Феноменологија духа
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Ph%C3%A4nomenologie_des_Geistes.jpg/220px-Ph%C3%A4nomenologie_des_Geistes.jpg)
Феноменологија духа (Phänomenologie des Geistes 1807), дјело је Георга Вилхелма Фридриха Хегела. То је најважније Хегелово филозофско дјело, оно истражује концепт духа, питајући се како је оно састављено од себе и од свјета, и у процесу даје приказ читавог система метафизике, етике, и политичке филозофије. Често спомињано као једно од Хегелових радикалнијих дјела, оно даје увод у познату Хегелову дијалектику. Хегел у овој књизи уноси развој свих могућих форми свијести, до тачке у којој свијест постаје могућа не као пуки феномен, већ као реалност каква је она по себи, поистовјећена како са сазнањем апсолута тако и са тренутком када "дух" коначно сазнаје себе. "Феноменологија духа" садржи одличну анализу крхке природе самосвијести, а нарочито начина на који она зависи од признања од стране других. Према томе, појава сингуларног "духа" као супротност нормалној плуралности мноштва духова оправдана је друштвеном природом самосвијести.