13 година после, где смо данас
| 13 година после, где смо данас | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Изворни наслов | 13 година после, где смо данас |
| Режија | Градимир Николић |
| Сценарио | Зоран Косановић |
| Продуцент | Саша Ђорђевић Градимир Николић |
| Наратор | Зоран Косановић |
| Музика | Бојан Ранђеловић |
| Сценографија | Владан Пекић |
| Камера | Бојан Ранђеловић Градимир Николић |
| Монтажа | Јасмина Рандјеловић |
| Година | 2012. |
| Трајање | 30 минута |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
13 година после, где смо данас је српски филм из 2007. године.
Радња[уреди | уреди извор]
“13 година после, где смо данас“ је филм о последицама бомбардовања Ниша касетним бомбама и одбијању Србије да потпише Конвенцију о забрани касетних бомби. Србија је била на мети касетних бомби током сукоба са НАТО савезом 1999. године. Тада је Ниш два пута бомбардован касетним бомбама, а само у једном дану 7. маја 1999. године од касетних бомби погинуло је 15 људи. Од завршетка НАТО бомбардовања, у првих неколико година од касетних бомби расутих на територији Србије погинуло је шест људи, а 12 је рањено. Конвенцију о забрани кастених бомби држава Србија још увек није потписала. Као држава жртва која је била лидер покрета за забрану касетне муниције Србије још увек упорно ћути о конвенцији и не изјашњава се о том проблему. У филму говоре жртве касетних бомби из Ниша о моментима њиховог рањавања и животу након страдања. Осим жртава о потреби да држава Србија потпише Конвенцију о забрани касетних бомби говоре и БАН адвокати, жртве касетне муниције које су се ангажовале у борби против тог оружја објашњавајући људима у свету колика је опасност од касетних бомби. Саговорници у филму су и доктор који је збрињавао рањене током бомбардовања у Нишу, као и представник тадашње локалне власти.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Документарни филм “13 година после где смо данас?“”. www.акцијаипомоц.орг (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-16.
