Аероотитис
Баротраума ува | |
---|---|
Приказ органа ува | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | ОРЛ |
МКБ-10 | Т70.0 |
МКБ-9-CM | 993.0 |
Аероотитис је поремећај рада бубне опне и других органа и ткива средњег ува, узрокован дисфункцијом Еустахиеве тубе у току промене притиска ваздуха унутар и изван средњег ува.[1]
Еустахијева туба је мали канал који спаја средње уво са задњим зидом горњег спрата ждрела и носа (лат. nasopharynx). Његова сврха је да омогући изједначење притиска ваздуха у средњем уву са притиском ван њега.[2]
Због дисфункција Еустахијеве тубе, које настају када се њен канал не отвара током гутања или зевања, јавља се разлика између притиска ваздуха унутар и изван средњег ува, што изазива нелагодност у уву, болове и друге, најчешће, привремене проблеме.[3]
Називи[уреди | уреди извор]
Аероотитис — barotitis — лат. otitis med.barothraumatica — баротраума средњег ува.[3]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Учесталос ароотитиса је око 10% код одраслих особа, а 20% у деце. У студији објављеној 2004, Stangerup SE., наводи да је 14% од 188 путника 24. новембра 2001. у току лета авионима компаније SAS и Kastrup et Heathrow, задобило аероотитис.[1]
Трогодишња студија спроведена код 111 болесника који су лечени 2.394 пута рутинском хипербаричном оксигенотерапијом у барокомори показала је да је укупна стопа баротраума ува и синуса 3,05 случајева на 100 сеанси. Већина симптома догодила се током почетна три третмана уз минималано повећање притиска. Баротараума синуса у овом истраживању регистрована је у 5% а баротраума ува у 95% случаја. Основна болест због које су лечени болесници ХБОТ није била од утицаја на појаву аеросинузитиса и аероотитиса. [2]
Патофизилогија[уреди | уреди извор]
Своју вентилацију у коју спада и регулација барометарског притисака, средње уво обавља правилно, само ако је обезбеђена нормална проходност Еустахиеве тубе. Поремећаји у вентилацији средњег ува, код већине случајева су најчешће без последица, и стање се нормализује за неколико дана уз примену деконгестива и антибиотика. Међутим, могућа су и оштећења, као што су; губитак слуха, зујање у ушима (лат - tinnitus), вртоглавица, који могу бити привремени или трајни.[4]
Функцију Е.тубе могу пореметити различити фактори међу којима су најучесталији;[3]
- Акутна инфекција горњих дисајних путева,(која због појаве отока у ждрелу затвара ждрелни отвор тубе, али и оток целе тубе),
- Искривљена носна преграда (лат Deviatio septi nassi) значајно отежава вентилацију због стварања вртложних струја ваздуха у току дисања.
- Полипоза носа, (полипозни израштаји стварању препреку у носу и ждрелу и ремете нормалну вентилацију Е.тубе)
- Запаљење синуса, са обилном секрецијом (подржава појаву запаљења ждрелног дела Е.тубе која је праћена њеним отоком и сужењем лумена)
- Аномалије у положају доње вилице (скраћују тетиву мишића затезача меког непца и отежавају отварање тубе у току гутања)
Негативна баротраума ува[уреди | уреди извор]
Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости. Овај поремећај карактерише:[3]
- увлачење бубне опне и сабијање ланца слушних кошчица,
- хиперемија ако се повећа или дуже траје, појава излива тећности која испуњава шупљину средњег ува,
- тачкаста крварења,
- одлепљење слузокоже од кости,
- хематотимпанон ако је повећање притиска веће од 40kPa (300 mmHg) или
- пуцање бубне опне (перфорација).
