Пређи на садржај

5-HT1A receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
5-хидрокситриптамински (серотонински) рецептор 1А
Идентификатори
Симболи ХТР1А; 5-ХТ1А; 5ХТ1а; АДРБ2РЛ1; АДРБРЛ1
Вањски ИД ОМИМ: 109760 МГИ: 96273 ХомолоГене: 20148 ИУПХАР: 5-ХТ1А ГенеЦардс: ХТР1А Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3350 15550
Енсембл ЕНСГ00000178394 ЕНСМУСГ00000021721
УниПрот П08908 Q8БГС4
РефСеq (мРНА) НМ_000524 НМ_008308
РефСеq (протеин) НП_000515 НП_032334
Локација (УЦСЦ) Цхр 5:
63.29 - 63.29 Мб		 Цхр 13:
106.56 - 106.57 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

5-HT1A рецептор је тип 5-HT рецептора за који се везује ендогени неуротрансмитер серотонин (5-хидрокситриптамин, 5-HT). Он је Г протеин-спрегнути рецептор (ГПЦР) који је спрегнут са Gi/Go и посредује инхибиторну неуротрансмисију. Акроним HTR1A означава хумани ген који кодира овај рецептор.[1][2]

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

5-HT1А рецептор најшире распрострањен од свих 5-HT рецептора. У централном нервном систему, 5-HT1А рецептори се налазе у церебралном кортесу, хипокампусу, септуму, амигдали, и рафовом језгру у високим концентрацијама, док су у мањим количинама такође присутни у базалној ганглији и таламусу.[3][4][5]

Функција[уреди | уреди извор]

Неуромодулација[уреди | уреди извор]

5-HT1А рецепторски агонисти снижавају крвни притисак и брзину срца централним механизмом, индукцијом периферне вазодилатиције, и стимулацијом вагус нерва.[6] Ти ефекти су резултат активације 5-HT1А рецептора у ростралној вентролатералној медули.[6] Симпатолитички антихипертензивни лек урапидил је антагонист α1-адренергичког рецептора и агонист α2-адренергичког рецептора, као и агонист 5-HT1А рецептора. Познато је да ова задња особина доприноси његовим свеукупном терапеутском дејству.[7][8] Вазодилатација крвних судова коже централном 5-HT1А активацијом повећава топлотну дисипацију са организма у околну средину, последица чега је снижење телесне температуре.[9][10]

Активација централних 5-HT1А рецептора иницира ослобађање или инхибицију норепинефрина у зависности од врсте, вероватно из locus coeruleus региона, што затим доводи до редукције или повишења неуронског тона сфинктер мишића зенице модулацијом постсинаптичких α2-адренергички рецептора унутар Едингер-Вестфалног језгра, што доводи до дилатације зеница код глодара, и контракције зеница код примата укључујући људе.[11][12][13]

Агонисти 5-HT1А рецептора као што су буспирон[14] и флесиноксан[15] су делотворни у олакшавању анксиозности[16] и депресије.[17] Буспирон и тандоспирон су тренутно одобрени за те индикације у многим земљама. Други, попут гепирона,[18] флесиноксана,[19] флибансерина,[20] и PRX-00023[21] су такође били испитивани, мада још увек нису потпуно развијени и одобрени. Неки од атипичних антипсихотика као што је арипипразол[22] су такође парцијални агонисти 5-HT1А рецептора и понекад се користе у ниским дозама као замена за стандардне антидепресиве као што су селективни инхибитори преузимања серотонина (ССРИ).[23]

Ендокринологија[уреди | уреди извор]

Активација 5-HT1А рецептора индукује секрецију разних хормона међу којима су кортизол, кортикостерон, адренокортикотропни хормон (ACTH), окситоцин, пролактин, хормон раста, и β-ендорфин.[24][25][26][27] Овај рецептор не утиче на секрецију вазопресина или ренина, за разлику од 5-ХТ2 рецептора.[24][28] Постоје индикације да отпуштање окситоцина доприноси просоцијалним, антиагресивним и анксиолитичким својствима примећеним након активације рецептора.[28] Могуће је да секреција β-ендорфина доприноси антидепресивним, анксиолитичким, и аналгетским ефектима.

