Чедар сир
Чедар сир | |
---|---|
Регија, град | Чедар |
Регија | Сомерсет |
Тип млека | Кравље |
Пастеризован | Фреквентно |
Текстура | тврда |
Време зрења | 3–24 месеци у зависности од варијетета |
Цертификација | Вест кантри фармерски чедар ПДО, Оркнијски шкотски острвски чедар ПГИ |
Vrste sireva |
---|
Portal:Kulinarstvo |
Чедар сир је релативно тврд, беличаст (или наранџаст ако се додају боје попут аната) природни сир, понекад оштрог укуса. Он је пореклом из енглеског села Чедар у Сомерсету.[1] Сиреви овог стила сада се производе широм света.
Чедар је најпопуларнија врста сира у Великој Британији, на који отпада 51% укупног тржишта сира у земљи од 1,9 милијарди фунти годишње.[2] То је други најпопуларнији сир у САД-у иза моцареле, са просечном годишњом потрошњом од 10 лб (4,5 кг) по становнику.[3] САД су произвеле приближно 3.000.000.000 фунти (1.300.000 дугих тона; 1.400.000 тона) чедар сира у 2014. години,[4] а Велика Британија је произвела 258.000 дугих тона (262.000 тона) 2008.[5]
Термин чедар сир је у широкој употреби, али нема заштићену ознаку порекла у оквиру Европске уније. Међутим, 2007. године створена је заштићена ознака порекла, „Вест кантри фармерски чедар“, што значи да само чедар произведен од локалног млека у Сомерсету, Дорсету, Девону и Корнвалу и употребом традиционалних методама може да користи тај назив.[6][7] Стил и квалитет сирева који су означени као чедар могу се у великој мери разликовати, с тим што се неки прерађени сиреви пакују као „чедар“, мада имају мало сличности. Даље, одређени сиреви који су по укусу и изгледу сличнији црвеном лестеру, понекад се популарно продају као „црвени чедар“.
Историја[уреди | уреди извор]
Сир потиче из села Чедар у Сомерсету, на југозападу Енглеске. Клисура Чедар на крају села садржи бројне пећине које су пружале идеалну влажност и стабилну температуру за сазревање сира.[5] Чедар сир се традиционално морао производити у кругу од 30 ми (48 км) од катедрале у Велсу.[1]
Чедар се производи најмање од 12. века. На једном свитку краља Хенрија II из 1170. године је забележена куповина 10.240 лб (4.640 кг) од фартинга по фунти (укупно £10.13с.4д).[8] Чарлс I (1600–1649) такође је куповао сир из овог села.[5] Претпоставља се да су Римљани донели рецепт у Британију из француске регије Кантал.[9]
Централно место у модернизацији и стандардизацији чедар сира имао је сомерсетски млекар из 19. века Џозеф Хардинг.[10] Због његових техничких иновација, промоције млечне хигијене и волонтерског ширења модерних техника производње сира, проглашен је „оцем чедар сира“.[11] Хардинг је увео нову опрему у процес производње сира, укључујући свој „обртни прекидач“ за резање вурде, штедећи много ручног напора.[12][13] „Метод Џозефа Хардинга“ био је први модерни систем за производњу чедра заснован на научним принципима. Хардинг је изјавио да се чедар сир „не прави у пољу, ни у појати, па чак ни у крави, него у млекари“.[10] Заједно, Џозеф Хардинг и његова супруга стајали су иза увођења сира у Шкотску и Северну Америку, док су његови синови Хенри и Вилијам Хардинг били одговорни за увођење производње чедар сира у Аустралију[14] и олакшавање успостављања индустрије сира на Новом Зеланду.
