Алфа-2 адренергички рецептор

Алфа-2 (α₂) адренергички рецептор (или адреноцептор) је Г протеин-спрегнути рецептор који везује G_i хетеротримерни Г протеин. Постоје три високо хомологна подтипа, α_2А-, α_2B-, и α_2C- адренергички рецептор. Неке врсте такође изражавају четврти α_2D-адренергички рецептор.^[1] Катехоламини као што су норепинефрин (норадреналин) и епинефрин (адреналин) преносе сигнал кроз α₂-адренергички рецептор у централном и периферном нервном систему.

Ефекти[уреди | уреди извор]

α₂-адренергички рецептор везује оба норепинефрин кога ослобађају симпатичка постганглиона влакна и епинефрин (адреналин) кога отпушта адренална медула. Он везује епинефрин са нешто већим афинитетом. Он има неколико општих функција које су заједничке са α₁-адренергичким рецептором, а такође има и низ специфичних ефеката.

Општи[уреди | уреди извор]

Општи ефекти су:

Вазодилатација артерија^[2]
Вазоконстрикција артерија ка срцу (коронарних артерија)^[3], мада екстент овог ефекта може да буде ограничен^[4]
Вазоконстрикција вена^[5]
Умањена мотилност глатких мишића гастроинтестиналног тракта^[6]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Индивидуална дејства α₂ рецептора су:

Посредује синаптичку трансмисију у пре- и постсинаптичким нервним терминалима
- Умањује отпуштање ацетилхолина^[7]
- Умањује отпуштање норепинефрина^[7]
  - Инхибира норепинефрински систем у мозгу
Инхибиција^[8] липолизе у адипозном ткиву^[9]
Индукција ослобађања глукагона из панкреаса
агрегација тромбоцита
Контракција сфинктера гастроинтестиналног тракта
↓ Секреција из пљувачних жлезди^[10]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Агонисти

Антагонисти

Види још[уреди | уреди извор]

Адренергички рецептор

Референце[уреди | уреди извор]

^ Руусканен ЈО, Xхаард Х, Марјамäки А, Саланецк Е, Салминен Т, Yан YЛ, Постлетхwаит ЈХ, Јохнсон МС, Лархаммар D, Сцхеинин M (2004). „Идентифицатион оф дуплицатед фоуртх алпха2-адренергиц рецептор субтyпе бy цлонинг анд маппинг оф фиве рецептор генес ин зебрафисх”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 21 (1): 14—28. ПМИД 12949138. дои:10.1093/молбев/мсг224.
^ Гоодман Гилман, Алфред. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс. Тентх Едитион. МцГраw-Хилл (2001): Паге 140.
^ Wоодман ОЛ, Ватнер СФ (1987). „Цоронарy васоцонстрицтион медиатед бy α₁- анд α₂-адреноцепторс ин цонсциоус догс”. Ам. Ј. Пхyсиол. 253 (2 Пт 2): Х388—93. ПМИД 2887122. Архивирано из оригинала 17. 05. 2010. г. Приступљено 11. 02. 2011.
^ Сун D, Хуанг А, Митал С, Кицхук МР, Марбое CC, Аддонизио Љ, Мицхлер РЕ, Коллер А, Хинтзе ТХ, Калеy Г (2002). „Норепинепхрине елицитс бета2-рецептор-медиатед дилатион оф исолатед хуман цоронарy артериолес”. Цирцулатион. 106 (5): 550—5. ПМИД 12147535. ^{[мртва веза]}
^ Еллиотт Ј (1997). „Алпха-адреноцепторс ин еqуине дигитал веинс: евиденце фор тхе пресенце оф ботх α₁ анд α₂-рецепторс медиатинг васоцонстрицтион”. Ј. Вет. Пхармацол. Тхер. 20 (4): 308—17. ПМИД 9280371. дои:10.1046/ј.1365-2885.1997.00078.x.
^ Саграда А, Фаргеас МЈ, Буено L (1987). „Инволвемент оф α₁ анд α₂ адреноцепторс ин тхе постлапаротомy интестинал мотор дистурбанцес ин тхе рат”. Гут. 28 (8): 955—9. ПМЦ 1433140 . ПМИД 2889649. дои:10.1136/гут.28.8.955.
^ ^а ^б Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ИСБН 978-0-443-07145-4.
^ Wригхт ЕЕ, Симпсон ЕР (1981). „Инхибитион оф тхе липолyтиц ацтион оф бета-адренергиц агонистс ин хуман адипоцyтес бy алпха-адренергиц агонистс”. Ј. Липид Рес. 22 (8): 1265—70. ПМИД 6119348. Архивирано из оригинала 23. 03. 2009. г. Приступљено 11. 02. 2011.
^ Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ИСБН 978-0-87893-725-7.
^ Кхан ЗП, Фергусон ЦН, Јонес РМ (1999). „алпха-2 анд имидазолине рецептор агонистс. Тхеир пхармацологy анд тхерапеутиц роле”. Анаестхесиа. 54 (2): 146—65. ПМИД 10215710. дои:10.1046/ј.1365-2044.1999.00659.x.
^ ^а ^б Хаенисцх Б, Wалстаб Ј, Херберхолд С, Боотз Ф, Тсцхаикин M, Рамсегер Р, Бöнисцх Х (2010). „Алпха-адреноцептор агонистиц ацтивитy оф оxyметазолине анд xyлометазолине”. Фундам Цлин Пхармацол. 24 (6): 729—39. ПМИД 20030735. дои:10.1111/ј.1472-8206.2009.00805.x.

