Пређи на садржај

Чатни

С Википедије, слободне енциклопедије

Чатни
Различити типови чатнија из Бангалора у Индији.
Друго имеЧаманти, сатни, тувајал
Место пореклаИндијски потконтинент
Регије или државаИндијски потконтинент, Кариби, и делови Африка, Фиџија
Део националне кухињеБангладеш, Фиџи, Гвана, Индија, Јамајка, Маурицијус, Непал, Пакистан, Јужна Африка, Шри Ланка, Суринам, Тринидад и Тобаго, Уједињено Краљевство
Главни састојциПоврће, воће, со, зачини, и биље. Дахи чатни је базиран на јогурту (дахи).
  Медија: Чатни

Чатни је породица зачина или сосева у кухињама индијског потконтинента. Чутни се може направити у облицима као што су парадајзни релиш, млевени гарниш од кикирикија, јогурт или вурда, краставац, зачињени кокос, зачињени сос од црног лука или менте.

Уобичајена варијанта у англоиндијској кухињи користи трпко воће, попут оштрих јабука, укишељене рабарбаре или дамсона, који је разблажени једнаком тежином шећера (обично демерара или смеђег шећера који замењује џагери у неким индијским слатким чатнијима). Сирће је додато рецепту за чатни у енглеском стилу, чији је циљ давање традиционално дугог животног века, тако да се јесење воће може сачувати за употребу током целе године (као и џемови, желеи и кисели краставци) или да се прода као комерцијални производ. Индијски кисели краставци користе сенфно уље као средство за кисељење, док чатни у англоиндијском стилу користи сирће или јабуково сирће који дају блажи производ који се у западној кухињи често једе са тврдим сиром или хладним месом и живином, обично у хладним ручковима у пабу.[1]

Преглед[уреди | уреди извор]

Чатни у јужном индијском стилу (зелени у средини)
Варијетети чатнија који се служе уз главно јело
Манго чатни
Песарату и ђумбир чајни

У Индији се чатни може правити било са киселим краставцима који сазревају на сунцу до две недеље и чувају се до годину дана, или што је уобичајеније, свеже се прави од свежих састојака који се могу држати неколико дана или недељу дана у фрижидеру.

У Тамил Наду, Тогајалу или Тувајалу (тамилски) зачин се припрема слично чатнију, али има пастозну конзистенцију. У Андра Прадешу се такође назива роти пакчади, у Керали се такође назива чаманти, а у Телангани току. Тенгајски чатни, који је базиран на кокосу, је оно на шта се мисли кад се каже само „чатни“.

Од лековитих биљака за које се верује да имају благотворно дејство понекад се прави чатни, на пример Pirandai Thuvayal[2] или чатни од гребенастих тиквица (Peerkangai Thuvayal или биракаја току).[3] Гребенасте тиквице се могу купити у кинеским и индијским продавницама у великим градовима на западу, а када се осуши, постаје сунђер за купање познат као луфа.

Горка диња такође може послужити као основа за четни који је попут зачина[4] или, алтернативно, као сушени прах.[5]

Повремено се могу послужити чатнији са контрастом у укусу и боји - омиљена комбинација је зелени минт и чили чатни са контрастним слатким смеђим чатнијем од тамаринда и датуле.[6][7][8][9]

Чатни се може млети аваном с тучком или амикалом (тамилски). Зачини се додају и мељу, обично у одређеном редоследу; тако направљена влажна паста се динста у биљном уљу, обично сусамовом) или кикирикијевом уљу. Електрични блендери или машине за обраду хране могу се користити као алтернатива техници каменог млевења којом се остварује уштеда у раду.

Чатнији у западном стилу обично су воће, сирће и шећер, кувани у мањој мери, са додатком арома. То може укључивати шећер, со, бели лук, тамаринд, црни лук или ђумбир.[10] Чатнији западног стила потичу од Англоиндијанаца у време Британског Ража, који су рекреирали индијске чутније користећи воће из енглеских воћњака - на пример, киселе јабуке и рабарбару. Често је кориштено сушено воће: суво грожђе, рибизла и султанина.

Јужноиндијски чатни прахови се праве од прженог сушеног сочива. Они се посипају на идлије и досале.[11] Чатни од кикирикија може се направити у виду влажног или сувог праха.[12][13]

Зачини који се обично користе у чатнијима укључују пискавицу, коријандер, кумин и асафоетиду (хинг). Остали проминентни састојци и комбинације укључују паприку, менту (чатнији од коријандера и менте се обично називају हरा хара чатнијима, што је хинди реч за „зелено“), тамаринд или имли (често се назива мити чатни, јер मिठाई meethi на хиндијском значи „слатко“), сут (или саунт, направљен од датула и ђумбира), кокос, црни лук, сува шљива, парадајз, црвени чили, зелени чили, манго, лимета (направљен од целих, незрелих лимета), бели лук, кокос, кикирики, дахи, зелени парадајз, данија пудина (цилантро и нана), кикирики (шенгдана чатни на маратском), ђумбир, дахи (јогурт), црвени чили у праху, чатни од парадајзног црног лука,[14] цилантро, минтни кокосни чатни,[15] и кајсија.[16]