Лиганди[уреди | уреди извор]

Дистрибуција 5-HT1А рецептора у људском мозгу може бити снимљена позитронском емисионом томографијом користећи радиолиганд [11C]WAY-100,635.[29] На пример, у једној студији је утврђено повећано 5-HT1A vezivanje kod tipa 2 dijabetesa.[30] Jedna druga PET студија је утврдила негативну корелацију између степена 5-HT1А везивања у рафијевом језгру, хипокампусу и неокортексу, и само-пријављене тенденције доживљавања духовних искустава.[31] Кад је обележен са трицијумом, WAY-100,635 може такође да се користи у ауторадиографији.[32]

Агонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Генетика[уреди | уреди извор]

5-HT1А рецептор је кодиран HTR1A геном. Постоји више хуманих полиморфизама везаних за овај ген. Један преглед из 2007. наводи 27 једнонуклеотидних полиморфизама (SNP).[33] Највише истражени су C-1019G (rs6295), C-1018G,[34] Иле28Вал (рс1799921), Арг219Леу (рс1800044), и Gly22Ser (rs1799920).[33] Неки од преосталих СНП-ова су Pro16Leu, Gly272Asp, и синонимни полиморфизам G294A (rs6294). Варијанте овог гена су биле студиране у вези са психијатријским поремећајима, али дефинитивни резултати нису добијени.[33]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За 5-HT1А рецептор је показано да интерагује са можданим неуротрофним фактором (BDNF), који учествује у регулацији расположења и анксиозности.[35][36] Показано је да остварује интеракције са сфингозин-1-фосфатним рецептором 1 (S1PR1).[37]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гиллиам ТЦ, Фреимер НБ, Кауфманн ЦА, Поwцхик ПП, Бассетт АС, Бенгтссон У, Wасмутх ЈЈ (1989). „Делетион маппинг оф ДНА маркерс то а регион оф цхромосоме 5 тхат цосегрегатес wитх сцхизопхрениа”. Геномицс. 5 (4): 940—4. ПМИД 2591972. дои:10.1016/0888-7543(89)90138-9. 
  2. ^ „Ентрез Гене: ХТР1А 5-хyдроxyтрyптамине (серотонин) рецептор 1А”. 
  3. ^ Ито Х, Халлдин C, Фарде L (1999). „Лоцализатион оф 5-ХТ1А рецепторс ин тхе ливинг хуман браин усинг [царбонyл-11Ц]WАY-100635: ПЕТ wитх анатомиц стандардизатион тецхниqуе.”. Ј Нуцл Мед. 40 (1): 102—9. ПМИД 9935065. 
  4. ^ Гленнон РА, Дукат M, Wесткаемпер РБ (1. 1. 2000). „Серотонин Рецептор Субтyпес анд Лигандс”. Америцан Цоллеге оф Неуропхyсцопхармацологy. Приступљено 11. 4. 2008. 
  5. ^ де Алмеида Ј, Менгод Г (2008). „Серотонин 1А рецепторс ин хуман анд монкеy префронтал цортеx аре маинлy еxпрессед ин пyрамидал неуронс анд ин а ГАБАергиц интернеурон субпопулатион: имплицатионс фор сцхизопхрениа анд итс треатмент.”. Ј Неуроцхем. 107 (2): 488—496. ПМИД 18761712. дои:10.1111/ј.1471-4159.2008.05649.x. 
  6. ^ а б Дабирé Х. (1991). „Централ 5-хyдроxyтрyптамине (5-ХТ) рецепторс ин блоод прессуре регулатион.”. Тхерапие. 46 (6): 421—9. ПМИД 1819150. 
  7. ^ Рамаге АГ (1991). „Тхе мецханисм оф тхе сyмпатхоинхибиторy ацтион оф урапидил: роле оф 5-ХТ1А рецепторс”. Бр. Ј. Пхармацол. 102 (4): 998—1002. ПМЦ 1917978 Слободан приступ. ПМИД 1855130. 
  8. ^ Коласса Н, Беллер КД, Сандерс КХ (1989). „Инволвемент оф браин 5-ХТ1А рецепторс ин тхе хyпотенсиве респонсе то урапидил.”. Ам Ј Цардиол. 64 (7): 7Д—10Д. ПМИД 2569265. дои:10.1016/0002-9149(89)90688-7. 
  9. ^ Оотсука Y, Блессинг WW (2006). „Ацтиватион оф 5-ХТ1А рецепторс ин рострал медулларy рапхé инхибитс цутанеоус васоцонстрицтион елицитед бy цолд еxпосуре ин раббитс.”. Браин Рес. 1073-1074: 252—61. ПМИД 16455061. дои:10.1016/ј.браинрес.2005.12.031. 
  10. ^ Русyниак ДЕ, Заретскаиа MV, Заретскy DV, ДиМиццо ЈА (2007). „3,4-Метхyленедиоxyметхампхетамине- анд 8-хyдроxy-2-ди-н-пропyламино-тетралин-индуцед хyпотхермиа: роле анд лоцатион оф 5-хyдроxyтрyптамине 1А рецепторс.”. Ј Пхармацол Еxп Тхер. 323 (2): 477—487. ПМИД 17702902. дои:10.1124/јпет.107.126169. 
  11. ^ Yу Y, Рамаге АГ, Косс MC (2004). „Пхармацологицал студиес оф 8-ОХ-ДПАТ-индуцед пупилларy дилатион ин анестхетизед ратс.”. Еур Ј Пхармацол. 489 (3): 207—213. ПМИД 15087245. дои:10.1016/ј.ејпхар.2004.03.007. 
  12. ^ Проw МР, Мартин КФ, Хеал ДЈ (1996). „8-ОХ-ДПАТ-индуцед мyдриасис ин мице: а пхармацологицал цхарацтерисатион”. Еур Ј Пхармацол. 317 (1): 21—8. ПМИД 8982715. дои:10.1016/С0014-2999(96)00693-0. 
  13. ^ Фанциуллацци M, Сицутери Р, Алессандри M, Геппетти П (1995). „Буспироне, бут нот суматриптан, индуцес миосис ин хуманс: релеванце фор а серотонинергиц пупил цонтрол”. Цлиницал Пхармацологy анд Тхерапеутицс. 57 (3): 349—55. ПМИД 7697953. дои:10.1016/0009-9236(95)90161-2. 
  14. ^ Цохн, ЈБ; Рицкелс К (1989). „А поолед, доубле-блинд цомпарисон оф тхе еффецтс оф буспироне, диазепам анд плацебо ин wомен wитх цхрониц анxиетy”. Цурр Мед Рес Опин. 11 (5): 304—320. ПМИД 2649317. дои:10.1185/03007998909115213. 
  15. ^ Црyан ЈФ, Редмонд АМ, Келлy ЈП, Леонард БЕ (1997). „Тхе еффецтс оф тхе 5-ХТ1А агонист флесиноxан, ин тхрее парадигмс фор ассессинг антидепрессант потентиал ин тхе рат.”. Еур Неуропсyцхопхармацол. 7 (2): 109—114. ПМИД 9169298. дои:10.1016/С0924-977X(96)00391-4. 
  16. ^ Паркс CL, Робинсон ПС, Сибилле Е, Схенк Т, Тотх M (1998). „Инцреасед анxиетy оф мице лацкинг тхе серотонин1А рецептор”. Проц Натл Ацад Сци У С А. 195 (18): 10734—9. ПМЦ 27964 Слободан приступ. ПМИД 9724773. дои:10.1073/пнас.95.18.10734. 
  17. ^ Кеннетт ГА, Доурисх ЦТ, Цурзон Г (1987). „Антидепрессант-лике ацтион оф 5-ХТ1А агонистс анд цонвентионал антидепрессантс ин ан анимал модел оф депрессион”. Еур Ј Пхармацол. 134 (3): 265—74. ПМИД 2883013. дои:10.1016/0014-2999(87)90357-8. 
  18. ^ Келлер МБ, Руwе ФЈ, Јанссенс ЦЈ, Ситсен ЈМ, Јокинен Р, Јанцзеwски Ј (2005). „Релапсе превентион wитх гепироне ЕР ин оутпатиентс wитх мајор депрессион”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy. 25 (1): 79—84. ПМИД 15643103. дои:10.1097/01.јцп.0000150221.53877.д9. Архивирано из оригинала 05. 05. 2012. г. Приступљено 13. 07. 2011. 
  19. ^ Црyан ЈФ, Редмонд АМ, Келлy ЈП, Леонард БЕ (1997). „Тхе еффецтс оф тхе 5-ХТ1А агонист флесиноxан, ин тхрее парадигмс фор ассессинг антидепрессант потентиал ин тхе рат”. Еуропеан Неуропсyцхопхармацологy : тхе Јоурнал оф тхе Еуропеан Цоллеге оф Неуропсyцхопхармацологy. 7 (2): 109—14. ПМИД 9169298. дои:10.1016/С0924-977X(96)00391-4. 
  20. ^ Инверниззи РW, Саццхетти Г, Парини С, Аццонциа С, Саманин Р (2003). „Флибансерин, а потентиал антидепрессант друг, лоwерс 5-ХТ анд раисес допамине анд норадреналине ин тхе рат префронтал цортеx диалyсате: роле оф 5-ХТ(1А) рецепторс.”. Бр Ј Пхармацол. 139 (7): 1281—8. ПМЦ 1573953 Слободан приступ. ПМИД 12890707. дои:10.1038/сј.бјп.0705341. 
  21. ^ де Паулис Т. (2007). „Друг евалуатион: ПРX-00023, а селецтиве 5-ХТ1А рецептор агонист фор депрессион.”. Цурр Опин Инвестиг Другс. 8 (1): 78—86. ПМИД 17263189. 
  22. ^ Старк, АД; et al. (2007). „Интерацтион оф тхе новел антипсyцхотиц арипипразоле wитх 5-ХТ1А анд 5-ХТ2А рецепторс: фунцтионал рецептор-биндинг анд ин виво елецтропхyсиологицал студиес.”. Псyцхопхармацологy (Берл). 190 (3): 373—382. ПМИД 17242925. дои:10.1007/с00213-006-0621-y. 
  23. ^ Вега, ЈАW; Мортимер АМ; Тyсон ПЈ (2003). „Цонвентионал Антипсyцхотиц Пресцриптион ин Униполар Депрессион, I: Ан Аудит анд Рецоммендатионс фор Працтице”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Псyцхиатрy. Пхyсицианс Постградуате Пресс. 64 (5): 568—574. ИССН 1555-2101. ПМИД 12755661. дои:10.4088/ЈЦП.в64н0512. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 28. 05. 2009. 
  24. ^ а б Ван де Кар ЛД, Левy АД, Ли Q, Броwнфиелд МС (1998). „А цомпарисон оф тхе оxyтоцин анд васопрессин респонсес то тхе 5-ХТ1А агонист анд потентиал анxиолyтиц друг алнеспироне (С-20499)”. Пхармацол Биоцхем Бехав. 60 (3): 677—683. ПМИД 9678651. дои:10.1016/С0091-3057(98)00025-2. 
  25. ^ Лоренс СА, Ван де Кар ЛД (1987). „Дифферентиал еффецтс оф серотонин (5-ХТ1А анд 5-ХТ2) агонистс анд антагонистс он ренин анд цортицостероне сецретион”. Неуроендоцринологy. 45 (4): 305—310. ПМИД 2952898. дои:10.1159/000124754. 
  26. ^ Коениг ЈИ, Гуделскy ГА, Мелтзер ХY (1987). „Стимулатион оф цортицостероне анд бета-ендорпхин сецретион ин тхе рат бy селецтиве 5-ХТ рецептор субтyпе ацтиватион”. Еур Ј Пхармацол. 137 (1): 1—8. ПМИД 2956114. дои:10.1016/0014-2999(87)90175-0. 
  27. ^ Питцхот W, Wаутхy Ј, Легрос ЈЈ, Анссеау M (2004). „Хормонал анд температуре респонсес то флесиноxан ин нормал волунтеерс: ан антагонист студy”. Еуропеан Неуропсyцхопхармацологy : тхе Јоурнал оф тхе Еуропеан Цоллеге оф Неуропсyцхопхармацологy. 14 (2): 151—5. ПМИД 15013031. дои:10.1016/С0924-977X(03)00108-1. 
  28. ^ а б Тхомпсон МР, Цаллагхан ПД, Хунт ГЕ, Цорнисх ЈЛ, МцГрегор ИС (2007). „А роле фор оxyтоцин анд 5-ХТ(1А) рецепторс ин тхе просоциал еффецтс оф 3,4 метхyленедиоxyметхампхетамине ("ецстасy")”. Неуросциенце. 146 (2): 509—14. ПМИД 17383105. дои:10.1016/ј.неуросциенце.2007.02.032. 
  29. ^ Пике ВW, МцЦаррон ЈА, Ламмерстма АА, Хуме СП, Пооле К, Грасбy ПМ, Мализиа А, Цлиффе ИА, Флетцхер А, Бенцх ЦЈ (1995). „Фирст делинеатион оф 5-ХТ1А рецепторс ин хуман браин wитх ПЕТ анд [11C]WАY-100635”. Еур. Ј. Пхармацол. 283 (1–3): Р1—3. ПМИД 7498295. дои:10.1016/0014-2999(95)00438-Q. 
  30. ^ Прице ЈЦ, Келлеy ДЕ, Рyан CM, Мелтзер CC, Древетс WЦ, Матхис ЦА, Мазумдар С, Реyнолдс ЦФ (2002). „Евиденце оф инцреасед серотонин-1А рецептор биндинг ин тyпе 2 диабетес: а поситрон емиссион томограпхy студy”. Браин Рес. 927 (1): 97—103. ПМИД 11814436. дои:10.1016/С0006-8993(01)03297-8. 
  31. ^ Борг Ј, Андрéе Б, Содерстром Х, Фарде L (2003). „Тхе серотонин сyстем анд спиритуал еxпериенцес”. Ам Ј Псyцхиатрy. 160 (11): 1965—9. ПМИД 14594742. дои:10.1176/аппи.ајп.160.11.1965. 
  32. ^ Бурнет ПW, Еастwоод СЛ, Харрисон ПЈ (1997). „[3Х]WАY-100635 фор 5-ХТ1А рецептор ауторадиограпхy ин хуман браин: а цомпарисон wитх [3Х]8-ОХ-ДПАТ анд демонстратион оф инцреасед биндинг ин тхе фронтал цортеx ин сцхизопхрениа”. Неуроцхем. Инт. 30 (6): 565—574. ПМИД 9152998. дои:10.1016/С0197-0186(96)00124-6. 
  33. ^ а б в Драго А, Ронцхи ДД, Серретти А (2008). „5-ХТ1А гене вариантс анд псyцхиатриц дисордерс: а ревиеw оф цуррент литературе анд селецтион оф СНПс фор футуре студиес”. Инт. Ј. Неуропсyцхопхармацол. 11 (5): 701—21. ПМИД 18047755. дои:10.1017/С1461145707008218. 
  34. ^ Wу С, Цомингс ДЕ (1999). „А цоммон C-1018Г полyморпхисм ин тхе хуман 5-ХТ1А рецептор гене”. Псyцхиатр. Генет. 9 (2): 105—6. ПМИД 10412191. дои:10.1097/00041444-199906000-00010. 
  35. ^ Анттила С; Хуухка К; Хуухка M; Ронту Р; Хурме M; Леинонен Е; et al. (2007). „Интерацтион бетwеен 5-ХТ1А анд БДНФ генотyпес инцреасес тхе риск оф треатмент-ресистант депрессион”. Ј Неурал Трансм. 114 (8): 1065—8. ПМИД 17401528. дои:10.1007/с00702-007-0705-9. 
  36. ^ Гуиард БП; Давид ДЈ; Делтхеил Т; Цхену Ф; Ле Маîтре Е; Реноир Т; et al. (2008). „Браин-деривед неуротропхиц фацтор-дефициент мице еxхибит а хиппоцампал хyперсеротонергиц пхенотyпе”. Инт Ј Неуропсyцхопхармацол. 11 (1): 79—92. ПМИД 17559709. дои:10.1017/С1461145707007857. 
  37. ^ Салим, Камран; Фентон Тим; et al. (2002). „Олигомеризатион оф Г-протеин-цоуплед рецепторс схоwн бy селецтиве цо-иммунопреципитатион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (18): 15482—5. ПМИД 11854302. дои:10.1074/јбц.М201539200. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • ел Местикаwy С; Фаргин А; Раyмонд ЈР; et al. (1991). „Тхе 5-ХТ1А рецептор: ан овервиеw оф рецент адванцес”. Неуроцхем. Рес. 16 (1): 1—10. ПМИД 2052135. дои:10.1007/БФ00965820. 
  • Хенслер ЈГ (2003). „Регулатион оф 5-ХТ1А рецептор фунцтион ин браин фоллоwинг агонист ор антидепрессант администратион”. Лифе Сци. 72 (15): 1665—82. ПМИД 12559389. дои:10.1016/С0024-3205(02)02482-7. 
  • Ван Оекелен D, Луyтен WХ, Леyсен ЈЕ (2003). „5-ХТ2А анд 5-ХТ2Ц рецепторс анд тхеир атyпицал регулатион пропертиес”. Лифе Сци. 72 (22): 2429—49. ПМИД 12650852. дои:10.1016/С0024-3205(03)00141-3. 
  • Лесцх КП, Гуткнецхт L (2005). „Фоцус он Тхе 5-ХТ1А рецептор: емергинг роле оф а гене регулаторy вариант ин псyцхопатхологy анд пхармацогенетицс”. Инт. Ј. Неуропсyцхопхармацол. 7 (4): 381—5. ПМИД 15683551. дои:10.1017/С1461145704004845. 
  • Калипатнапу С, Цхаттопадхyаy А (2006). „Мембране протеин солубилизатион: рецент адванцес анд цхалленгес ин солубилизатион оф серотонин1А рецепторс”. ИУБМБ Лифе. 57 (7): 505—12. ПМИД 16081372. дои:10.1080/15216540500167237. 
  • Варраулт А, Боцкаерт Ј, Wаебер C (1992). „Ацтиватион оф 5-ХТ1А рецепторс еxпрессед ин НИХ-3Т3 целлс индуцес фоцус форматион анд потентиатес ЕГФ еффецт он ДНА сyнтхесис”. Мол. Биол. Целл. 3 (9): 961—9. ПМЦ 275657 Слободан приступ. ПМИД 1330092. 
  • Левy ФО; Гудерманн Т; Перез-Реyес Е; et al. (1992). „Молецулар цлонинг оф а хуман серотонин рецептор (С12) wитх а пхармацологицал профиле ресемблинг тхат оф тхе 5-ХТ1Д субтyпе”. Ј. Биол. Цхем. 267 (11): 7553—62. ПМИД 1559993. 
  • Мелмер Г; Схеррингтон Р; Манкоо Б; et al. (1992). „А цосмид цлоне фор тхе 5ХТ1А рецептор (ХТР1А) ревеалс а ТаqИ РФЛП тхат схоwс тигхт линкаге то дна лоци Д5С6, Д5С39, анд Д5С76”. Геномицс. 11 (3): 767—9. ПМИД 1685484. дои:10.1016/0888-7543(91)90088-V. 
  • Паркс CL, Цханг ЛС, Схенк Т (1992). „А полyмерасе цхаин реацтион медиатед бy а сингле пример: цлонинг оф геномиц сеqуенцес адјацент то а серотонин рецептор протеин цодинг регион”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 19 (25): 7155—60. ПМЦ 332551 Слободан приступ. ПМИД 1766875. дои:10.1093/нар/19.25.7155. 
  • Гиллиам ТЦ; Фреимер НБ; Кауфманн ЦА; et al. (1990). „Делетион маппинг оф ДНА маркерс то а регион оф цхромосоме 5 тхат цосегрегатес wитх сцхизопхрениа”. Геномицс. 5 (4): 940—4. ПМИД 2591972. дои:10.1016/0888-7543(89)90138-9. 
  • Кобилка БК; Фриелле Т; Цоллинс С; et al. (1987). „Ан интронлесс гене енцодинг а потентиал мембер оф тхе фамилy оф рецепторс цоуплед то гуанине нуцлеотиде регулаторy протеинс”. Натуре. 329 (6134): 75—9. ПМИД 3041227. дои:10.1038/329075а0. 
  • Фаргин А; Раyмонд ЈР; Лохсе МЈ; et al. (1988). „Тхе геномиц цлоне Г-21, wхицх ресемблес а бета-адренергиц рецептор сеqуенце енцодес тхе 5-ХТ1А рецептор”. Натуре. 335 (6188): 358—60. ПМИД 3138543. дои:10.1038/335358а0. 
  • Накхаи Б, Ниелсен ДА, Линноила M, Голдман D (1995). „Тwо натураллy оццурринг амино ацид субститутионс ин тхе хуман 5-ХТ1А рецептор: глyцине 22 то серине 22 анд исолеуцине 28 то валине 28”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 210 (2): 530—6. ПМИД 7755630. дои:10.1006/ббрц.1995.1692. 
  • Ауне ТМ; МцГратх КМ; Сарр Т; et al. (1993). „Еxпрессион оф 5ХТ1а рецепторс он ацтиватед хуман Т целлс. Регулатион оф цyцлиц АМП левелс анд Т целл пролифератион бy 5-хyдроxyтрyптамине”. Ј. Иммунол. 151 (3): 1175—83. ПМИД 8393041. 
  • Паркс CL, Схенк Т (1996). „Тхе серотонин 1а рецептор гене цонтаинс а ТАТА-лесс промотер тхат респондс то МАЗ анд Сп1”. Ј. Биол. Цхем. 271 (8): 4417—30. ПМИД 8626793. дои:10.1074/јбц.271.8.4417. 
  • Стоцкмеиер ЦА; Схапиро ЛА; Диллеy ГЕ; et al. (1998). „Инцреасе ин серотонин-1А ауторецепторс ин тхе мидбраин оф суициде вицтимс wитх мајор депрессион-постмортем евиденце фор децреасед серотонин ацтивитy”. Ј. Неуросци. 18 (18): 7394—401. ПМИД 9736659. 
  • Каwанисхи Y; Харада С; Тацхикаwа Х; et al. (1998). „Новел мутатионс ин тхе промотер анд цодинг регион оф тхе хуман 5-ХТ1А рецептор гене анд ассоциатион аналyсис ин сцхизопхрениа”. Ам. Ј. Мед. Генет. 81 (5): 434—9. ПМИД 9754630. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-8628(19980907)81:5<434::АИД-АЈМГ13>3.0.ЦО;2-D. 
  • Салим К; Фентон Т; Бацха Ј; et al. (2002). „Олигомеризатион оф Г-протеин-цоуплед рецепторс схоwн бy селецтиве цо-иммунопреципитатион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (18): 15482—5. ПМИД 11854302. дои:10.1074/јбц.М201539200. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „5-ХТ1А”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 02. 09. 2012. г. Приступљено 12. 07. 2011. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=5-HT1A_receptor&oldid=27558009”