Чедар сир

С Википедије, слободне енциклопедије

Чедар сир
Чедар сир
Регија, градЧедар
РегијаСомерсет
Тип млекаКравље
ПастеризованФреквентно
Текстуратврда
Време зрења3–24 месеци у зависности од варијетета
ЦертификацијаВест кантри фармерски чедар ПДО, Оркнијски шкотски острвски чедар ПГИ

Чедар сир је релативно тврд, беличаст (или наранџаст ако се додају боје попут аната) природни сир, понекад оштрог укуса. Он је пореклом из енглеског села Чедар у Сомерсету.[1] Сиреви овог стила сада се производе широм света.

Чедар је најпопуларнија врста сира у Великој Британији, на који отпада 51% укупног тржишта сира у земљи од 1,9 милијарди фунти годишње.[2] То је други најпопуларнији сир у САД-у иза моцареле, са просечном годишњом потрошњом од 10 лб (4,5 кг) по становнику.[3] САД су произвеле приближно 3.000.000.000 фунти (1.300.000 дугих тона; 1.400.000 тона) чедар сира у 2014. години,[4] а Велика Британија је произвела 258.000 дугих тона (262.000 тона) 2008.[5]

Термин чедар сир је у широкој употреби, али нема заштићену ознаку порекла у оквиру Европске уније. Међутим, 2007. године створена је заштићена ознака порекла, „Вест кантри фармерски чедар“, што значи да само чедар произведен од локалног млека у Сомерсету, Дорсету, Девону и Корнвалу и употребом традиционалних методама може да користи тај назив.[6][7] Стил и квалитет сирева који су означени као чедар могу се у великој мери разликовати, с тим што се неки прерађени сиреви пакују као „чедар“, мада имају мало сличности. Даље, одређени сиреви који су по укусу и изгледу сличнији црвеном лестеру, понекад се популарно продају као „црвени чедар“.

Историја[уреди | уреди извор]

Необични чедар сир који је сазрео и створио жиле од плесни

Сир потиче из села Чедар у Сомерсету, на југозападу Енглеске. Клисура Чедар на крају села садржи бројне пећине које су пружале идеалну влажност и стабилну температуру за сазревање сира.[5] Чедар сир се традиционално морао производити у кругу од 30 ми (48 км) од катедрале у Велсу.[1]

Чедар се производи најмање од 12. века. На једном свитку краља Хенрија II из 1170. године је забележена куповина 10.240 лб (4.640 кг) од фартинга по фунти (укупно £10.13с.4д).[8] Чарлс I (1600–1649) такође је куповао сир из овог села.[5] Претпоставља се да су Римљани донели рецепт у Британију из француске регије Кантал.[9]

Централно место у модернизацији и стандардизацији чедар сира имао је сомерсетски млекар из 19. века Џозеф Хардинг.[10] Због његових техничких иновација, промоције млечне хигијене и волонтерског ширења модерних техника производње сира, проглашен је „оцем чедар сира“.[11] Хардинг је увео нову опрему у процес производње сира, укључујући свој „обртни прекидач“ за резање вурде, штедећи много ручног напора.[12][13] „Метод Џозефа Хардинга“ био је први модерни систем за производњу чедра заснован на научним принципима. Хардинг је изјавио да се чедар сир „не прави у пољу, ни у појати, па чак ни у крави, него у млекари“.[10] Заједно, Џозеф Хардинг и његова супруга стајали су иза увођења сира у Шкотску и Северну Америку, док су његови синови Хенри и Вилијам Хардинг били одговорни за увођење производње чедар сира у Аустралију[14] и олакшавање успостављања индустрије сира на Новом Зеланду.

Током Другог светског рата и скоро деценију након њега, већина млека у Британији је коришћена за производњу једне врсте сира који се називао „Владин чедар“ као део ратне економије и рационализације.[15] То скоро да је довело до уништења све друге продукције сира у земљи. Пре Првог светског рата више од 3.500 произвођача сира је постојало у Британији; док је након Другог светског рата остало је мање од 100.[16]

Према једном истраживачу Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава, чедар сир је најпопуларнија сорта сира на свету, а исто тако је највише проучавана врста сира у научним публикацијама.[17]

Процес[уреди | уреди извор]

Чинија сирнице

Током производње чедар сира, вурда и сурутка се одвајају помоћу сиришта, ензимског комплекса који се нормално производи из желуца новорођене телади (у вегетаријанским или кошер сиревима користе се химозин добијен из бактерија, квасца или плесни).[18][19]