Историја[уреди | уреди извор]

Пилећи чатни

Сличан по припреми и употреби са релишом, једноставни зачињени чатни се претпоставља се датира од 500. пне.[17] Пореклом из Индије,[18] овај начин чувања хране усвојили су касније Римљани и Британци захваљујући њиховим сусретима и контактима са Индијским потконтинентом. Како се већи увоз стране и разноврсне хране повећавао у северну Европу, чатни је пао у немилост у Британији. Ово у комбинацији са већом способношћу хлађења свеже хране и све већом заступљености стакленика, значило је да су британска конзумација чатанија и укишељеног поврћа претежно задржали у употреби у војсци и међу појединаца који су боравили у Индији. Чатни је поново постао популаран у Енглеској око 1780-их као предјело.

Сматра се да је Мајор Грејов чатни развио британски официр који је путовао у Индију. Формула је на крају продата Крос и Блеквелу, великом британском произвођачу хране, вероватно почетком 1800-их.[19] У 19. веку, типови чатнија попут Мајор Грејовог или Бенгалског клуба које су удовољавале западним укусима, испоручиване су у Европу из Индије. Генерално, ови чатнијио су воће, сирће и шећер, кувани до редукције.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Батеман, Мицхаел (18. 8. 1996). „Цхутнеyс фор релисхинг”. Тхе Индепендент. Приступљено 27. 10. 2017. 
  2. ^ „Пирандаи Тхуваyал”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  3. ^ Падху. „Пееркангаи Тхогаyал-Ридге Гоурд Цхутнеy (тхуваyал) Реципе”. Приступљено 27. 10. 2017. 
  4. ^ „Хагалакаyи Цхутнеy / Биттер гоурд цхутнеy”. Смитхакаллураyа.цом. Приступљено 27. 10. 2017. 
  5. ^ M., Цхебби, Деепак. „Реципес - Биттер Гоурд Цхутнеy Поwдер”. yоусигма.цом. Архивирано из оригинала 24. 02. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  6. ^ „Дате Анд Тамаринд Цхутнеy/ Цориандер Анд Минт Цхутнеy » ДивинеТасте”. www.дивинетасте.цом. Приступљено 27. 10. 2017. 
  7. ^ „Кхајур Имли ки Цхутнеy реципе - Имли ки Цхутнеy Реципес - бy Тарла Далал - Тарладалал.цом - #2796”. www.тарладалал.цом. Приступљено 27. 10. 2017. 
  8. ^ „греен цхутнеy реципе, хоw то маке пуњаби греен цхутнеy реципе”. www.вегреципесофиндиа.цом. Приступљено 27. 10. 2017. 
  9. ^ Админ. „Хоw то маке Греен Цхутнеy & Сwеет Цхутнеy фор Цхатс : (Минт Цхутнеy) / (Дате & Тамаринд Цхутнеy) / Цхутнеyс фор Цхатс”. www.тастyаппетите.нет. Приступљено 27. 10. 2017. 
  10. ^ Јеллиес, Јамс & Цхутнеyс, Принце, Тхане (19. 5. 2008). Јеллиес, Јамс & Цхутнеyс. Пенгуин. ИСБН 9780756651794. 
  11. ^ „Дрy Цхутнеy Поwдерс - Симпле Индиан Реципес”. симплеиндианреципес.цом. Приступљено 27. 10. 2017. 
  12. ^ „Пеанут Цхутнеy Реципе - Соутх Индиан Стyле Цхутнеy фор Доса анд Идли”. Приступљено 27. 10. 2017. 
  13. ^ „ПЕАНУТ ЦХУТНЕY ПОWДЕР / СХЕНГА ЦХУТНЕY ПУДИ”. Приступљено 27. 10. 2017. 
  14. ^ „Томато Онион цхутнеy « Синфул Цуррy”. синфулцуррy.цом. 
  15. ^ „Цилантро Минт Цоцонут Цхутнеy « Синфул Цуррy”. синфулцуррy.цом. Архивирано из оригинала 11. 02. 2011. г. Приступљено 24. 11. 2020. 
  16. ^ Сара Буенфелд (1. 2. 2008). „Априцот блатјанг”. ББЦ Гоод Фоод. 
  17. ^ „Хисторy оф Цхутнеy”. Мамеллада (на језику: енглески). 2018-08-12. Приступљено 2020-04-01. 
  18. ^ Рагхаван, С. (2006). Хандбоок оф Спицес, Сеасонингс, анд Флаворингс, Сецонд Едитион. ЦРЦ Пресс. стр. 255. ИСБН 978-1-4200-0436-6. Приступљено 30. 10. 2017. 
  19. ^ Хелстоскy, C. (2014). Тхе Роутледге Хисторy оф Фоод. Роутледге Хисториес. Таyлор & Францис. стр. 330. ИСБН 978-1-317-62113-3. Приступљено 2017-10-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]