Ђубриво

С Википедије, слободне енциклопедије
Савремени уређај за уношење ђубрива

Ђубриво или гнојиво (у неким крајевима такође и ђубре) је смеша материја које се користе у пољопривреди или вртларству за побољшање плодности земљишта и раста и развића биљака. Обично се примјењује на пољопривредним земљиштима.

Ђубрива се грубо могу поделити на органска и неорганска (минерална), где је основна разлика извор из којег је ђубриво настало, а не нужно састав нутријената. Уз то, неретко се издвајају још две веће групе ђубрива: бактеријска ђубрива и стимулатори раста.

Органска и нека неорганска ђубрива добијена из руда су се користила вековима, док су хемијски синтетисана неорганска ђубрива почела да се развијају током индустријске револуције. Побољшано разумевање деловања и почетак употребе ђубрива су били важни кораци у пред-индустријској и зеленој револуцији 20. века.

Демонстрација деловања ђубрива, Тенеси, 1942.

Ђубрива типично садрже следеће елементе (у варијабилним пропорцијама):

Макронутријенти су елементи који се троше у већим количинама и присутни су у ткиву биљака у количини 0,2% до 4,0% (изражено на суву материју). Микронутријенти се троше у мањим количинама и присутни су у биљном ткиву у количинама које су реда величине 5 - 200 ppm или мање од 0,02% суве масе ђубрива.[1]

Означавање ђубрива[уреди | уреди извор]

Макронутријенти у ђубриву се означавају на основу „NPK“ анализе, а такође и као „N-P-K-S“ у Аустралији.[2]

Пример означавања за ђубриво поташа, које има однос 1:1 калијума према карбонату или 47% калијума и 53% карбоната у масеним процентима (што се добије узимајући у обзир разлике у молекуларној тежини између калијума и карбоната). Традиционална анализа 100 g соли би дала 60 g K2О. Процентуални принос K2O из оригиналних 100g ђубрива представља број приказан на ознаци. Калијумово ђубриво би у овом случају имало ознаку 0-0-60, а не 0-0-52.

Неорганска ђубрива[уреди | уреди извор]

Ђубрива се могу грубо поделити на органска ђубрива (састављена од обогаћене органске материје – биљног или животињског порекла) и неорганска ђубрива (састављена од вештачки добивених супстанци и/или минерала).

Неорганска ђубрива се често синтетишу у току Хабер-Бошовог процеса, који се користи за синтезу амонијака. Амонијак се користи као сировина за сточну храну и друга азотна ђубрива, нпр. амонијум нитрат и уреа. Ови концентровани производи се могу разблаживати водом, при чему се добија концентровано течно ђубриво. Амонијак се може комбиновати са фосфатним стенама и фосфатним ђубривом (Odda процес), при чему настаје „комбиновано ђубриво“.

Употреба индустријски добијених азотних ђубрива се константно повећава у последњих 50 година, и достигла је скоро 20 пута већу количину те износи око 1 милијарду тона азота годишње.[3] Употреба фосфатних ђубрива се такође повећала са 9 милиона тона 1960. године до 40 милиона тона у 2000. години. Количина од 6-9 тона кукуруза у зрну по хектару захтева употребу 30–50 kg фосфатног ђубрива, док соја захтева 20–25 kg по хектару.[4] Yara International је највећи светски произвођач азотних ђубрива.[5]

Највећи светски потрошачи азотних ђубрива[6]
Држава Удео укупне

потрошње N(%)

Количина

(1000 т/година)

САД 51 4697
Кина 16 2998
Француска 52 1317
Немачка 62 1247
Канада 55 897
Велика Британија 70 887
Бразил 40 678
Шпанија 42 491
Мексико 20 263
Турска 17 262
Аргентина 29 126

Употреба[уреди | уреди извор]

Индустријски добијена ђубрива се најчешће употребљавају код гајења кукуруза, јечма, шећерне трске, соје и сунцокрета. Једна студија је показала да примена азотних ђубрива на усев преостао изван сезоне, повећава биомасу и има повољан утицај на садржај азота у главном усеву, који се сеје у летњем периоду.[7]

Проблеми са употребом минералних ђубрива[уреди | уреди извор]

Трошење елемената у траговима[уреди | уреди извор]

Многа неорганска ђубрива не замењују елементе у траговима у земљишту, те се земљиште постепено испошћује при узгајању усева. Ово трошење је у вези са студијама које су показале опадање садржаја (до 75%) количине елемената у траговима у воћу и поврћу.[8] Ипак, из недавне анализе 55 научних студија закључено је да „нема доказа да постоји разлика у квалитету нутријената између хране произведене органским и конвенционалним поступком.“[9] Насупрот томе, једна дугорочна студија коју је финансирала Европска унија[10][11][12] је показала да органски-произведено млеко садржи значајно већи садржај антиоксиданата (нпр. каротеноида и алфа-линолеинске киселине) него конвенционално произведен производ.

