Шефкет Верлаци
| Шефкет Верлаци | |
|---|---|
 Шефкет Верлаци | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. децембар 1877. |
| Место рођења | Елбасан, |
| Датум смрти | 21. јул 1946. (68 год.) |
Шефкет Верлаци (алб. Shefqet Bey Vërlaci; 15. децембар 1877, Елбасан, Османско царство – 21. јул 1946, Цирих, Швајцарска) је био председник владе Албаније 1924. године и током италијанске окупације у периоду од 1939. до 1941.
Биографија[уреди | уреди извор]
Презиме Верлаци је у различитим изворима написано на различите начине (Вëрлаци, Верлаçи, Верлаxхи и Велаxхи) као и његово име (на његовом надгробном споменику је написано као Схевкет). Постоје ставови да његово име потиче из периода Млетачке Албаније када је Млетачка република владала делом територије која данас припада Албанији.
Породица Верлаци је била породица највећих земљопоседника у Албанији почетком 20. века. Верлаци је био вођа Прогресивне партије, највеће конзервативне партије у Албанији која се оштро супротстављала аграрним реформама које би умањиле површину земље у власништву земљопоседника. Чланови Прогресивне партије су биле племенске вође са севера Албаније и истакнути муслимански земљопоседници.
Крајем 1922. године Зог I од Албаније се верио са Верлацијевом ћерком и задобио подршку Верлација и позицију председника владе коју је био присиљен да му препусти почетком 1924. На позицији председника владе Верлаци је био до почетка јуна 1924. када се склонио у Италију. Режим под вођством Фан С. Нолија га је осудио на смрт и конфисковао сву имовину.
Када је Зогу крунисан 1928. године раскинуо је веридбу са Верлацијевом церком и од Верлација направио непријатеља.
После инвазије фашистичке Италије на Албанију, Верлаци је 12. априла 1939. постављен за председника окупационе владе у Албанији. У периоду од 12. до 16. априла, док италијански краљ Виктор Емануел III није прихватио албанску круну, Верлаци је обављао функцију шефа државе.
Верлаци је подржавао идеје Велике Албаније и територијалне претензије према Југославији и Грчкој. Био је председник владе до почетка децембра 1941. а умро је у Цириху, Швајцарска и сахрањен на протестантском гробљу у Риму у Италији.