Ђулистан

Саади у ружичњаку, стихови из Ђулистана украшени минијатуром, 1645.

Ђулистан (персијски: گلستان‎‎‎‎) Голестȃн (Ружичњак) је једно од познатијих дела персијске књижевности, а можда чак и најутицајније прозно дело. Ђулистан је написан 1258. године и једно је од два главна дела персијског песника Саадија, који се сматра једним од највећих персијских средњевековних песника. То је такође и једно од његових најпопуларнијих дела које се показало веома утицајним и на Западу, као и на Истоку.. Ђулистан је збирка песама и прича, као што је и ружичњак колекција ружа. Нашироко је цитиран као извор мудрости. Познати афоризам који се често понавља у западном свету, о човеку који је био тужан зато што нема ципеле све док није упознао човека кој нема ноге, потиче из Ђулистана. Минималистички заплети у причама из Ђулистана су изражени прецизним језиком и са психолошким увидом, стварајући поезију идеја са прецизношћу математичких формула. Ова књига се бави практично свим главним темама са којима се људски род сусреће, у оптимистичном, али и сатиричном тону. Има доста савета за владаре, те у том смислу ово дело потпада и под жанр принципум спецула - политичким писмима којима се краљеви и владари саветују како да организују своје државе. Приче из Ђулистана имају забаван карактера и практичну и моралну димензију, а често се баве и понашањем дервиша и сматра се да садрже суфијска, односно гностичка учења. У персијском језику постоји популарна изрека, “Свака Саадијева реч има седамдесет и два значења”.

Повод за писање дела

Песник Саади разговара ноћу са младим пријатељем у башти. Минијатура из Ђулистана. Херат, 1427. Библиотека Честера Битија, Дублин; радионица Бајсонкор.

У свом уводу Саади описује како га је пријатељ наговорио да изађе у врт 21. априла 1258. године. Тамо је тај пријатељ убрао цвеће да понесе назад у град. Саади је приметио да цвеће брзо увене, и предложио му да направи ружичњак који ће трајати много дуже.

А што ће ти послужавник с ружама?

Одабери један лист из мога Ђулистана.

Ружа живи пет-шест дана

А овај Гулистан биће вјечно свјеж.

Саади даље наставља: “Тог истог дана била је написана једна глава: "О правилима понашања и вођењу разговора", и то у таквом облику да је могла послужити говорницима, а и писцима - да их научи лепом писању.” На крају књиге, Сади пише да иако су његове речи шаљиве и забавне: “Нека не остане скривено од погледа људи чистога срца, којима је и упућен овај говор, да је на нит прекраснога текста као нанизан бисер лековитих савета, а горки лек савета помешан је и припремљен с медом фине шале.

Структура

Једна страница из уводнг дела Ђулистана

После увода, Ђулистан је подељен на осам поглавља, а свако од њих садржи одређен број прича и поезије: 1. О животу царева 2. О нарави дервиша 3. О вредности задовољства оним што се има 4. О користима ћутања 5. О љубави и младости 6. О немоћи и старости 7. О утицају васпитања 8. О правилима дружења

Неке приче су врло кратке. У њих су уметнути кратки стихови који некад представљају речи главног јунака, некад као ауторово виђење, а некада, као у примеру који следи, нису приписане ником одређеном.

Поглавље 1, прича 34

Један од синова Харун ел Рашида дође пред свог оца срдит и потужи се: ,,Син тога и тога официра псовао ме.” Халифа пред државним вијећем упита: „Какву казну заслужује такав човјек?” Један предложи смртну казну, други да му се језик одсијече, а трећи да му се имовина заплијени а он протјера. На то ће Харун: „Сине, племенитост је у томе да опростиш, а ако то не можеш, узврати му истом увредом, али не тако да прекорачиш границу, пошто би тада на твојој страни био зулум, а право на тужбу на страни твога противника.”

У очима мудра човјека није јунак онај

Ко замеће бој с разјареним слоном.

Истински јунак је онај

Који, кад се расрди, не говори ружне ријечи.

Неки неотесанац, грубијан, испсова једног човјека

Овај то храбро поднесе и рече:

„Еј, добри човјече, Ја сам гори него што ти желиш да кажеш

Јер ти не знаш моје мане као што их знам ја.

Како о Саадију постоји мало биографских података, осим што се зна из његових дела, коментатори су користили његове кратке, очигледно аутобиографске приче попут ове која следи, како би конструисали његов животни пут.