Прекомерна употреба ђубрива[уреди | уреди извор]

Ефекти прекомерне употребе ђубрива

Прекомерна употреба ђубрива може бити једнако штетна као и премала количина.[13] До „сагоревања“ може доћи када се примени превише ђубрива, што резултује сушењем корена и оштећењем или чак одумирањем биљке.[14]

Превелика потрошња енергије[уреди | уреди извор]

Производња „вештачког“ амонијака тренутно конзумира око 5% глобалне потрошње природног гаса, што је нешто испод 2% светске енергетске производње.[15]

Трошкови кориштења природног гаса у производњи амонијака представљају 90% трошкова производње амонијака.[16] Повећање цене природног гаса у прошлој деценији је допринело повећању цене ђубрива.[17]

Дугорочна одрживост[уреди | уреди извор]

Неорганска ђубрива се тренутно производе на начин који је немогуће користити бесконачно. Калијум и фосфор долазе из рудника (или сланих вода, као што је Мртво море) и такви извори су ограничени. Атмосферски невезани азот је практично неограничен извор (више од 70% састава атмосфере чини азот), али у таквом облику није директно употребљив за биљке. Да би тај азот постао употребљив биљкама, потребна је азотофиксација (превођење атмосферског азота у облик који биљке могу користити). "Вештачка" азотна ђубрива се типично синтетизују уз коришћење фосилних горива као што су природни гас и угаљ, чије су резерве ограничене.

Органска ђубрива[уреди | уреди извор]

Производња органског ђубрива мањег обима
Велика комерцијална производња компоста

Органска ђубрива садрже природна органска једињења (нпр. биоотпад, компости и др.) и природно присутне минералне депозите (нпр. шалитра – натријум нитрат).

Поређење са неорганским ђубривима[уреди | уреди извор]

Органска ђубрива типично имају мањи садржај нутријената, растворљивост и брзину ослобађања нутријената у односу на неорганска ђубрива.[18][19]

Једна студија је показала да у периоду од 140 дана, након 7 испирања нутријената да:

  • Органска ђубрива ослобађају између 25% и 60% садржаја азота
  • Ђубрива са контролисаним ослобађањем су имала релативно константну брзину ослобађања нутријената
  • Растворљива ђубрива су ослободила највећу количину азота при првом испирању

Генерално, нутријенти у органским ђубривима су више разблажени и мање доступни биљкама. Према UC IPM, сва „органска ђубрива“ се класификују као ђубрива са спорим ослобађањем и не могу проузроковати сагоријевање азотом.[20] Органска ђубрива добивена из компоста и других извора, могу значајно варирати од једног лота до другог.[21] Без испитивања лота није могуће прецизно утврдити садржај нутријената.

Извори органских ђубрива[уреди | уреди извор]

Животињски извори[уреди | уреди извор]

Распадајући животињски измет, извор органског ђубрива

Уреа животињског порекла је погодна за употребу у органској пољопривреди, док "вештачка" уреа није погодан извор.[22] Често се органска пољопривреда дефинише као минимална употреба процесирања, а такође и употреба природних биолошких процеса (нпр. компостирање). Отпадни муљ има веома ограничену употребу у органској пољопривредној производњи у САД, због забране његове употребе (због акумулације токсичних метала, између осталих фактора).[23][24] USDA захтева цертифицирање од треће стране за ђубрива са високим садржајем азота, која се продају у САД.[25]

Биљни извори[уреди | уреди извор]