Литература[уреди | уреди извор]

Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ИСБН 978-0-87893-725-7.
Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ИСБН 978-0-443-07145-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Адреноцепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 12. 01. 2015. г.

[pmid12949138-1] Руусканен ЈО, Xхаард Х, Марјамäки А, Саланецк Е, Салминен Т, Yан YЛ, Постлетхwаит ЈХ, Јохнсон МС, Лархаммар D, Сцхеинин M (2004). „Идентифицатион оф дуплицатед фоуртх алпха2-адренергиц рецептор субтyпе бy цлонинг анд маппинг оф фиве рецептор генес ин зебрафисх”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 21 (1): 14—28. ПМИД 12949138. дои:10.1093/молбев/мсг224.

[2] Гоодман Гилман, Алфред. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс. Тентх Едитион. МцГраw-Хилл (2001): Паге 140.

[pmid2887122-3] Wоодман ОЛ, Ватнер СФ (1987). „Цоронарy васоцонстрицтион медиатед бy α₁- анд α₂-адреноцепторс ин цонсциоус догс”. Ам. Ј. Пхyсиол. 253 (2 Пт 2): Х388—93. ПМИД 2887122. Архивирано из оригинала 17. 05. 2010. г. Приступљено 11. 02. 2011.

[pmid12147535-4] Сун D, Хуанг А, Митал С, Кицхук МР, Марбое CC, Аддонизио Љ, Мицхлер РЕ, Коллер А, Хинтзе ТХ, Калеy Г (2002). „Норепинепхрине елицитс бета2-рецептор-медиатед дилатион оф исолатед хуман цоронарy артериолес”. Цирцулатион. 106 (5): 550—5. ПМИД 12147535. ^{[мртва веза]}

[pmid9280371-5] Еллиотт Ј (1997). „Алпха-адреноцепторс ин еqуине дигитал веинс: евиденце фор тхе пресенце оф ботх α₁ анд α₂-рецепторс медиатинг васоцонстрицтион”. Ј. Вет. Пхармацол. Тхер. 20 (4): 308—17. ПМИД 9280371. дои:10.1046/ј.1365-2885.1997.00078.x.

[pmid2889649-6] Саграда А, Фаргеас МЈ, Буено L (1987). „Инволвемент оф α₁ анд α₂ адреноцепторс ин тхе постлапаротомy интестинал мотор дистурбанцес ин тхе рат”. Гут. 28 (8): 955—9. ПМЦ 1433140 . ПМИД 2889649. дои:10.1136/гут.28.8.955.

[Rang163-7] а ^б Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ИСБН 978-0-443-07145-4.

[pmid6119348-8] Wригхт ЕЕ, Симпсон ЕР (1981). „Инхибитион оф тхе липолyтиц ацтион оф бета-адренергиц агонистс ин хуман адипоцyтес бy алпха-адренергиц агонистс”. Ј. Липид Рес. 22 (8): 1265—70. ПМИД 6119348. Архивирано из оригинала 23. 03. 2009. г. Приступљено 11. 02. 2011.

[purves-9] Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ИСБН 978-0-87893-725-7.

[pmid10215710-10] Кхан ЗП, Фергусон ЦН, Јонес РМ (1999). „алпха-2 анд имидазолине рецептор агонистс. Тхеир пхармацологy анд тхерапеутиц роле”. Анаестхесиа. 54 (2): 146—65. ПМИД 10215710. дои:10.1046/ј.1365-2044.1999.00659.x.

[xyloOxy-11] а ^б Хаенисцх Б, Wалстаб Ј, Херберхолд С, Боотз Ф, Тсцхаикин M, Рамсегер Р, Бöнисцх Х (2010). „Алпха-адреноцептор агонистиц ацтивитy оф оxyметазолине анд xyлометазолине”. Фундам Цлин Пхармацол. 24 (6): 729—39. ПМИД 20030735. дои:10.1111/ј.1472-8206.2009.00805.x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]