303. витешка брдска бригада
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унијети у сам текст. |
| 303. витешка брдска бригада | |
|---|---|
| 1. зеничка бригада | |
| Постојање | оснивање: 18. мај 1992. год. |
| Земља | Република Босна и Херцеговина |
| Формација | 3. корпус Армије РБиХ |
| Огранак | Копнена војска Армије РБиХ |
| Тип | пјешадија |
| Сједиште | Зеница |
| Команданти | |
| Командант | Мухамед Бегагић |
| Командант | Решад Чалкић |
303. витешка брдска бригада је војна јединица која је током Рата у Босни и Херцеговини дјеловала у саставу Трећег корпуса Армије РБиХ.
Историја[уреди | уреди извор]
Прва борбена дејства јединица из којих ће настати Прва зеничка вођена су почетком маја у рејону Сметова са циљем неутралисања српских паравојних формација — при чему је заробљена и извјесна количина материјално-техничких средстава. Наредбом Републичког штаба ТО РБиХ 18. маја 1992. године формирана је Прва зеничка бригада, након тузланске бригаде друга маневарска јединица ранга бригаде у тадашњој држави. Новоформирана бригада се састојала од два батаљона са приштабским јединицама. Убрзо након оснивања у састав бригаде улази Жељезарски батаљон основан 13. маја 1992. године, који су у потпуности сачињавали радници добровољци који су стали у одбрану своје фирме, свог града и државе — трећи батаљон и вод ХОС. Током јула 1992. године бригади се придружују јединице Патриотске лиге, Оклопни батаљон, јединица Змај од Босне, Седми муслимански батаљон, јединица ПВО, те све јединице ХОС из Зенице. Већ у том периоду бригада је имала 2.324 припадника и препознатљив карактер средине из које је и настала. Прво борбено дејство бригаде дешава се почетком јуна, када се југоисточно од Зеница врши обезбјеђење десне обале Босне. Том приликом се неутралишу паравојне формације које су наоружане од стране ЈНА, која је тада још увијек била стационирна у Касарни Зеница. У тим сукобима погинуо је и први припадник бригаде. У наредном периоду дијелови бригаде учествују и на височко-илијашком ратишту, а потом и на сарајевском ратишту током неуспјешне деблокаде Сарајева.
Преформацијом постојећих јединица Оружаних снага РБиХ Прва зеничка се трансформише у брдску бригаду при чему јој се придодаје још један батаљон (који постаје шести брдски батаљон) док се из бригаде издваја оклопни батаљон.
Формирањем трећег армијског корпуса, у складу са унификацијом назива војних јединица, бригада мијења назив у 303. брдска бригада. Назив ће задржати до краја рата, с тим ће се усљед запажених резултата бригади у два наврата додавати префикси славна а потом и витешка (витешка је била до краја рата). Кроз бригаду је у ратном периоду прошло више од 8.000 бораца.
Почасна одликовања[уреди | уреди извор]
Током свог ратног пута, 303. брдској бригади захваљујући борбеним успјесима на ратиштима широм БиХ, додијељен је прво назив славна[1] да би јој у новембру 1994. године, због храбрости и одлучности бораца (међу којима је било и 75 жена) додијељен највиши почасни назив витешка;[1] крај рата је дочекала као 303. витешка брдска бригада. За ратне заслуге, поред почасних назива славна и витешка, 303. витешка брдска бригада добила је и колективно ратно признање Златни љиљан,[2] које је у Армији РБиХ добила још само 17. крајишка бригада — која је такође до оснивања Седмог корпуса Армије РБиХ била у саставу Трећег корпуса. Укупно 23 припадника ове витешке бригаде су добитници највишег ратног признања Златни љиљан. У спомен на ову бригаду у Зеници једна од улица носи назив Прве зеничке бригаде.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 25. 09. 2013.
- ^ „Željezarski bataljon i 303. viteška”. Arhivirano iz originala 16. 9. 2013. g. Pristupljeno 25. 9. 2013.
