Шивизам
Шивизам (Деванагари: शैव संप्रदाय;[1][2][3]) једна је од главних традиција унутар хиндуизма која поштује Шиву као Врховно биће.[4][5][ноте 1] Следбеници Шивизма се називају „шивистима”. То је једна од највећих секти која верује да је Шива - обожавана као стваралац и разарач светова - врховни бог над свима.[6] Шива има много подтрадиција, које се крећу од духовног дуалистичког теизма, као што је Шива Сиданта до монистичког нетеизма оријентираног на јогу, као што је кашмирски шивизам.[7][8][9] Шивизам сматра Веде и текстове Агаме важним теолошким изворима.[10][11][12] Порекло Шивизма може се пратити од замисли Рудре у Ригведи.[13]
Шивизам има древне корене, који се могу пратити у ведској литератури другог миленијума пне, мада то је у облику ведског божанства Рудре.[14] Древни текст Шветашватара Упанишад из касног првог миленијума пне спомиње термине као што су Рудра, Шива и Махешварам,[15][16] али се његова интерпретација као теистички или монистички текст шивизма оспорава.[17][18] У раним вековима нове ере први јасан доказ долази од Паупата Шивисма.[14] Побожни и монистички шивизам постао је популаран у 1. миленијуму, и убрзо је постао доминантна религијска традиција многих хиндуистичких краљевстава.[14] У југоисточну Азију доспео је убрзо након тога, што је довело изградње хиљада храмова Шиве на острвима Индонезије, као и Камбоџе и Вијетнама, који су се упоредо развијали са будизмом у овим регионима.[19][20] У савременом добу, шивизам је један од главних аспеката хиндуизма.[14]
Шивистичка теологија се креће од Шиве као креатора, чувара, разарача до његог поистовећивања са Атманом (суштином, душом) унутар себе и сваког живог бића. Она је блиско повезана са шактизмом, а део шивиста врши богослужење у храмовима Шиве и Шакте.[9] Хиндуистичка традиција највише прихвата аскетски живот и наглашава јогу. Као и друге хиндуистичке традиције, она охрабрује појединца да открије и буде једно са Шивом унутар себе.[7][8][21] Шивизам је једна од највећих традиција у хиндуизму.[22][23]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Зајено са Вишнуизмом, Шактизмом, и Смартизмом
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Хисторy оф Схаивисм”.
- ^ „фацтс он тхе Схаивисм”.
- ^ Данцинг wитх Сива. УСА: Хималаyан Ацадемy. сецтион: Глоссарy—Śабда Коśаḥ Н-С.
- ^ С Пармесхwарананд 2004, стр. 19–20, 272–275.
- ^ П. Т. Рају (1985). Струцтурал Дептхс оф Индиан Тхоугхт. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 10—14, 509—516. ИСБН 978-0-88706-139-4.
- ^ Флоод 2003, стр. 200–201.
- ^ а б Флоод 1996, стр. 162–167.
- ^ а б Ганесх Тагаре (2002), Тхе Пратyабхијñā Пхилосопхy, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-81-208-1892-7. стр. 16–19.
- ^ а б Флоод 2003, стр. 202–204.
- ^ Давид Смитх (1996), Тхе Данце оф Сива: Религион, Арт анд Поетрy ин Соутх Индиа, Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-48234-9. стр. 116.
- ^ Мариасусаи Дхавамонy (1999), Хинду Спиритуалитy, Грегориан Университy анд Библицал Пресс. ISBN 978-88-7652-818-7. стр. 31–34.wитх фоотнотес
- ^ Марк Дyцзкоwски (1989), Тхе Цанон оф тхе Śаивāгама, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-81-208-0595-8. стр. 43–44.