Позитивна баротраума ува[уреди | уреди извор]
Са снижењем притиска у атмосфери ваздух у средњем уву се шири и на 15 mmHg насилно отвара ждрелно ушће Е.тубе и доводи до изласка вишка ваздуха и изјадначење притиска. Уколико постоји поремећај (препрека) у Е.туби регулација проветравања је онемогућена, што увећава притисак на 50, 100, 200 mmHg па и више, да би се отворио ждрелни део тубе. Овај притисак врши снажано нагњечење слузокоже средњег ува и потискује бубну опну према споља. Овај поремећај карактерише;
- испупчна бубна опна,
- растезање ланца слушних кошчица,
- анемија (малокрвност) слузокоже (тежи облик),
- нагњећење и раздеротина слузокоже,
- хематотимпанон,
- пуцање (перфорација) бубне опне,
- пролазна или трајна наглувост.
Експлозивна и акустичка баротраума ува[уреди | уреди извор]
Најтежи облик аероотитиса, (са значајним оштећењима бубне опне и унутрашњег ува), изазива експлозивна или бласт баротраума, која настаје због декомпресије изазване дејством јаког ваздушног таласа у току експлозије. Појава нагле разлика у притиску између унутрашњости организма и спољне површине тела узрокује повреде унутрашњих органа испуњених ваздухом, као што су плућа, гастроинтестинални тракт и уво.[5]
Предиспозиција[уреди | уреди извор]
Предиспонирајући фактори ризика за настанак аероотитиса су; фактори који потичу из средине и фактори који настају због различитих стања и поремећаја у организму.
Фактори средина[уреди | уреди извор]
- Активности са великим и брзим променама надморске висине, као што је;
- летење авионом, балоном или параглајдером,
- скакање падобраном,
- роњење,
- боравак у хипо и хипербаричним коморама,
- приндно напуштање подморнице,
- Експлозија; изазивана таласом притиска у медијуму у којем се одигравају, (под земљом, у води, у ваздуху)
Поремећаји у организму[уреди | уреди извор]
- Алергија или хроничне инфекције горњих дисајних путева,
- Упале уха или синусна
- Сужење Еустахијеве тубе,
- Присутност тумора уз опструкцију латnasopharynx-a
- Деца са великим аденоидним вегатацијама
- Старост: деца (њихова еустахијева туба је ужа.)
Аероотитис код појединих активности[уреди | уреди извор]
Роњење[уреди | уреди извор]
Код подводних рониоца појава аертоотитиса који они популарно зову „гњечење средњег ува“, релативно је честа појава. Рониоци морају сталним проветравањем, преко Е.Тубе да обезбеде да се притисак у средњем уву изједначи са повећаним притиском који се јавља код зарањања. Међутим, ако ронилац има пробелема или не може да изједначи притисак, а он постане значајно већи у средњем уву се јавља крварење. У тежим случајевима ово води до расцепа бубне опне, а кроз тако створени отвор може да уђе хладна вода и да изазове вртоглавицу и дезоријентацију. Код тежих оштећења може доћи и до баротрауме унутрашњег ува која води настанку перилимфатичних фистула и декомпресионе болести, у којој гасни мехурићи могу оштетити лабиринт.
Летење[уреди | уреди извор]
Притисак ваздуха у току лета, у кабинама ваздухоплова, одржава се на нивоу који обезбеђује потребан комфор пилотима и путницима авиона. Комфорни притисак ваздуха у кабини ваздухоплова се током лета одржава компресорима и еквивалентан је атмосферском притисаку на надморској висини од 1.500 до 2.000 метара изнад мора. Обзиром на чињеницу да постоји разлика у притиску ваздуха на нивоу мора и на надморској висини, у току успона или слетања авиона могу се јавити болови у ушима, синусима, зубима.
Боравак у барокомори[уреди | уреди извор]
Аероотитис је једна од најчешћих баротраума у току боравка у барокомори. Најчешће се јавља код дугих протокола на већим атмосферским притисцима (рекомпресиона терапије ронилаца, лечење гасне гангрене и сличних стања) или због;[6]
- Неправилно обављене дијагностике (види контраиндикације за примену ХБОТ)
- Неадекватна припрема болесника (нису превентивно стављене капи у нос,није отстрањена ушна маст, болесник није упознат са начином изједначавања притиска у Е.туби итд)
- Непридржавање протокола прописаног за компресију/декомпресију барокоморе
- Нагла декомпресија (превентивна или хаваријска)
- Отказ опреме због квара и недостатка гаса.
