхyсицс”. Пхyсицс Леттерс Б. 667 (1): 1—1340. Бибцоде:2008ПхЛБ..667....1П. дои:10.1016/ј.пхyслетб.2008.07.018.
С.С.M. Wонг (1998). „Нуцлеон Струцтуре”. Интродуцторy Нуцлеар Пхyсицс (2нд изд.). Неw Yорк (НY): Јохн Wилеy & Сонс. стр. 21–56. ИСБН 978-0-471-23973-4.
W.Е. Бурцхам, M. Јобес (1995). Нуцлеар анд Партицле Пхyсицс (2нд изд.). Лонгман Публисхинг. ИСБН 978-0-582-45088-2.
Р. Сханкар (1994). Принциплес оф Qуантум Мецханицс (2нд изд.). Неw Yорк (НY): Пленум Пресс. ИСБН 978-0-306-44790-7.
Ј. Стеинбергер (1989). „Еxпериментс wитх хигх-енергy неутрино беамс”. Ревиеwс оф Модерн Пхyсицс. 61 (3): 533—545. Бибцоде:1989РвМП...61..533С. дои:10.1103/РевМодПхyс.61.533.
К. Готтфриед, V.Ф. Wеисскопф (1986). „Хадрониц Спецтросцопy: Г-паритy”. Цонцептс оф Партицле Пхyсицс. 2. Оxфорд Университy Пресс. стр. 303—311. ИСБН 978-0-19-503393-9.
Ј.W. Цронин (1980). „ЦП Сyмметрy Виолатион—Тхе Сеарцх фор итс оригин” (ПДФ). Тхе Нобел Фоундатион.
V.L. Фитцх (1980). „Тхе Дисцоверy оф Цхарге—Цоњугатион Паритy Асyмметрy” (ПДФ). Тхе Нобел Фоундатион.
С.W. Херб; Хом, D.; Ледерман, L.; Сенс, Ј.; Снyдер, Х.; Yох, Ј.; Аппел, Ј.; Броwн, Б.; Броwн, C.; Иннес, W.; Уено, К.; Yаманоуцхи, Т.; Ито, А.; Јöстлеин, Х.; Каплан, D.; Кепхарт, Р.; et al. (1977). „Обсерватион оф а Димуон Ресонанце ат 9.5 Гев ин 400-ГеВ Протон-Нуцлеус Цоллисионс”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 39 (5): 252—255. Бибцоде:1977ПхРвЛ..39..252Х. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.39.252.
Ј.Ј. Ауберт; Бецкер, У.; Биггс, П.; Бургер, Ј.; Цхен, M.; Еверхарт, Г.; Голдхаген, П.; Леонг, Ј.; МцЦорристон, Т.; Рхоадес, Т.; Рохде, M.; Тинг, Самуел; Wу, Сау; Лее, Y.; et al. (1974). „Еxпериментал Обсерватион оф а Хеавy Партицле Ј”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1404—1406. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1404А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1404.
Ј.Е. Аугустин; Боyарски, А.; Бреиденбацх, M.; Булос, Ф.; Дакин, Ј.; Фелдман, Г.; Фисцхер, Г.; Фрyбергер, D.; et al. (1974). „Discovery of a Narrow Resonance in e⁺e⁻ Annihilation”. Physical Review Letters. 33 (23): 1406—1408. Bibcode:1974PhRvL..33.1406A. doi:10.1103/PhysRevLett.33.1406.
M. Gell-Mann (1964). „A Schematic of Baryons and Mesons”. Physics Letters. 8 (3): 214—215. Bibcode:1964PhL.....8..214G. doi:10.1016/S0031-9163(64)92001-3.
Ahmad, Ishfaq (1965). „the Interactions of 200 MeV π± -Mesons with Complex Nuclei Proposal to Study the Interactions of 200 MeV π± -Mesons with Complex Nuclei” (PDF). CERN documents. 3 (5).
G. Gamow (1988) [1961]. The Great Physicists from Galileo to Einstein (Reprint изд.). Dover Publications. стр. 315. ISBN 978-0-486-25767-9.
E. Wigner (1937). „On the Consequences of the Symmetry of the Nuclear Hamiltonian on the Spectroscopy of Nuclei”. Physical Review. 51 (2): 106—119. Bibcode:1937PhRv...51..106W. doi:10.1103/PhysRev.51.106.
H. Yukawa (1935). „On the Interaction of Elementary Particles” (PDF). Proc. Phys. Math. Soc. Jap. 17 (48).
W. Heisenberg (1932). „Über den Bau der Atomkerne I”. Zeitschrift für Physik (на језику: немачком). 77: 1—11. Bibcode:1932ZPhy...77....1H. doi:10.1007/BF01342433.
W. Heisenberg (1932). „Über den Bau der Atomkerne II”. Zeitschrift für Physik (на језику: немачком). 78 (3–4): 156—164. Bibcode:1932ZPhy...78..156H. doi:10.1007/BF01337585.
W. Heisenberg (1932). „Über den Bau der Atomkerne III”. Zeitschrift für Physik (на језику: немачком). 80 (9–10): 587—596. Bibcode:1933ZPhy...80..587H. doi:10.1007/BF01335696.
Glashow, S. L.; Iliopoulos, J.; Maiani, L. (1970). „Weak Interactions with Lepton-Hadron Symmetry”. Physical Review D. 2 (7): 1285—1292. Bibcode:1970PhRvD...2.1285G. doi:10.1103/PhysRevD.2.1285.
Bobra, M. (2005). „Logbook: J/ψ particle”. Symmetry Magazine. 2 (7): 34.
Yao, W.-M. (Particle Data Group); et al. (2006). „Ревиеw оф Партицле Пхyсицс: Наминг Сцхеме фор Хадронс” (ПДФ). Јоурнал оф Пхyсицс Г. 33: 108. Бибцоде:2006ЈПхГ...33....1Y. арXив:астро-пх/0601168 . дои:10.1088/0954-3899/33/1/001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