- ^ Теxтбоокс фром Индиа, Волуме 1. Натионал Цоунцил оф Едуцатионал Ресеарцх анд Траининг. 2002. стр. 199. „Тхе оригин оф Саивисм маy бе трацед то тхе цонцептион оф Рудра ин тхе РигВеда”
- ^ а б в г Петер Биссцхоп (2011), Схаивисм, Оxфорд Университy Пресс
- ^ [а] Паул Деуссен, Сиxтy Упанисхадс оф тхе Веда, Волуме 1, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-8120814684. стр. 301–304.;
[б] Р Г Бхандаркар (2001), Ваиснависм, Саивисм анд Минор Религиоус Сyстемс, Роутледге. ISBN 978-8121509992. стр. 106–111. - ^ Robert Hume (1921), Shvetashvatara Upanishad, The Thirteen Principal Upanishads, Oxford University Press, pages 400–406 with footnotes
- ^ A Kunst, Some notes on the interpretation of the Ṥvetāṥvatara Upaniṣad, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, Vol. 31, Issue 02, June 1968, pages 309–314; . doi:10.1017/S0041977X00146531. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ D Srinivasan (1997), Many Heads, Arms, and Eyes, Brill. ISBN 978-9004107588. стр. 96–97.анд Цхаптер 9
- ^ Флоод 2003, стр. 208–214.
- ^ Гонда, Јан (1975). Хандбоок оф Ориентал Студиес. Сецтион 3 Соутхеаст Асиа, Религионс. БРИЛЛ Ацадемиц. стр. 3—20, 35—36, 49—51. ИСБН 978-90-04-04330-5.
- ^ „Интродуцтион то Хиндуисм”. Хималаyан Ацадемy. 2009. Приступљено 01. 02. 2014.
- ^ Јохнсон, Тодд M; Грим, Бриан Ј (2013). Тхе Wорлд'с Религионс ин Фигурес: Ан Интродуцтион то Интернатионал Религиоус Демограпхy. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 400. ИСБН 9781118323038.
- ^ Јонес, Цонстанце; Рyан, Јамес D. (2006). Енцyцлопедиа оф Хиндуисм. Инфобасе. стр. 474. ИСБН 978-0-8160-7564-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Апте, Ваман Схиврам (1965). Тхе Працтицал Санскрит Дицтионарy. Делхи: Мотилал Банарсидасс Публисхерс. ИСБН 978-81-208-0567-5. (фоуртх ревисед & енларгед едитион).
- Басхам, А. L. (1989). Зyск, Кеннетх, ур. Тхе Оригинс анд Девелопмент оф Цлассицал Хиндуисм. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-507349-2.
- Бхандаркар, Рамакрисхна Гопал (1913). Ваиснависм, Śаивисм, анд Минор Религиоус Сyстемс. Неw Делхи: Асиан Едуцатионал Сервицес. ИСБН 978-81-206-0122-2. Тхирд АЕС репринт едитион, 1995.
- Бхаттацхарyyа, Харидас, ур. (1956). Тхе Цултурал Херитаге оф Индиа. Цалцутта: Тхе Рамакрисхна Миссион Институте оф Цултуре. Фоур волумес.
- Бриггс, Лаwренце Палмер (1951). „Тхе Сyнцретисм оф Религионс ин Соутхеаст Асиа, Еспециаллy ин тхе Кхмер Емпире”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 71 (4): 230. ЈСТОР 596106. дои:10.2307/596106.
- Цхакраварти, Махадев (1994). Тхе Цонцепт оф Рудра-Śива Тхроугх Тхе Агес (Сецонд Ревисед изд.). Делхи: Мотилал Банарсидасс. ИСБН 978-81-208-0053-3.
- Цоуртригхт, Паул Б. (1985). Гаṇеśа: Лорд оф Обстацлес, Лорд оф Бегиннингс. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-505742-3.
- Даниéлоу, Алаин (1991). Тхе Мyтхс анд Годс оф Индиа: Тхе Цлассиц Wорк он Хинду Полyтхеисм фром тхе Принцетон Боллинген Сериес. Иннер Традитионс. ИСБН 978-1-59477-733-2.
- Даниéлоу, Алаин (1987). Wхиле тхе Годс Плаy: Схаива Орацлес анд Предицтионс он тхе Цyцлес оф Хисторy анд тхе Дестинy оф Манкинд. Иннер Традитионс. ИСБН 978-1-59477-736-3.
- Дасгупта, Сурендранатх (1955). А Хисторy оф Индиан Пхилосопхy, Вол. 5: Тхе Соутхерн Сцхоолс оф Śаивисм. Цамбридге Университy Пресс.