Када говоримо о стандардном протоколу ХБОТ, (а то је у целом свету прихваћени радни притисак 1.5 – 2.5 бара,у једнодневним третманима од 60 до 90 минута), при чему се кисеоник примењује све време терапије, уз правилно изабрану брзину компресије/декомпресије и коректно изврешен преглед (уз строго поштовање прописаних контранидикација), појава аероотитиса је јако ретка.
Клиничка слика и дијагноза[уреди | уреди извор]
Клиничку слику овог поремећаја, који се може јавити на једном уву или обостарно, карактерише следећа симптоматологија;
- Осећај пуноће или (енг - „clogging“) у уву
- Нелагодност или бол у уву
- Наглувост
- Осећај звоњења у уву (зујање у ушима)
- Вртоглавица
Болесник се не може ослободити ових симптома, гутањем зевањем или за жвакањем и ако се блокада Е.тубе настави дуже време може доћи до инфекције и појаве класичне упале средњег ува (лат- Otitis med.acuta)
- Отоскопски се види испупчена или увучена бубна опна (која код јачег притиска сличи акутној упали средњег ува)и дефект бубне опне у виду линеарне или неправилне, једноструке или вишеструке пукотине, са раскиданима и крвљу подливеним ивицама.
- При тежим повредама може се видети квављење из спољнејег ушног канала.
- Најозбиљнија компликација нелечене трауматске перфорације бубне опне је холестаеатом услед урастања плочастог епитела у средње уво, а код јачих оштећења могућа је реверзибилна али ређе и трајна наглувост.
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
Диференцијална дијагноза има за циљ да размотри алтернативна стања која могу изазвати исте симптоме. У зависности од актуелних симптома, ова стања могу укључивати:[7]
- ушну маст (церумен),
- декомпресијску болест унутрашњег уха,
- калоричну стимулацију,
- вестибуларни неуронитис,
Ако постоји сензорнеурални губитак слуха или вртоглавица након излагања великој промени амбијенталног притиска или промене гаса за дисање, треба размотрити могућност истовремене баротрауме и декомпресијске болести унутрашњег уха, јер симптоми могу бити веома слични, и леч се рекомпресијом и хипербаричним кисеоником.[7]
Терапија[уреди | уреди извор]
Код већине људи аероотитис са лако може кориговати наким од метода.[8]
Када се симптоми поремаћаја не нормализују потребно је лечењем постићи изједначење притиска у средњем уву, успостављањем нормалне функције Е.Тубе, спречити симптоме упале средњег ува, а болеснику олакшати тегобе.[9]
У лечењу се примењују ови лекови и методе;
- Лекови за смањење отока носне слузокоже,
- Антихистаминици,
- Аналгетици и антипиретици,
- Валсалва маневар,који се изводи на следећи начин: прстима затворите ноздрве, затворити уста и умереном силом дувајте ваздух према носу као када Вам је запушен нос (маневар поновити више пута)
- Према потреби спровести хируршки третман који се састоји у хируршком резу на бубној опни у циљу изједначавања притиска ваздуха и дренаже накупљеног секрета у средњем уву,
Конзервативно и хируршко лечења је потребно и код компликација аероотитиса: неконтролисаног расцепа бубне опне изазван разликом притиска (обично се јавља код експлозивне декомпресије и бласт повреде).[10]
Компликације[уреди | уреди извор]
Компликације повезане са баротраумом уха могу се сажети као:[11][8]
- серозни излив,
- серозносукрвичави излив,
- отворено крврење у средњем уху,
- перфорација бубне опне и декомпресијске болести унутрашњег уха.