Да би се земљиште обогатило фиксацијом азота из атмосфере, често се узгајају усеви који служе као зеленишно ђубриво.[26] Ови усеви могу такође повећати и садржај фосфора (мобилизацијом нутријената).[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нутриент Цонтент оф Плант”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2010. г. Приступљено 31. 7. 2011. 
  2. ^ „Драфт Цоде оф Працтице фор Фертилиер Десцриптион анд Лабелинг”. Фертилизер Индустрy Федератион Ассоциатион (ФИФА). 15. 9. 2008. Приступљено 2023-07-26. 
  3. ^ Гласс, Антхонy (2003). „Нитроген Усе Еффициенцy оф Цроп Плантс: Пхyсиологицал Цонстраинтс упон Нитроген Абсорптион”. Цритицал Ревиеwс ин Плант Сциенцес. 22 (5). дои:10.1080/713989757. 
  4. ^ Ванце; Ухде-Стоне; Аллан (2003). „Пхоспхороус ацqуиситион анд усе: цритицал адаптатионс бy плантс фор сецуринг а нон ренеwабле ресоурце.”. Неw Пхyтхологист. 157: 423—447. 
  5. ^ „Мергерс ин тхе фертилисер индустрy”. Тхе Ецономист. 18. 2. 2010. Приступљено 21. 2. 2010. 
  6. ^ Унитед Натионс, Фоод анд Агрицултуре Организатион, Ливестоцк'с Лонг Схадоw: Енвиронментал Иссуес анд Оптионс, Табле 3.3 ретриевед 29 Јун 2009
  7. ^ Нитроген Апплиед Неwсwисе, Ретриевед он Оцтобер 1, 2008.
  8. ^ Лаwренце 2007, стр. 213.
  9. ^ Дангоур ет ал. 2009. Нутритионал qуалитy оф органиц фоодс: а сyстематиц аппроацх. Ам. Ј. Цлин. Нутр.
  10. ^ „Органиц продуце 'беттер фор yоу'”. ББЦ Неwс. 29. 10. 2007. Приступљено 2. 2. 2010. 
  11. ^ Бутлер, Гиллиан; Ниелсен, Јацоб Х. (2008). „Фаттy ацид анд фат-солубле антиоxидант цонцентратионс ин милк фром хигх- анд лоw-инпут цонвентионал анд органиц сyстемс: сеасонал вариатион”. Јоурнал оф тхе Сциенце оф Фоод анд Агрицултуре. Јохн Wилеy & Сонс, Лтд. 88 (8): 1431—1441(11). Приступљено 1. 2. 2010. 
  12. ^ Лехесранта1, Сату (2007). „Еффецтс оф агрицултурал продуцтион сyстемс анд тхеир цомпонентс он протеин профилес оф потато туберс”. Протеомицс. 7: 597—604. Приступљено 2023-07-26. 
  13. ^ „Нитроген Фертилизатион: Генерал Информатион”. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 31. 7. 2011. 
  14. ^ Авоидинг Фертилизер Бурн
  15. ^ ИФА - Статистицс - Фертилизер Индицаторс - Детаилс - Раw материал ресервес Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2008) (2002-10; аццессед 2007-04-21)
  16. ^ Саwyер, ЈЕ (2001). „Натурал гас прицес аффецт нитроген фертилизер цостс”. ИЦ-486. 1: 8. 
  17. ^ „Фертилизер Усе анд Прице”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2010. г. Приступљено 31. 7. 2011. 
  18. ^ „Релеасе цхарацтеристицс оф органиц фертилизерс”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2013. г. Приступљено 31. 07. 2011. 
  19. ^ „Соилс анд фертилизерс”. 
  20. ^ „Фертилизерс вс. соил амендментс”. 
  21. ^ „Цомпост” (ПДФ). 
  22. ^ „Плант нутриенс - Плант фоод фор хеалтхиер плантс анд импровед yиелдс”. 
  23. ^ „Органиц Фарминг”. 
  24. ^ „УСДА Дефинес Термс 'Органиц'”. Архивирано из оригинала 4. 5. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2011. 
  25. ^ Сцхрацк, Дон (23. 2. 2009). „УСДА Тоугхенс Оверсигхт оф Органиц Фертилизер: Органиц фертилизерс муст ундерго тестинг”. Тхе Пацкер. Приступљено 19. 11. 2009. 
  26. ^ „Исолатион анд Студy оф Цултурес оф Цхинесе Ветцх Нодуле Бацтериа”. 
  27. ^ „Биологицал аппроацхес то сустаинабле соил сyстемс”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ђубриво на Викимедијиној остави.

Медији везани за чланак Ђубриво на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Đubrivo&oldid=26006001”