- Дхавамонy, Мариасусаи (1971). Лове оф Год аццординг то Śаива Сиддхāнта: а студy ин тхе мyстицисм анд тхеологy оф Śаивисм. Цларендон Пресс.
- Флоод, Гавин (1996). Ан Интродуцтион то Хиндуисм. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-43878-0.
- Флоод, Гавин, ур. (2003). „Тхе Śаива Традитионс”. Тхе Блацкwелл Цомпанион то Хиндуисм. Малден, МА: Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1405132510.
- Граy, Давид Б. (2016). „Тантра анд тхе Тантриц Традитионс оф Хиндуисм анд Буддхисм”. Оxфорд Ресеарцх Енцyцлопедиа оф Религион. Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/ацрефоре/9780199340378.013.59.
- Гримес, Јохн А. (1995). Ганапати: Сонг оф тхе Селф. СУНY Сериес ин Религиоус Студиес. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0-7914-2440-7.
- Харпер, Катхерине Анне; Броwн, Роберт L. (2002). Тхе Роотс оф Тантра. Албанy, Неw Yорк: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0-7914-5306-3.
- Глуцклицх, Ариел (2008). Тхе Стридес оф Висхну : Хинду Цултуре ин Хисторицал Перспецтиве: Хинду Цултуре ин Хисторицал Перспецтиве. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-971825-2.
- Гонда, Јан (1977). „Цх. 10-13”. Медиевал Религиоус Литературе ин Санскрит. А Хисторy оф Индиан Литературе 2.1. Харрассоwитз Верлаг.
- Кеаy, Јохн (2000). Индиа: А Хисторy. Неw Yорк: Грове Пресс. ИСБН 978-0-8021-3797-5.
- Киннеy, Анн Р.; Клокке, Маријке Ј.; Киевен, Лyдиа (2003). Wорсхипинг Сива анд Буддха: Тхе Темпле Арт оф Еаст Јава. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-2779-3.
- Крамрисцх, Стелла (1993). Тхе Пресенце оф Сива. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-01930-7.
- Лорензен, Давид Н. (1987). „Śаивисм: Ан Овервиеw”. Ур.: Елиаде, Мирцеа. Тхе Енцyцлопедиа оф Религион. 13. Цоллиер Мацмиллан.
- Јонес, Цонстанце; Рyан, Јамес D. (2006). Енцyцлопедиа оф Хиндуисм. Инфобасе Публисхинг. ИСБН 978-0-8160-7564-5.
- Липнер, Јулиус (2012). Хиндус: Тхеир Религиоус Белиефс анд Працтицес. Роутледге. ИСБН 978-1-135-24061-5.
- Маллинсон, Јамес (2012). „Нāтх Сампрадāyа”. Ур.: Кнут А. Јацобсен; Басу, Хелене; Малинар, Ангелика; Нараyанан, Васудха. Брилл'с Енцyцлопедиа оф Хиндуисм. 3. Брилл Ацадемиц.
- Мате, M. С. (1988). Темплес анд Легендс оф Махарасхтра. Бомбаy: Бхаратиyа Видyа Бхаван.
- Мицхаелс, Аxел (2004). Хиндуисм: Паст анд Пресент. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-08953-9.
- Р. Блаке Мицхаел (1992). Тхе Оригинс оф Вīраśаива Сецтс: А Тyпологицал Аналyсис оф Ритуал анд Ассоциатионал Паттернс ин тхе Śūнyасаṃпāдане. Мотилал Банарсидасс. ИСБН 978-81-208-0776-1.
- Паул Е. Муллер-Ортега (2010). Триадиц Хеарт оф Сива, Тхе: Каула Тантрицисм оф Абхинавагупта ин тхе Нон-дуал Схаивисм оф Касхмир. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-1-4384-1385-3.
- Ригопоулос, Антонио (1998). Даттатреyа: Тхе Иммортал Гуру, Yогин, анд Аватара: А Студy оф тхе Трансформативе анд Инцлусиве Цхарацтер оф а Мулти-фацетед Хинду Деитy. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0-7914-3696-7.
- Натх, Вијаy (2001). „Фром 'Брахманисм' то 'Хиндуисм': Неготиатинг тхе Мyтх оф тхе Греат Традитион”. Социал Сциентист. 29 (3/4): 19—50. ЈСТОР 3518337. дои:10.2307/3518337.
