Пређи на садржај

6-Бр-АПБ

С Википедије, слободне енциклопедије
6-Бр-АПБ
IUPAC име
3-алил-6-бромо-1-фенил-1,2,4,5-тетрахидро-3-бензазепин-7,8-диол
Идентификатори
CAS број135974-57-1 НеН
ATC кодnone
PubChemCID 11957483
ChemSpider8627436 ДаY
ChEMBLCHEMBL34095 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC19H20BrNO2
Моларна маса374,27 g/mol
  • c3ccccc3C2CN(CC=C)CCc(c1Br)c2cc(O)c1O
  • InChI=1S/C19H20BrNO2/c1-2-9-21-10-8-14-15(11-17(22)19(23)18(14)20)16(12-21)13-6-4-3-5-7-13/h2-7,11,16,22-23H,1,8-10,12H2/t16-/m1/s1 ДаY
  • Key:KKZGFVAZUKHFAC-MRXNPFEDSA-N ДаY

6-Br-APB је синтетичко једињење које делује као селективни агонист D1 рецептора.[1] (R)-енантиомер је потентан пун агонист, док (S) енантиомер има D1 селективност, али је слаб парцијални агонист.[2] (R)-6-Br-APB и слични D1-селективни пуни агонисти, као што су SKF-81297 и SKF-82958 производе карактеристичне анорексичне ефекте, стереотипно понашање и самоадминистрацију код животиња. Он има сличан мада не идентичан профиле са допаминергичким стимулансима попут амфетамина.[3][4][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Неумеyер ЈЛ, Баиндур Н, Низник ХБ, Гуан ХЦ, Сееман П (1991). „(+/-)-3-Аллyл-6-бромо-7,8-дихyдроxy-1-пхенyл-2,3,4,5-тетрахyдро-1Х-3- бензазепин, а неw хигх-аффинитy Д1 допамине рецептор лиганд: сyнтхесис анд струцтуре-ацтивитy релатионсхип”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 34 (12): 3366—71. ПМИД 1684995. дои:10.1021/јм00116а004. 
  2. ^ Неумеyер ЈЛ, Кула НС, Балдессарини РЈ, Баиндур Н (1992). „Стереоисомериц пробес фор тхе Д1 допамине рецептор: сyнтхесис анд цхарацтеризатион оф Р-(+) анд С-(-) енантиомерс оф 3-аллyл-7,8-дихyдроxy-1-пхенyл-2,3,4,5-тетрахyдро-1Х-3-бензазепине анд итс 6-бромо аналогуе”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 35 (8): 1466—71. ПМИД 1533424. дои:10.1021/јм00086а016. 
  3. ^ Росензwеиг-Липсон С, Хестерберг П, Бергман Ј (1994). „Обсерватионал студиес оф допамине Д1 анд Д2 агонистс ин сqуиррел монкеyс”. Псyцхопхармацологy. 116 (1): 9—18. ПМИД 7862937. дои:10.1007/БФ02244865. 
  4. ^ Wеед МР, Wоолвертон WЛ (1995). „Тхе реинфорцинг еффецтс оф допамине Д1 рецептор агонистс ин рхесус монкеyс”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 275 (3): 1367—74. ПМИД 8531104. 
  5. ^ Барретт АЦ, Миллер ЈР, Дохрманн ЈМ, Цаине СБ (2004). „Еффецтс оф допамине индирецт агонистс анд селецтиве Д1-лике анд Д2-лике агонистс анд антагонистс он цоцаине селф-администратион анд фоод маинтаинед респондинг ин ратс”. Неуропхармацологy. 47 Суппл 1: 256—73. ПМИД 15464142. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2004.07.007. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).