Дан устанка народа Македоније
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/07/%D0%9C%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5.jpg/220px-%D0%9C%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5.jpg)
Дан устанка народа Македоније (мкд. Ден на народното востание на Македонскиот народ) је државни празник који се прославља у Северној Македонији 11. октобра.
Дан устанка обележава годишњицу оружане акције Прилепског партизанског одреда, 11. октобра 1941. године, када је, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ за Македоније, напао непријатељску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу. У знак сећања на овај догађај, у Прилепу се налази музеј „11. октобар“ (мкд. музеј „11 октомври“). Устанак у Македонији је каснио због става Методија Шаторова да Покрајински комитет КПЈ за Македонију прикључи Бугарској Комунистичкој партији. Тек после образовања новог Покрајинског комитета, на челу са Лазаром Колишевским, у току августа и септембра су почеле припреме за устанак и формирана три партизанска одреда. Прилеп је као „устанички-град“ Македоније, 9. маја 1975. године одликован Орденом народног хероја и проглашен за „град-херој“.
Овај празник установљен је у време СФРЈ Југославије, као празник Социјалистичке Републике Македоније, али је он задржан и после осамостаљена Македоније, 1992. године, као празник посвећен антифашистичкој борби македонског народа.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија том II. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1971.
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980.