1,2-Бензохинон

1,2-Бензохинон
Називи
	IUPAC назив cikloheks-3,5-dien-1,2-dion
	Други називи 1,2-бензохинон, о-бензохинон, о-хинон
Идентификација
CAS број	583-63-1;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:17253 ;
ChemSpider	10941 ;
ECHA InfoCard	100.243.463
КЕГГ	Ц02351 ;
PubChem C ID	11421;
УНИИ	СВД1Љ47Р7 ;
	SMILES O=C1/C=C\C=C/C1=O; C1=CC(=O)C(=O)C=C1; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C6H4O2
Моларна маса	108,0964 g/mol
Густина	1,256 g/cm3
Тачка кључања	213.3°C @760 mmHg
Опасности
Тачка паљења	76.4 °C
Сродна једињења
Сродна једињења	1,4-бензохинон хинон
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

1,2-Бензохинон (орто-бензохинон, циклохекса-3,5-диен-1,2-дион) је кетон, са формулом C₆H₄O₂. Он је један од два изомера хинона, док је други 1,4-бензохинон. 1,2-Бензохинон је црвена супстанца, која је растворна у води, а нерастворна у етил етру.

1,2-Бензохинони се формирају оксидацијом катехола изложених ваздуху у воденом раствору,^[4]^[5] или путем орто оксидације фенола.^[4] Он је прекурзор меланина.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б Magdziak, D., Rodriguez, A. A.; Van De Water, R. W.; Pettus, T. R. R. (2002). „Regioselective oxidation of phenols to o-quinones with o-iodoxybenzoic acid (IBX)”. Org. Lett. 4 (2): 285—288. PMC 1557836 . PMID 11796071. doi:10.1021/ol017068j.
^ Chanda Parulekar and Suneela Mavinkurve (2006), Formation of ortho-benzoquinone from sodium benzoate by Pseudomonas mendocina P₂d. Indian Journal of Experimental Biology, volume 44, pages 157--162. Online version accessed on 2010-02-04.

Види још[уреди | уреди извор]

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[mag-4] а ^б Magdziak, D., Rodriguez, A. A.; Van De Water, R. W.; Pettus, T. R. R. (2002). „Regioselective oxidation of phenols to o-quinones with o-iodoxybenzoic acid (IBX)”. Org. Lett. 4 (2): 285—288. PMC 1557836 . PMID 11796071. doi:10.1021/ol017068j.

[paru-5] Chanda Parulekar and Suneela Mavinkurve (2006), Formation of ortho-benzoquinone from sodium benzoate by Pseudomonas mendocina P₂d. Indian Journal of Experimental Biology, volume 44, pages 157--162. Online version accessed on 2010-02-04.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]