„Чедрење“ се односи на додатни корак у производњи чедар сира где се након загревања бурда меси са сољу, сече на коцкице да се исцеди сурутка, а затим слаже и окреће.[18] Снажни, зрели чедар, који се понекад назива и винтиџ, мора да сазрева 15 месеци или више. Сир се одржава на константној температури, што често захтева посебне уређаје. Као и код осталих врста тврдих сирева произведених широм света, пећине пружају идеално окружење за сазревање сира; још увек се, и у данашње време, пећине у Вукеју и Чедарској клисури користе за сазревање чедар сира. Поред тога, неке верзије чедар сира се излажу диму у пушницама.[20][21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Смале, Wилл (21. 8. 2006). „Сепаратинг тхе цурдс фром тхе wхеy”. ББЦ Радио 4 Опен Цоунтрy. Приступљено 7. 8. 2007. 
  2. ^ „Тхе Интервиеw – Лацталис МцЛелланд'с 'Сериоуслy': дривинг тхе Цхеддар маркет”. Тхе Гроцерy Традер. Приступљено 9. 5. 2007. 
  3. ^ „Цхеесе Салес анд Трендс”. Интернатионал Даирy Фоодс Ассоциатион. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  4. ^ „Qуантитy оф цхеддар цхеесе продуцед ин тхе У.С. фром 2004 то 2013 (ин 1,000 поундс)”. Статиста. Приступљено 19. 12. 2015. 
  5. ^ а б в Рајан, Амол (22. 9. 2009). „Тхе Биг Qуестион: Иф Цхеддар цхеесе ис Бритисх, wхy ис со муцх оф ит цоминг фром аброад?”. Тхе Индепендент. Лондон. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  6. ^ "Wест Цоунтрy Фармхоусе Цхеддар”, гов.ук.
  7. ^ Броwн, Стеве; Блацкмон, Кате; анд Цоусинс, Паул. Оператионс манагемент: полицy, працтице анд перформанце импровемент. Буттерwортх-Хеинеманн, 2001, пп. 265–266.
  8. ^ „Хисторy”. Цхеддар Горге Цхеесе Цомпанy. Архивирано из оригинала 2. 8. 2009. г. Приступљено 1. 8. 2009. 
  9. ^ Бартхéлемy, Роланд; Сперат-Цзар, Арнауд (2003). Гуиде ду фромаге: Цхоисир, рецоннаîтре, гоûтер 1200 фромагес ду монде. стр. 89. ИСБН 978-2-01-236867-5. 
  10. ^ а б „Енцyцлопедиа – Хардинг, Јосепх”. Гоурмет Бритаин. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2009. 
  11. ^ Хеелеy, Анне; Марy Видал (1996). Јосепх Хардинг, Цхеддар Цхеесе-Макер. Гластонбурy: Фриендс оф тхе Аббеy Барн. 
  12. ^ Трансацтионс оф тхе Хигхланд анд Агрицултурал Социетy оф Сцотланд, Хигхланд анд Агрицултурал Социетy оф Сцотланд, 1866-7 волуме 1, Абердеен
  13. ^ Цхристабел Сусан Лоwрy Орwин, Едитх Холт Wхетхам, "Хисторy оф Бритисх Агрицултуре, 1846–1914", Агрицултуре (1964), паге 145
  14. ^ Блундел, Рицхард; Трегеар, Ангела (17. 10. 2006). Фром Артисанс то "Фацториес": Тхе Интерпенетратион оф Црафт анд Индустрy ин Енглисх Цхеесе-Макинг 1650–1950. Ентерприсе анд Социетy. 
  15. ^ „Говернмент Цхеддар Цхеесе”. Працтицаллy Едибле. Приступљено 30. 4. 2011. 
  16. ^ Поттер, Мицх (9. 10. 2007). „Цоол Британниа рулес тхе wхеy”. Торонто Стар. Приступљено 4. 1. 2009. 
  17. ^ Туницк, Мицхаел Х. (23. 2. 2014). „Тхе биггест цхеесе? Цхеддар”. Тхе Бостон Глобе. Приступљено 24. 2. 2014. 
  18. ^ а б Моунт, Харрy (18. 6. 2005). „Саввy схоппер: Цхеддар”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Архивирано из оригинала 08. 03. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2008. 
  19. ^ „Информатион Схеет – Цхеесе & Реннет”. Вегетариан Социетy. Архивирано из оригинала 27. 3. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2008. 
  20. ^ Wолф, Цларк (9. 12. 2008). Америцан Цхеесес. гоогле.цом. ИСБН 9780684870021. 
  21. ^ Келлy Јаггерс, Моуффлет: Море Тхан 100 Гоурмет Муффин Реципес Тхат Рисе то Анy Оццасион, п. 104.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]