Алоза
| |
| Називи | |
|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
Алоза | |
| Системски IUPAC назив
(2R,3R,4R)-2,3,4,5,6-Пентахидроксихексанал | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| C6H12O6 | |
| Моларна маса | 180,16 g·mol−1 |
| Тачка топљења | 128 °C (262 °F; 401 K) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Алоза је алдохексозни шећер.[2][3] Он је ретки моносахарид који је био изолован из лишћа Афричког жбуна Protea rubropilosa. Он је растворан у води, и нерастворан у метанола.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (11тх изд.). Мерцк Публисхинг. 1989. ISBN 091191028X. </ноинцлуде>
- ^ Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
- ^ Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-94951-2.
- Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-31528-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Истраживачки центар за ретке шећере Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2021)