Компликације се могу бити удружене са пролазним и/или хроничним губитком слуха, вртоглавицом и нестабилношћу хода. Пријављени су и лезије спољашњед слушног канал, инфекције средњег уха, хронични бол, као и пролазна парализација фацијалног нерва.[8][12][11][13]
Превенција[уреди | уреди извор]
У току роњења[уреди | уреди извор]
Већина ронилачких клубова рониоцима саветују бројне мере превенције аероотитиса. Цитирамо неке од мера које су наведене у Упутству за медицинско обезбеђење подводних активности;[14]
Медицинска контрола над свим видовима подводних активности има изванредан знацај за сигурност роњења. Контрола треба да обухвати: наставу, обученост и оспособљеност уцесника у роњењу, планирање и припрему за роњење, ронилачку опрему, ронилацки медиј за дисање, уређаје за рекомпресију, процес роњења и исправност вођења ронилацке документације.
У току боравак у барокомори[уреди | уреди извор]
Превентивне мере које треба спровести код особа које се лече или бораве у барокоморама су;
- Пре излагања ХБО обавезно обавити оториноларинолошки преглед, савесно и коректно,
- У случају појаве ушне масти у спољнем ушном ходнику исти треба темељно испрати
- Пацијенте у актутној фази болести уха, носа и синуса не излагати ХБОТ
- Пре уласка у комору превентивно ставити капи у нос а по потреби дати и антихистаминик
- Обучити пацијента за изједначавање притиска у средњем уву,
- Компресију и декомпресију код хроничних болесника или при најави од стране пацијента појаве притиска у ушима и болова у пределу синуса, максимално успорити, уз повремене застанке ако је потребно до стабилизације стања.
- По завршеној ХБОТ пацијент мора најмање 20 min бити под контролом лекара
У току летења[уреди | уреди извор]
Већина авио-компаније путницима пре летења авионом саветују бројне мере превенције аероотитиса.[15]
Цитат из брошуре једне од авио-компанија;
- Пре лета консултујте се са својим лекарем, уколико сте имали тегобе при ранијим летовима или сте боловали од ове болести.
- Одложите путовање авионом ако је хладно, или имате инфекцију синусна или је присутна алергија параназалних шупљина.
- Пацијенти у добром здравственом стању превентивно могу узети једну таблету или лек за смањивање конгестије носа (носни спреј) око сат времена пре полетања или слетања.
- Избјегавајте спавање током, слетања.
- Сишите или жваћите жвакаћу гуму или тврде бомбоне, непосредно пред полетање и током слетања.
- Када осетите тегобу у ушима, немојте користити силу. Исправна техника укључује само стварање притиска уз помоћ мишића образа и грла,(Валсалва маневар).
Прогноза[уреди | уреди извор]
Благи симптоми могу нестати у року од 1 до 2 недеље.[16] Сви симптоми треба да буду решени пре поновног роњења, летења и лелења у барокомори, укључујући зарастање било које перфорације бубне опне, како би изједначавање притиска у уву било могуће,[16] без абнормалних звукова, а слух нормалан.[17]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Stangerup SE, Klokker M, Vesterhauge S, Jayaraj S, ReaP, Harcourt J, Point Prevalence of Barotitis and Its Prevention and Treatment with Nasal Balloon Inflation: A Prospective, Controlled Study. Otol Neurotol 25:89-94,2004.
- ^ а б Фитзпатрицк, D. Т.; Францк, Б. А.; Масон, К. Т.; Сханнон, С. Г. (1999). „Риск фацторс фор сyмптоматиц отиц анд синус баротраума ин а мултиплаце хyпербариц цхамбер”. Ундерсеа & Хyпербариц Медицине : Јоурнал оф тхе Ундерсеа анд Хyпербариц Медицал Социетy, Инц. 26 (4): 243—7. ПМИД 10642071.