History of the discovery of the bottom quark / Upsilon meson Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2017)

[PDG2018-1] а ^б M. Танабасхи; et al. (2018). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицле Пхyсицс”. Пхyсицал Ревиеw D. 98 (3): 030001. дои:10.1103/ПхyсРевД.98.030001.

[hyperphysics-2] Р. Наве. „Трансформатион оф Qуарк Флаворс бy тхе Wеак Интерацтион”. Приступљено 6. 12. 2010. „Тхе ц qуарк хас абоут 5% пробабилитy оф децаyинг инто а д qуарк инстеад оф ан с qуарк.”

[PDG2010_CKM-3] К. Накамура; et al. (2010). Партицле Дата Гроуп. „Ревиеw оф Партицлес Пхyсицс: Тхе ЦКМ Qуарк-Миxинг Матриx” (ПДФ). Јоурнал оф Пхyсицс Г. 37 (75021): 150. Бибцоде:2010ЈПхГ...37г5021Н. дои:10.1088/0954-3899/37/7а/075021.

[4] Б.Ј. Бјоркен; С.L. Гласхоw (1964). „Елементарy партицлес анд СУ(4)”. Пхyсицс Леттерс. 11 (3): 255—257. Бибцоде:1964ПхЛ....11..255Б. дои:10.1016/0031-9163(64)90433-0.

[5] С.L. Гласхоw; Ј. Илиопоулос; L. Маиани (1970). „Wеак Интерацтионс wитх Лептон–Хадрон Сyмметрy”. Пхyсицал Ревиеw D. 2 (7): 1285—1292. Бибцоде:1970ПхРвД...2.1285Г. дои:10.1103/ПхyсРевД.2.1285.

[6] Ј.-Е. Аугустин; et al. (1974). „Дисцоверy оф а Нарроw Ресонанце ин е⁺е⁻ Аннихилатион”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1406. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1406А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1406.

[7] Ј.Ј. Ауберт; et al. (1974). „Еxпериментал Обсерватион оф а Хеавy Партицле Ј”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 33 (23): 1404. Бибцоде:1974ПхРвЛ..33.1404А. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.33.1404.

[8] ретриевед 25 Септембер 2014

[9] „Схаред Пхyсицс призе фор елементарy партицле” (Саопштење). Тхе Роyал Сwедисх Ацадемy оф Сциенцес. 18. 10. 1976. Приступљено 23. 4. 2012.

[PDGQuarkmodel-10] C. Амслер ет ал.. (2008): Qуарк Модел

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]