Алдохексоза
Алдохексоза је хексоза са алдехидном групом на једном крају.[1][2]
Алдохексозе имају четири хирална центра са укупно 16 могућих алдохексозних стереоизомера (24). Од тих, само три се често јављају у природи: D-глукоза, D-галактоза, и D-маноза. D/L конфигурација је базирана на оријентацији хидроксила у позицији 5, и не односи се на смер оптичке активности.
Постоји осам D-алдохексоза:
Деоксиалдохексозе[уреди | уреди извор]
Алдохексозе могу да имају једну или више својих хидроксилних група замењених водоницима чиме се формирају дезоксиалдохексозе. Следеће су добро познати случајеви таквих једињења:
- L-Фукоза (6-дезокси-L-галактоза)
- L-Рамноза (6-дезокси-L-маноза)
- D-Хиновоза (6-дезокси-D-глукоза) - нађена као део сулфолипида SQDG.
- L-Пнеумоза (6-дезокси-L-талоза)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
- ^ Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
- Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.