Акутно запаљење сузних путева
| Акутно запаљење сузне кесице | |
|---|---|
 | |
| ЦТ снимак са знацима упале сузних путева | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | офталмологија |
Акутно запаљење сузне кесице (лат. дацрyоцyститис ац.) је запаљењски процес који најчешче настаје као секундарна појава због стенозе или облитерације сузноносног канала (лат. стеносис ет облитератио цаналис лацримонасалис).[1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Запаљење сузних путева једна је од честих инфекција ока. Нешточешче се јавља у трећо и четвртој деценији живота. Жене су често погођене болешћу[2][3]
- Расне разлике
Због анатомских разлика, код особа црне расе запаљење сузних путева може бити мање изражено него код белаца. Наиме назолакриални систем због ширег носа код црнаца је већи а лакриални канал је краћи.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Клиничкој слици акутног запаљење сузне кесице може претходити хронични обик болести и обрнуто, хронични облик моће претходити акутном, мада је много чешћа ова друга варијанта.[4] Због стенозе или облитерације сузноносног канала сузе се накупљају у сузној кесици а у њима се умножавају бактерије, које су до тада чиниле сапрофитну флору. Бактерије не само да се умножавају већ постају вирулентне и изазивају запаљењске промене ниског интензитета.[5]
Запаљење је локализовано на слузокожи унутрашње стране сузне кесице, тако да споља на кожи корена носа не постоје никакве друге манифестације запаљења.[6] Тек притиском на предео сузне кесице, долази до истискивања мукопурулентног или пурулентог садржаја, кроз сузне тачкице (што је знак за хронично запаљење сузне кесице (лат. дацрyоцyститис цхроница муцопурулента с. пурулента)
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Болест почиње као хронични, а онда прелази у акутни облик. Акутни облик може прећи у апсцес сузне кесе а овај у флстулозни дакриоциситис и прати је оток, црвенило, бол и локално повећање температуре. Због болне осетљивости, не може се вршити палпација предела сузне кесице. Током времена запаљенски процес може се проширити са слузокоже сузне кесице на цео њен зид, околно ткиво и кожу изнад сузне кесице.
Поред локалних знакова запаљења, код акутног дакриоциститиса може постојати и поремећај општег стања: температура, грозница, малаксалост.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничког прегледа и испитивања пролазности сузних путева пропирањем.
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
У диференцијалној дијагнози треба имати у виду
- хордеолум локализован у пределу унутрашњег дела доњег капка,
- целулитис орбите
- акутни периоститис (гнојни процеси који се са коренова зуба горње вилице проширују на околне меке али и коштане делове ткива).[7]
Терапија[уреди | уреди извор]
Акутни дакриоциститис се лечи применом одговарајућих антибиотика, пре свега системских, ау тежим случајевима и кортикостероида.[8]
Лечење је ургентно због могућности настанка флегмоне орбите и тромбозе кавернозног синуса, када је и живот угрожен.
У акутном стању запаљења не врши се никакво испипирање или сондирање сузних путева из два разлога: прво, јер је та интервенција врло болна и неизводљива а друго, постоји опасност од ширења бактеријске инфекције.
Код апсцеса сузне кесице врши се инцизија и пражњење гнојпг садржаја. Правац инцизије управан је на замишљену линију која спаја спољашњи угао отвора капака и крилца носа. На овај начин избегава се повреда ангуларне вене (лат. в. ангуларис).
Прогноза[уреди | уреди извор]
Временом се знаци акутног запаљења смирују, бол нестаје а опште стање се поправља. На месту пражњења ствара се фистула, обложена епителом, тако да ова фаза дакриоциститиса поново добија хроничну форму и назива се флстулозно запаљење сузне кесице (лат. дацрyоцyститис фистулоса). Фистулу, иако је веома мала, препознаје сам болесник јер кроз њу често долази до изласка мукопурулентног садржаја из сузне кесице, или је уочава лекар при испирању сузних канала, када кроз фистулу истиче убризгана течност.
Уколико се акутни дакриоциститис правовремено не лечи може да настане апсцес, када се испод унутрашњег угла отвора капка ствара шупљина испуњена гнојним садржајем, која може оштетити и околне коштане структуре, и довести до максилофацијалних прелома.[9]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Кхурана АК. Опхтхалмологy. 3рд едитион, Неw Аге Интернатионал (П) Лимитед; 2003:345.
- ^ .Кански ЈЈ, Боwлинг Б. Цлиницал опхтхалмологy: а сyстематиц аппроацх. 3рд ед. Елсевиер Хеалтх Сциенцес; 2011:66.
- ^ Тандон Р. Парсонс дисеасес оф тхе еyе, 22нд ед. Елсевиер Индиа; 2014:476.
- ^ Панда П, Саданги БК, Јена D. А студy он цлиницал евалуатион оф цхрониц дацрyоцyститис. Инт Ј Рес Мед Сци 2017;5:2684-6.
- ^ Миллс ДМ, Бодман МГ, Меyер ДР, Мортон АД 3рд. Тхе мицробиологиц спецтрум оф дацрyоцyститис: а натионал студy оф ацуте версус цхрониц инфецтион. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 2007 Јул-Ауг. 23(4):302-6.
- ^ де ла Цуадра-Бланцо C, Пецес-Пеñа MD, Јáñез-Есцалада L, Мéрида-Веласцо ЈР. Морпхогенесис оф тхе хуман еxцреторy лацримал сyстем. Ј Анат. 2006 Ауг. 209 (2):127-35.
- ^ Дрyден РМ, Wулц АЕ. Лацримал инфламматионс анд инфецтионс. Оцулопластиц, Орбитал анд Рецонструцтиве Сургерy. Вол. 2: 1417-23.
- ^ Миqуел Т, Абад С, Баделон I, ет ал. Суццессфул треатмент оф идиопатхиц орбитал инфламматион wитх инфлиxимаб: ан алтернативе то цонвентионал стероид-спаринг агентс. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 2008 Сеп-Оцт. 24(5):415-7.
- ^ Бурдук ПК, Далке К, Олејарз Е. [Дацрyоцyститис ас а цомплицатион оф маxиллофациал фрацтуре репаир wитх рецонструцтион]. Отоларyнгол Пол. 2008. 62(5):536-9.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кански ЈЈ, Боwлинг Б. Цлиницал опхтхалмологy: а сyстематиц аппроацх. 3рд ед. Елсевиер Хеалтх Сциенцес; 2011:66.
- Тандон Р. Парсонс дисеасес оф тхе еyе, 22нд ед. Елсевиер Индиа; 2014:476.
- Америцан ацадемy оф опхтхалмологy, (ревисион он 2009-2010). Сецтион
- Орбит, еyелид анд лацримал аппаратус. 2010:294.
- Басак СК. Ессентиалс оф опхтхалмологy. 2нд ед. Медицал Боок Цомпанy; 2013:281.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