- Оберлиес, Т. (1998). Дие Религион дес Ргведа. Виенна.
- С Пармесхwарананд (2004). Енцyцлопаедиа оф тхе Śаивисм. Саруп & Сонс. ИСБН 978-81-7625-427-4.
- Патхак, V. С. (1960). Хисторy оф Śаива Цултс ин Нортхерн Индиа фром Инсцриптионс, 700 А.D. то 1200 А.D. Мотилал Банарсидасс.
- Индира Висwанатхан Петерсон (2014). Поемс то Сива: Тхе Хyмнс оф тхе Тамил Саинтс. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-1-4008-6006-7.
- А. К. Раманујан (1973). Спеакинг оф Śива. Пенгуин. ИСБН 978-0-14-044270-0.
- Велцхеру Нараyана Рао; Рогхаир, Гене Х. (2014). Сива'с Wарриорс: Тхе Басава Пурана оф Палкурики Соманатха. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-1-4008-6090-6.
- Роцхер, Лудо (1986). Тхе Пуранас. Отто Харрассоwитз Верлаг. ИСБН 978-3447025225.
- Самуел, Геоффреy (2008). Тхе Оригинс оф Yога анд Тантра. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-69534-3.
- Сандерсон, Алеxис (2009). „Тхе Śаива Аге: Тхе Рисе анд Доминанце оф Śаивисм дуринг тхе Еарлy Медиевал Период” (ПДФ). Ур.: Еиноо, Схинго. Генесис анд Девелопмент оф Тантрисм. Токyо: Институте оф Ориентал Цултуре. Архивирано из оригинала (ПДФ) 01. 03. 2019. г. Приступљено 20. 07. 2019.
- Сандерсон, Алеxис (1988). „Саивисм анд тхе Тантриц Традитионс”. Ур.: С Сутхерланд; et al. Тхе Wорлд'с Религионс. Роутледге.
- Сандерсон, Алеxис (1995). „Меанинг оф а Тантриц Ритуал”. Ур.: Блондеау, АМ; К Сцхиппер. Ессаис сур ле Ритуел. Лоуваин: Пеетерс.
- Сандерсон, Алеxис (2004). „Тхе Śаива Религион амонг тхе Кхмерс Парт И”. Буллетин де л'Éцоле Франçаисе д'Еxтрêме-Ориент. 90/91. ЈСТОР 43732654.
- Сандерсон, Алеxис (2010). Доминиц Гоодалл & Андре Падоуx, ур. Мéлангес тантриqуес à ла мéмоире д'Хéлèне Бруннер: Тантриц Студиес ин Меморy оф Хéлèне Бруннер. Институт Франçаис де Пондицхéрy. ИСБН 978-2855396668.
- Хилко Wиардо Сцхомерус (2000). Śаива Сиддхāнта: Ан Индиан Сцхоол оф Мyстицал Тхоугхт : Пресентед ас а Сyстем анд Доцументед фром тхе Оригинал Тамил Соурцес. Мотилал Банарсидасс. ИСБН 978-81-208-1569-8.
- Схарма, Рам Каран (1988). Елементс оф Поетрy ин тхе Махāбхāрата. Делхи: Мотилал Банарсидасс. ИСБН 978-81-208-0544-6. Сецонд едитион.
- Таттwананда, Сwами (1984). Ваиснава Сецтс, Саива Сецтс, Мотхер Wорсхип (Фирст Ревисед изд.). Цалцутта: Фирма КЛМ Привате Лтд.
- Васугупта; Марк Дyцзкоwски (Транслатор) (1992). Тхе Апхорисмс оф Сива: Тхе Сива Сутра wитх Бхаскара'с Цомментарy, тхе Варттика. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0-7914-1264-0.
- Wинтернитз, Маурице (1972). Хисторy оф Индиан Литературе. Неw Делхи: Ориентал Боокс Репринт Цорпоратион. Сецонд ревисед репринт едитион. Тwо волумес. Фирст публисхед 1927 бy тхе Университy оф Цалцутта.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Encyclopædia Britannica, "Shaivism"
- Saivism.Net
- Alexis sanderson, Publications, scholarly studies in Shaivism