Пређи на садржај

Разговор:Јемство (кривично процесно право)/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Кауција је:

  1. свака врста личног или реалног јемства за извршење неке обавезе
  2. јемство које трећа лица дају банци приликом додјељивања банкарског кредита (зајмова) неком од клијената банке
  3. када дужник даје повјериоцу извјесну суму новаца (или других замјењивих ствари) као гаранцију да ће извршити своју уговорну обавезу

Кауција се разликује од јемства и залога. Јемство је, наиме, туђа лична обавеза, а залог се даје за појачање сигурности новчаног дуга.

Дефиниција

Кауција (енгл. security, caution money, нем. Kaution) као термин у привредном промету има врло широко значење. Кауција означава сваку врсту особног или стварног јамства за извршење неке обвезе. Тако у многим земљама означава банкарске гаранције, при чему банка јамчи трећој особи да ће неки њен клијент извршити своју новчану или неку другу обвезу.

С друге стране, кауција може значити и јамство које треће особе дају банци приликом додјељивања банкарских зајмова неком од банкиних клијената. Најчешће се, међутим, кауција појављује кад дужник даје оном коме дугује велику своту новца или вриједносне папире као јамство да ће извршити своју уговорну обвезу. Та свота се враћа даваоцу кауције у тренутку кад изврши своју уговорну обвезу, док је у супротном задржава прималац кауције. Тиме се и кауција, у привредном промету, појављује као једно од средстава за осигурање извршења уговорних обвеза, особито будућих, нпр. за потраживање накнаде штете која би могла настати на изнајмљеној ствари.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Рјечник трговачког права у издању Масмедиа

фа:وثیقه