- ^ а б в г Баротраума, Преузето 11. 5. 2009. (језик: енглески)
- ^ Фернау, Јамес L.; Хирсцх, Баррy Е.; Деркаy, Цраиг; Рамасастрy, Саи; Сцхаефер, Сусан Е. (1992). „Хyпербариц оxyген тхерапy: Еффецт он миддле еар анд еустацхиан тубе фунцтион”. Тхе Ларyнгосцопе. 102 (1): 48—52. ИССН 0023-852X. дои:10.1288/00005537-199201000-00009.
- ^ Басон, Р.; Yацавоне, D. W. (1992). „Лосс оф цабин прессуризатион ин У.С. Навал аирцрафт: 1969-90”. Авиатион, Спаце, анд Енвиронментал Медицине. 63 (5): 341—5. ПМИД 1599378.
- ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
- ^ а б ONeill, Owen J.; Brett, Kaighley; Frank, Anthony J. (2023), Middle Ear Barotrauma, StatPearls Publishing, PMID 29763026, Приступљено 2023-04-23
- ^ а б в Rozycki, S. W.; Brown, M. J.; Camacho, M. (2018-09-30). „Inner ear barotrauma in divers: an evidence-based tool for evaluation and treatment”. Diving Hyperb Med. 48 (3): 186—193. PMC 6205852 . PMID 30199891. doi:10.28920/dhm48.3.186-193.
- ^ Blanshard, J. D.; Maw, A. R.; Bawden, R. (јун 1993). „Conservative treatment of otitis media with effusion by autoinflation of the middle ear”. Clin Otolaryngol Allied Sci. 18 (3): 188—92. PMID 8365006. doi:10.1111/j.1365-2273.1993.tb00827.x.
- ^ Mirza, S.; Richardson, H. (2005). „Otic barotrauma from air travel”. Journal of Laryngology and Otology. 119 (5): 366—370. PMID 15949100. S2CID 45256115. doi:10.1258/0022215053945723.
- ^ а б Grossman, A.; Ulanovski, D.; Barenboim, E.; Azaria, B.; Goldstein, L. (децембар 2004). „Facial nerve palsy aboard a commercial aircraft”. Aviat Space Environ Med. 75 (12): 1075—6. PMID 15619863.
- ^ Lechner, M.; Sutton, L.; Fishman, J. M.; Kaylie, D. M.; Moon, R. E.; Masterson, L.; Klingmann, C.; Birchall, M. A.; Lund, V. J.; Rubin, J. S. (2018-03-01). „Otorhinolaryngology and Diving-Part 1: Otorhinolaryngological Hazards Related to Compressed Gas Scuba Diving: A Review”. JAMA Otolaryngol Head Neck Surg. 144 (3): 252—258. PMID 29450472. S2CID 3926799. doi:10.1001/jamaoto.2017.2617..
- ^ Hyams AF, Toynton SC, Jaramillo M, Stone LR, Bryson PJ (септембар 2004). „Facial baroparesis secondary to middle-ear over-pressure: a rare complication of scuba diving”. J Laryngol Otol. 118 (9): 721—3. PMID 15509373. doi:10.1258/0022215042244813.
- ^ Principi medicinskog obezbeđenja podvodnih aktivnosti Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2021) Преузето:6. 4. 2020.
- ^ Уши и надморска висина, на сајту америчке академије за оторилоларингологију Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2009) Преузето: 9 мај 2009. (језик: енглески)
- ^ а б Нофз, Лyндон; Порретт, Јемма; Yии, Натхан; Де Алwис, Надине. "Дивинг релатед отологицал ињуриес". www1.рацгп.орг.ау. Репринтед фром АЈГП вол 49, но 8, Аугуст 2020 Тхе Роyал Аустралиан Цоллеге оф Генерал Працтитионерс 2020.
- ^ „Превентион оф Миддле Еар Баротраума”. 2017-01-16. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 2023-09-14.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Аероотитис на Викимедијиној остави
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |