Пређи на садржај

5-HT7 receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
5-HT7 серотонински рецептор
Идентификатори
Симболи ХТР7; 5-ХТ7
Вањски ИД ОМИМ: 182137 МГИ: 99841 ХомолоГене: 20244 ИУПХАР: 5-ХТ7 ГенеЦардс: ХТР7 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3363 15566
Енсембл ЕНСГ00000148680 ЕНСМУСГ00000024798
УниПрот П34969 Q14А50
РефСеq (мРНА) НМ_000872 НМ_008315
РефСеq (протеин) НП_000863 НП_032341
Локација (УЦСЦ) Цхр 10:
92.49 - 92.61 Мб		 Цхр 19:
36.03 - 36.12 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

5-HT7 рецептор је члан фамилије Г-протеин спрегнутих рецептора. Он се активира неуротрансмитером серотонином (5-хидрокситриптамин, 5-HT)[2] 5-HT7 рецептор је спрегнут са Gs (стимулише продукцију интраћелијског сигналног молекула цАМП)[3][4] и изражен је у мноштву хуманих ткива, а посебно у мозгу, гастроинтестиналном тракту, и у разним крвним судовима.[4] Овај рецептор је био мета развоја лекова за лечење неколико клиничких поремећаја.[5] 5-HT7 рецептор је кодиран HTR7 геном, који код људи има три сплајсне варијанте.[6]

Функција[уреди | уреди извор]

Код људи, неуротрансмитер серотонин (5-Хидрокситриптамин (5-HT)) учествује у разним когнитивним и бехавиоралним функцијама. Серотонински рецептор иницира сигналну каскаду која започиње ослобађањем стимулаторног Г протеин Gs из ГПЦР комплекса. Gs затим активора аденилат циклазу која повишава Интрацелуларне нивое секундарних гласника цАМП.

5-HT7 рецептор учествује у релаксацији глатких мишића васкулатурног и гастроинтестиналног тракта.[2] Највише густине 5-HT7 рецептора су у таламусу и хипоталамусу. Он је присутан у знатној мери и у хипокампусу и кортексу. 5-HT<суб>7 рецептор учествује у терморегулацији, циркадијалном ритму, учењу, меморији, и спавању. Сматра се да овај рецептор учествује и у регулацији расположења, и да је стога можда подесна мета за лечење депресије.[7]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Бројни лиганди се везују за 5-HT7 рецептор са умереним до високог афинитета.

Агонисти[уреди | уреди извор]

Агонисти опонашају дејство ендогеног лиганда, серотонина.

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти се везују за рецептор али не производе физиолошки респонс, него блокирају дејство агониста или инверзних агониста. Инверзни агонисти инхибирају конститутивну активност рецептора, чиме производе функционалне ефекте супротне агонистима (код 5-HT7 рецептора: ↓цАМП).[12][13] Антагонисти и инверзни агонисти се типично колективно називају „антагонистима“ и, у случају 5-HT7 рецептора, диференцијација између антагониста и инверзних агониста је проблематична због различитих нивоа ефикасности инверзних агониста међу сплајсним варијантама рецептора. На пример, месулергин и метерголин су антагонисти на h5-HT7(a) и h5-HT7(d) изоформама, док су инверзни агонисти на h5-HT7(b) сплајсној варијанти.[14]

Инактивирајући антагонисти[уреди | уреди извор]