Током Другог светског рата и скоро деценију након њега, већина млека у Британији је коришћена за производњу једне врсте сира који се називао „Владин чедар“ као део ратне економије и рационализације.[15] То скоро да је довело до уништења све друге продукције сира у земљи. Пре Првог светског рата више од 3.500 произвођача сира је постојало у Британији; док је након Другог светског рата остало је мање од 100.[16]
Према једном истраживачу Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава, чедар сир је најпопуларнија сорта сира на свету, а исто тако је највише проучавана врста сира у научним публикацијама.[17]
Процес[уреди | уреди извор]
Током производње чедар сира, вурда и сурутка се одвајају помоћу сиришта, ензимског комплекса који се нормално производи из желуца новорођене телади (у вегетаријанским или кошер сиревима користе се химозин добијен из бактерија, квасца или плесни).[18][19]
„Чедрење“ се односи на додатни корак у производњи чедар сира где се након загревања бурда меси са сољу, сече на коцкице да се исцеди сурутка, а затим слаже и окреће.[18] Снажни, зрели чедар, који се понекад назива и винтиџ, мора да сазрева 15 месеци или више. Сир се одржава на константној температури, што често захтева посебне уређаје. Као и код осталих врста тврдих сирева произведених широм света, пећине пружају идеално окружење за сазревање сира; још увек се, и у данашње време, пећине у Вукеју и Чедарској клисури користе за сазревање чедар сира. Поред тога, неке верзије чедар сира се излажу диму у пушницама.[20][21]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Смале, Wилл (21. 8. 2006). „Сепаратинг тхе цурдс фром тхе wхеy”. ББЦ Радио 4 Опен Цоунтрy. Приступљено 7. 8. 2007.
- ^ „Тхе Интервиеw – Лацталис МцЛелланд'с 'Сериоуслy': дривинг тхе Цхеддар маркет”. Тхе Гроцерy Традер. Приступљено 9. 5. 2007.
- ^ „Цхеесе Салес анд Трендс”. Интернатионал Даирy Фоодс Ассоциатион. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 9. 11. 2010.
- ^ „Qуантитy оф цхеддар цхеесе продуцед ин тхе У.С. фром 2004 то 2013 (ин 1,000 поундс)”. Статиста. Приступљено 19. 12. 2015.
- ^ а б в Рајан, Амол (22. 9. 2009). „Тхе Биг Qуестион: Иф Цхеддар цхеесе ис Бритисх, wхy ис со муцх оф ит цоминг фром аброад?”. Тхе Индепендент. Лондон. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 9. 11. 2010.
- ^ "Wест Цоунтрy Фармхоусе Цхеддар”, гов.ук.
- ^ Броwн, Стеве; Блацкмон, Кате; анд Цоусинс, Паул. Оператионс манагемент: полицy, працтице анд перформанце импровемент. Буттерwортх-Хеинеманн, 2001, пп. 265–266.
- ^ „Хисторy”. Цхеддар Горге Цхеесе Цомпанy. Архивирано из оригинала 2. 8. 2009. г. Приступљено 1. 8. 2009.
- ^ Бартхéлемy, Роланд; Сперат-Цзар, Арнауд (2003). Гуиде ду фромаге: Цхоисир, рецоннаîтре, гоûтер 1200 фромагес ду монде. стр. 89. ИСБН 978-2-01-236867-5.
- ^ а б „Енцyцлопедиа – Хардинг, Јосепх”. Гоурмет Бритаин. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2009.
- ^ Хеелеy, Анне; Марy Видал (1996). Јосепх Хардинг, Цхеддар Цхеесе-Макер. Гластонбурy: Фриендс оф тхе Аббеy Барн.
- ^ Трансацтионс оф тхе Хигхланд анд Агрицултурал Социетy оф Сцотланд, Хигхланд анд Агрицултурал Социетy оф Сцотланд, 1866-7 волуме 1, Абердеен
- ^ Цхристабел Сусан Лоwрy Орwин, Едитх Холт Wхетхам, "Хисторy оф Бритисх Агрицултуре, 1846–1914", Агрицултуре (1964), паге 145
- ^ Блундел, Рицхард; Трегеар, Ангела (17. 10. 2006). Фром Артисанс то "Фацториес": Тхе Интерпенетратион оф Црафт анд Индустрy ин Енглисх Цхеесе-Макинг 1650–1950. Ентерприсе анд Социетy.
- ^ „Говернмент Цхеддар Цхеесе”. Працтицаллy Едибле. Приступљено 30. 4. 2011.
- ^ Поттер, Мицх (9. 10. 2007). „Цоол Британниа рулес тхе wхеy”. Торонто Стар. Приступљено 4. 1. 2009.
- ^ Туницк, Мицхаел Х. (23. 2. 2014). „Тхе биггест цхеесе? Цхеддар”. Тхе Бостон Глобе. Приступљено 24. 2. 2014.
- ^ а б Моунт, Харрy (18. 6. 2005). „Саввy схоппер: Цхеддар”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Архивирано из оригинала 08. 03. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2008.