Поглавље 2, прича 7

Сјећам се како сам у дјетињству био веома побожан. Ноћи сам проводио у молитви, предавао се посту и уздржљивости од уживања. Једне ноћи сједио сам с оцем - нека му се Бог смилује - држећи у рукама часни Кур'ан све до зоре, док су око нас људи спавали. Рекох оцу: „Нико од ових не диже главу да би бар два реката нафиле клањао, заспали су тако безбрижно, рекао бих да су помрли.” Отац ће на то: „Душо очева, било би боље да си и ти заспао него што друге оговараш.”

Уображени види само себе

Јер има пред собом застор надмености.

Кад би ти било дато око које све види

Видио би да нико није слабији ни јаднији од тебе.''

Млади спориста је остављен на стуб. Библиотека Честера Битија, Дублин; радионица Бајсонкор.

Већина прича из Ђулистана су дуже, неке и по неколико страница. У једној од најдужих, у трећем поглављу, Саади се бави аспектима кретања на пут за који је неко неспреман.

Поглавље 3, прича 28

Један спортиста, коме судбина није била наклоњена, рекао је свом оцу да верује да би требало да се отисне на пут и навео следеће речи:

Док си везан за свој дућан и кућу

Никада, сирови човјече, нећеш постати човјеком.

Крени у свијет, пропутуј и разгледај

Прије него дође дан да одеш са свијета.

Отац га је упозорио да његова физичка снага сама по себи неће бити довољна да му осигура успешно путовање, описавши пет врста људи које могу профитирати од путовања: богати трговац; речити учењак; лепотан; симпатични певач и занатлија. Син је ипак одлучио да крене на пут. Тако је без динара у џепу дошао до једне широке реке где је покушао да се уз помоћ физичке силе укрца на лађу како би прешао на другу страну реке. Успео је да се укрца, али је завршио насукан на стубу на средини реке. Ово је била само прва од недаћа које су га задесиле. Тек га је добродушност једног богаташа избавила и омогућила му да се безбедно врати кући, мада не понижен својим мукама. Прича се завршава очевим упозорењем сину да ако се одлучи да поново окуша своју срећу можда се следећег пута неће тако лако избавити:

Ловац не улови сваки пута шакала

Дешава се да тигар њега некада растргне.

Поглавље 5, прича 5

У пето поглавље Ђулистана, О љубави и младост, Саади уврштава одређена морална и социолошка начела о стварном животу људи његовог времена (1203-1291). Једна прича о ученику баца светло на сексуално злоостављање и педофилију, проблем који мучио све културе. Ова Саадијева прича, као и велики део његовог дела, има значење које се преноси на много нивоа и на широк број тема. У овој причи Саади говори о важности тога да учитељи образују „дете у целости“ – сазнајно, морално, емоционално, друштвено и етички. Иако старији људи и учитељи у иранској култури и историји уживају поштовање и углед, Саади у овој причи показује да млад дечак поседује велику мудрост у разумевању својих образовних потреба.

Неки ученик имадаше изванредну љепоту и прекрасан глас. Учитељ, под снагом осјећања која могу да се нађу код човјека, не оста равнодушан према његовој љепоти. Укоре које је упућивао другој дјеци, њему није, а кад би га самога сусрео, говорио би му:

Толико сам обузет тобом, о ти, анђеолики

Да ми мисао о себи и не долази у главу!

Не могу очи затворити да те не гледају

Макар видио да ми стријела у очи лети.

Једном приликом дјечак рече: „Поклони пажњу моме одгоју колико поклањаш моме учењу. Ако примијетиш у моме поступку какву непристојност, која би се мени чинила лијепом, укажи ми на то, да се трудим да то отклоним и измијеним!“ Учитељ ће на то: „Синко, то од другог тражи, јер очима којима ја гледам тебе не видим ништа осим оно што је лијепо.

У очима злонамјерника - траг му се замео

Врлине изгледају као мане.

А ако имаш једну врлину, а седамдесет мана

Пријатељ види само врлину.