Инактивирајући антагонисти су некомпетитивни антагонисти који перманентно онеспособљавају рецептор, што је наизглед слично десензитацији рецептора. До инактивације 5-HT7 рецептор не долази путем класичних механизама као што су фосфорилација, регрутовање бета-арестина, и интернализација.[22] Инактивирајући антагонисти интерагују са 5-HT7 рецептором у иреверзибилном/псеудо-иреверзибилном маниру, као што је случај са [3H]рисперидоном.[23][24]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Снаке-лике виеw оф 5хт7р_хуман”. ГПЦРДБ: Информатион сyстем фор Г протеин-цоуплед рецепторс. www.гпцр.орг.  Тхис диаграм wас цреатед wитх тхе Ресидуе-басед Диаграм генератор (РбДг) (Конвицка К, Цампагне Ф, Wеинстеин Х (2000). „Интерацтиве цонструцтион оф ресидуе-басед диаграмс оф протеинс: тхе РбДе wеб сервице”. Протеин Енг. 13 (6): 395—6. ПМИД 10877849. ; Скрабанек L, Цампагне Ф, Wеинстеин Х (2003). „Буилдинг протеин диаграмс он тхе wеб wитх тхе ресидуе-басед диаграм едитор РбДе”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 31 (13): 3856—8. ПМЦ 168959 Слободан приступ. ПМИД 12824436. )
  2. ^ а б Ванхоенацкер П, Хаегеман Г, Леyсен ЈЕ (2000). „5-ХТ7 рецепторс: цуррент кноwледге анд футуре проспецтс”. Трендс Пхармацол. Сци. 21 (2): 70—7. ПМИД 10664612. дои:10.1016/С0165-6147(99)01432-7. 
  3. ^ Руат M, Траиффорт Е, Леурс Р, Тардивел-Лацомбе Ј, Диаз Ј, Арранг ЈМ, Сцхwартз ЈЦ (1993). „Молецулар цлонинг, цхарацтеризатион, анд лоцализатион оф а хигх-аффинитy серотонин рецептор (5-ХТ7) ацтиватинг цАМП форматион”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 90 (18): 8547—51. ПМЦ 47394 Слободан приступ. ПМИД 8397408. дои:10.1073/пнас.90.18.8547. 
  4. ^ а б Бард ЈА, Згомбицк Ј, Адхам Н, Ваyссе П, Бранцхек ТА, Wеинсханк РЛ (1993). „Цлонинг оф а новел хуман серотонин рецептор (5-ХТ7) поситивелy линкед то аденyлате цyцласе”. Ј. Биол. Цхем. 268 (31): 23422—6. ПМИД 8226867. 
  5. ^ Мние-Филали О, Ламбáс-Сеñас L, Зиммер L, Хаддјери Н (2007). „5-ХТ7 рецептор антагонистс ас а неw цласс оф антидепрессантс”. Друг Неwс Перспецт. 20 (10): 613—8. ПМИД 18301795. дои:10.1358/днп.2007.20.10.1181354. 
  6. ^ Хеидманн ДЕ, Метцалф МА, Кохен Р, Хамблин МW (1997). „Фоур 5-хyдроxyтрyптамине7 (5-ХТ7) рецептор исоформс ин хуман анд рат продуцед бy алтернативе сплицинг: специес дифференцес дуе то алтеред интрон-еxон организатион”. Ј. Неуроцхем. 68 (4): 1372—81. ПМИД 9084407. дои:10.1046/ј.1471-4159.1997.68041372.x. 
  7. ^ Хедлунд ПБ, Сутцлиффе ЈГ (2004). „Фунцтионал, молецулар анд пхармацологицал адванцес ин 5-ХТ7 рецептор ресеарцх”. Трендс Пхармацол. Сци. 25 (9): 481—6. ПМИД 15559250. дои:10.1016/ј.типс.2004.07.002. 
  8. ^ Спроусе Ј, Реyнолдс L, Ли X, Браселтон Ј, Сцхмидт А (2004). „8-ОХ-ДПАТ ас а 5-ХТ7 агонист: пхасе схифтс оф тхе цирцадиан биологицал цлоцк тхроугх инцреасес ин цАМП продуцтион”. Неуропхармацологy. 46 (1): 52—62. ПМИД 14654097. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2003.08.007. 