- ^ „Информатион Схеет – Цхеесе & Реннет”. Вегетариан Социетy. Архивирано из оригинала 27. 3. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2008.
- ^ Wолф, Цларк (9. 12. 2008). Америцан Цхеесес. гоогле.цом. ИСБН 9780684870021.
- ^ Келлy Јаггерс, Моуффлет: Море Тхан 100 Гоурмет Муффин Реципес Тхат Рисе то Анy Оццасион, п. 104.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Андреw Јацксон”. Тхе Пресидентс оф тхе Унитед Статес оф Америца. Тхе Wхите Хоусе. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2008.
- „МцИнтyре, Јамес”. Университy оф Торонто Либрариес. Приступљено 15. 1. 2013.
- „Ланарк Цоунтy Генеалогицал Социетy -- Тхе Маммотх Цхеесе”. лцгсресоурцелибрарy.цом. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2020-10-24.
- МцНицхол, Сусан. „Тхе Сторy оф тхе Маммотх Цхеесе”. Арцхивес оф тхе Пертх Мусеум. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2013.
- „Муллинс Wисцонсин Цхеесе”. Муллинс Цхеесе. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2013.
- „Цхеддар Цхеесе анд Цидер Фармс”. Горгес то висит. Архивирано из оригинала 16. 2. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2013.
- Караметси, К. (13. 8. 2014). „Идентифицатион оф биттер пептидес ин агед цхеддар цхеесе.”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 62 (32): 8034—41. ПМИД 25075877. дои:10.1021/јф5020654.
- Пхадунгатх, Цханокпхат (2011). Тхе Еффицацy оф Содиум Глуцонате ас а Цалциум Лацтате Црyстал Инхибитор ин Цхеддар Цхеесе (Теза). Университy оф Миннесота. Приступљено 12. 10. 2013.
- Фелдман, Давид (1989). Wхен До Фисх Слееп? Анд Отхер Импондераблес оф Еверyдаy Лифе. Харпер & Роw, Публисхерс, Инц. стр. 15. ИСБН 978-0-06-016161-3.
- Блулаб сас. „Ла Фондазионе – слоw фоод пер ла биодиверситà – ОНЛУС”. Слоwфоодфоундатион.орг. Архивирано из оригинала 15. 5. 2006. г. Приступљено 23. 6. 2009.
- „Пресидиа Артисан Сомерсет Цхеддар”. Тхе Слоw Фоод Фоундатион. Архивирано из оригинала 25. 8. 2007. г. Приступљено 9. 5. 2007.
- „Цхеддар Горге Цхеесе Цомпанy”.
- „ЕУ Протецтед Фоод Намес Сцхеме – УК регистеред намес”. Департмент фор Енвиронмент, Фоод анд Рурал Аффаирс. Архивирано из оригинала 31. 7. 2009. г. Приступљено 22. 7. 2009.
- „ентеринг а наме ин тхе регистер оф протецтед десигнатионс оф оригин анд протецтед геограпхицал индицатионс (Оркнеy Сцоттисх Исланд Цхеддар (ПГИ))”. Оффициал Јоурнал оф тхе Еуропеан Унион. Приступљено 19. 3. 2014.
- „Дисцовер тхе Бест Сцоттисх Цхеесес”. Тхе Плате Ункноwн (на језику: енглески). 2020-10-03. Приступљено 2020-10-03.
- „Натурал”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2020.
- „Мануфацтуринг Тасте”. тхеwалрус.ца.
- „Даирy Продуцтс”. цдц-ццл.гц.ца. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020.
- „Тyпес оф Цхеддар цхеесе, Цанадиан Ливинг”. ЦанадианЛивинг.цом. Архивирано из оригинала 1. 5. 2016. г.
- „Реципе фор Цанадиан Цхеддар цхеесе соуп ат Епцот”.
- Бранцх, Легислативе Сервицес (2019-06-03). „Цонсолидатед федерал лаwс оф цанада, Фоод анд Друг Регулатионс”. лаwс.јустице.гц.ца. Приступљено 2019-07-15.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Icons of England – Cheddar Cheese (non-commercial site commissioned by UK Government Department for Culture, Media and Sport)
- Aubrey, Allison (7. 11. 2013). „How 17th Century Fraud Gave Rise To Bright Orange Cheese”. The Salt. NPR.
- "Australian Dairy Industry" Архивирано 2 новембар 2014 на сајту Wayback Machine. даирyаустралиа.цом.