Утицаји

Саадијев Ђулистан се сматра једним од најчитанијих дела икада написаних. Од времена када је написан до данас изазива дивљење због своје „непоновљиве једноставности“ и сматра се суштином једноставне и елегантне персијске прозе. Персијски је дуго времена био језик књижевности од Бенгала до Цариграда, а Ђулистан је био познат и изучаван у великом делу Азије. У земљама где се данас говори персијски, изреке и афоризми из Ђулистана се појављују у свим врстама књижевности и настављају да буду актуелни у конверзацији попут Шекспира у енглеском. Као што је чувени ираниста сер Џон Малком написао 1828. године у својим Скицама Персије, Саадијеве приче и максиме су биле „познате свима, од краља до сељака.“

У Европи

Ђулистан је имао значајну улогу у утицају персијске књижевности на западну културу. Лафонтен је зансовао једну своју басну (Ле сонге д'ун хабитант ду Могол) на причи из Ђулистана (поглавље 2, прича 16):

Неки побожан и честит човјек усније цара у рају, а побожњака у паклу. Упита: „Какав је разлог да је онај почашћен и награђен, а овај кажњен и понижен, а људи су о њима другачије судили?” У том часу зачује се глас:

Цар је у рају зато што је био одан дервишима, а побожњак је у паклу стога јер је ласкао царевима.

Чему ти служи дервишки огртач, теспих и груби копоран?

Боље ти је да се чуваш недостојних поступака.

Немаш потребе да носиш капу од козје коже

Боље ти је по нарави бити дервиш, а носити капу татарску.

Волтер је био упознат са Саадијевим делима и у његово име је написао предговор свом роману Задиг. Он помиње француски превод Ђулистана, а и сам је превео неке стихове, било са оригинала или са латинског и холандског превода. Сер Вилијам Џоунс је саветовао студенте персијског језика да изаберу за прве вежбе језика једно лако поглавље Ђулистана и да га преведу. Тако су делови ове књиге постали буквар за званичнике британске Индије. У Сједињеним Америчким Државам, Ралф Волдо Емерсон је посветио једну своју песму Саадију, а написао је и предговор Гладвиновом преводу Ђулистана у коме наводи: “Саади преиспитује варијетет ситуација и случајева… он на свом уском платну налази места за изузетно много, игру мотива, владавину судбине, лекције из морала, и портрете великана. Он је створио оригинале многих прича и изрека које ми сада користимо и које приписујемо скорашњим писцима.”

Преводи

Насловна страна превода Андреа ду Риера

Запад се прво упознао са Саадијем кроз делимичан француски превод Андреа ду Риера (1634). На том преводу је Фридрих Охсенбах базирао свој немачки превод из 1636. године. Георгиус Гентиус је 1651. израдио латински превод праћен персијским текстом. Адам Олеариус је 1654. урадио први директан немачки превод.

Ђулистан је преведен на многе језике. На енглески језик је преведен много пута, први пут је то учинио Стивен Саливан 1774. године. Након тога уследили су бројни други енглески преводи настали широм енглеског говорног подручја.

Постоји неколико превода на бившем сх језику, али је најпозанатији и најауторитативнији превод Садијевог Ђулистана објављен 1989. године у издању сарајевског Ел-Калема. Превод са персијског, белешке и објашњејна уз ово дело приредио је босански оријенталиста Салих А. Трако који је свој радни век провео у Оријенталном институту у Сарајеву, а хонорарно је предавао и персијску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву.

Цитат у Уједињеним нацијама

Ови добро познати стихови из десете приче првог поглавља Ђулистана извезени су на тепиху који краси зид зграде Уједињених нација у Њујорку.

بنی آدم اعضای یک پیکرند

که در آفرينش ز یک گوهرند

چو عضوى به درد آورد روزگار

دگر عضوها را نماند قرار

تو کز محنت دیگران بی غمی

نشاید که نامت نهند آدمی

Људи су дијелови једнога тијела

Јер човјек је створен од исте материје.

Кад један дио оболи

Ни други не остају у миру.

Ти, који се не бринеш за невоље других

Ниси достојан да те зову човјеком.

Види још

• Омар Али-Схах. Тхе Росе Гарден (Гулистан) оф Саади (Папербацк). Публисхер. . Tractus Books. ISBN 978-2-909347-06-6. . ISBN 978-2-909347-06-6.
• Схаyкх Мусхрифуддин, Тхе Гулистан оф Са'ди тр.W.M.Тхацкстон, Ибеx, Бетхсада, MD. 2008

Спољашње везе

• Гулистан еxцерптс Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2011)
• Гулистан еxцерптс Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011)
• online books library,Sa'di page