  9. ^ Поwелл СЛ, Гöдецке Т, Николиц D, Цхен СН, Ахн С, Диетз Б, Фарнсwортх НР, ван Бреемен РБ, Ланкин DC, Паули ГФ, Болтон ЈЛ (2008). „Ин витро серотонергиц ацтивитy оф блацк цохосх анд идентифицатион оф Н(омега)-метхyлсеротонин ас а потентиал ацтиве цонституент”. Ј Агриц Фоод Цхем. 56 (24): 1718—1726. ПМИД 19049296. дои:10.1021/јф803298з. 
  10. ^ Леополдо M, Лацивита Е, Цонтино M, Цолабуфо НА, Берарди Ф, Перроне Р (2007). „Струцтуре-ацтивитy релатионсхип студy он Н-(1,2,3,4-тетрахyдронапхтхален-1-yл)-4-арyл-1-пиперазинехеxанамидес, а цласс оф 5-ХТ7 рецептор агентс. 2”. Ј. Мед. Цхем. 50 (17): 4214—21. ПМИД 17649988. дои:10.1021/јм070487н. 
  11. ^ Леополдо M; Берарди Ф; Цолабуфо, НА; et al. (2004). „Струцтуре-аффинитy релатионсхип студy он Н-(1,2,3,4-тетрахyдронапхтхален-1-yл)-4-арyл-1-пиперазинеалкyламидес, а неw цласс оф 5-хyдроxyтрyптамине7 рецептор агентс”. Ј. Мед. Цхем. 47 (26): 6616—24. ПМИД 15588097. дои:10.1021/јм049702ф. 
  12. ^ Питталà V, Салерно L, Модица M, Сирацуса МА, Ромео Г (2007). „5-ХТ7 рецептор лигандс: рецент девелопментс анд потентиал тхерапеутиц апплицатионс”. Мини Рев Мед Цхем. 7 (9): 945—60. ПМИД 17897083. дои:10.2174/138955707781662663. 
  13. ^ Леополдо M (2004). „Серотонин(7) рецепторс (5-ХТ(7)Рс) анд тхеир лигандс”. Цурр. Мед. Цхем. 11 (5): 629—61. ПМИД 15032609. дои:10.2174/0929867043455828. 
  14. ^ Кроберт КА анд Левy ФО (2002) Тхе хуман 5-ХТ7 серотонин рецептор сплице вариантс: цонститутиве ацтивитy анд инверсе агонист еффецтс. Бр Ј Пхармацол 135(6):1563-1571. (2002). „Тхе хуман 5-ХТ7 серотонин рецептор сплице вариантс: цонститутиве ацтивитy анд инверсе агонист еффецтс.”. Бритисх јоурнал оф пхармацологy. 135 (6): 1563—71. ПМЦ 1573253 Слободан приступ. ПМИД 11906971. дои:10.1038/сј.бјп.0704588. 
  15. ^ Волк Б; Баркóцзy Ј; Хегедус Е; et al. (2008). „(Пхенyлпиперазинyл-бутyл)оxиндолес ас селецтиве 5-ХТ7 рецептор антагонистс”. Ј. Мед. Цхем. 51 (8): 2522—32. ПМИД 18361484. дои:10.1021/јм070279в. 
  16. ^ Аббас АИ, Хедлунд ПБ, Хуанг XП, Тран ТБ, Мелтзер ХY, Ротх БЛ (2009). „Амисулприде ис а потент 5-ХТ7 антагонист: релеванце фор антидепрессант ацтионс ин виво”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 205 (1): 119—28. ПМЦ 2821721 Слободан приступ. ПМИД 19337725. дои:10.1007/с00213-009-1521-8. 
  17. ^ а б Ромеро Г, Пујол M, Пауwелс ПЈ (2006). „Реаналyсис оф цонститутивелy ацтиве рат анд хуман 5-ХТ7(а) рецепторс ин ХЕК-293Ф целлс демонстратес лацк оф силент пропертиес фор репортед неутрал антагонистс”. Наунyн Сцхмиедебергс Арцх. Пхармацол. 374 (1): 31—9. ПМИД 16967291. дои:10.1007/с00210-006-0093-y. 
  18. ^ Форбес, ИТ; Даббс С; Дуцкwортх, ДМ; et al. (1998). „(R)-3,N-dimethyl-N-[1-methyl-3-(4-methyl-piperidin-1-yl) propyl]benzenesulfonamide: the first selective 5-HT7 receptor antagonist”. J. Med. Chem. 41 (5): 655—7. PMID 9513592. doi:10.1021/jm970519e. 
  19. ^ а б Mahé C, Loetscher E, Feuerbach D, Müller W, Seiler MP, Schoeffter P (2004). „Differential inverse agonist efficacies of SB-258719, SB-258741 and SB-269970 at human recombinant serotonin 5-HT7 receptors”. Eur. J. Pharmacol. 495 (2-3): 97—102. PMID 15249157. doi:10.1016/j.ejphar.2004.05.033. 
  20. ^ Lovell PJ, Bromidge SM, Dabbs S, Duckworth DM, Forbes IT, Jennings AJ, King FD, Middlemiss DN, Rahman SK, Saunders DV, Collin LL, Hagan JJ, Riley GJ and Thomas DR (2000) A novel, potent, and selective 5-HT(7) antagonist: (R)-3-(2-(2-(4-methylpiperidin-1-yl)ethyl)pyrrolidine-1-sulfonyl) phen ol (SB-269970). J Med Chem 43(3):342-345. (2000). „A novel, potent, and selective 5-HT(7) antagonist: (R)-3-(2-(2-(4-methylpiperidin-1-yl)ethyl)pyrrolidine-1-sulfonyl) phen ol (SB-269970).”. Journal of medicinal chemistry. 43 (3): 342—5. PMID 10669560. doi:10.1021/jm991151j. 
  21. ^ Forbes, IT; Douglas S; Gribble, AD; et al. (2002). „СБ-656104-А: а новел 5-ХТ(7) рецептор антагонист wитх импровед ин виво пропертиес”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 12 (22): 3341—4. ПМИД 12392747. дои:10.1016/С0960-894X(02)00690-X. 
  22. ^ Зханг Ј, Фергусон СС, Барак ЛС, Абер МЈ, Гирос Б, Лефкоwитз РЈ анд Царон МГ (1997) Молецулар мецханисмс оф Г протеин-цоуплед рецептор сигналинг: роле оф Г протеин-цоуплед рецептор кинасес анд аррестинс ин рецептор десенситизатион анд ресенситизатион. Рецепторс Цханнелс 5(3-4):193-199. (1997). „Молецулар мецханисмс оф Г протеин-цоуплед рецептор сигналинг: роле оф Г протеин-цоуплед рецептор кинасес анд аррестинс ин рецептор десенситизатион анд ресенситизатион.”. Рецепторс & цханнелс. 5 (3-4): 193—9. ПМИД 9606723. 
  23. ^ а б в г Смитх C, Рахман Т, Тоохеy Н, Мазуркиеwицз Ј, Херрицк-Давис К анд Теитлер M (2006) Рисперидоне ирреверсиблy биндс то анд инацтиватес тхе х5-ХТ7 серотонин рецептор. Мол Пхармацол 70(4):1264-1270. (2006). „Рисперидоне ирреверсиблy биндс то анд инацтиватес тхе х5-ХТ7 серотонин рецептор.”. Молецулар пхармацологy. 70 (4): 1264—70. ПМИД 16870886. дои:10.1124/мол.106.024612. 
  24. ^ а б в г Книгхт ЈА, Смитх C, Тоохеy Н, Клеин МТ анд Теитлер M (2009) Пхармацологицал аналyсис оф тхе новел, рапид, анд потент инацтиватион оф тхе хуман 5-Хyдроxyтрyптамине7 рецептор бy рисперидоне, 9-ОХ-Рисперидоне, анд отхер инацтиватинг антагонистс. Мол Пхармацол 75(2):374-380. (2009). „Пхармацологицал аналyсис оф тхе новел, рапид, анд потент инацтиватион оф тхе хуман 5-Хyдроxyтрyптамине7 рецептор бy рисперидоне, 9-ОХ-Рисперидоне, анд отхер инацтиватинг антагонистс.”. Молецулар пхармацологy. 75 (2): 374—80. ПМЦ 2671286 Слободан приступ. ПМИД 18996971. дои:10.1124/мол.108.052084. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „5-ХТ7”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=5-HT7_receptor&oldid=26722531”