Алуминијум сулфид

Алуминијум сулфид
Називи
	Други називи Алуминум сулфид
Идентификација
CAS број	1302-81-4;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	140154 ;
ECHA InfoCard	100.013.736
PubChem C ID	16684788;
	SMILES [Al+3].[Al+3].[S-2].[S-2].[S-2]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	Al2S3
Моларна маса	150,158 g/mol
Агрегатно стање	сива чврста материја
Густина	2,32 g/cm3
Тачка топљења	1100°C
Тачка кључања	1500°C (sublimira)
Растворљивост у води	разлаже се
Растворљивост у други растварачи	-
Опасности
Безбедност приликом руковања	MSDS
EU klasifikacija (DSD)	nije na listi
NFPA 704	0 4 2
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Алуминијум сулфид је хемијско једињење са формулом Al₂ S₃. Овај материјал има неколико структурних форми. Он је сензитиван на влагу, у присуству које прелази у хидратисане алуминијумске оксиде/хидроксиде.^[3] Овај процес се одваја кад је сулфид изложен атмосферском ваздуху. Реакција хидролизе производи гасовити водоник сулфид (H₂S).

Кристална структура[уреди | уреди извор]

Више од шест кристалних форми алуминијум сулфида је познато. Неке од њих су наведене испод. Већина њих има веома сличне структуре, које се разликују у валентном уређену решетке, чиме се формирају уређене или неуређене подрешетке.^[4]^[5]

Форма	Симетрија	Просторна група	a (A)	c (A)	ρ (g/cm³)
α	Хексагонална		6.423	17.83	2.32
β	Хексагонална	P6₃mc	3.579	5.829	2.495
γ	Тригонална		6.47	17.26	2.36
δ	Тетрагонална	I4₁/amd	7.026	29.819	2.71

Припрема[уреди | уреди извор]

Алуминијум сулфид паљењем два елемента

2 Al + 3 S → Al₂S₃

Ова реакција је изузетно егзотермна те није неопходно загревање мешавине сумпора и алуминијума. Производ се формира у стопљеном облику. Реакција досеже температуре више од 1100 °Ц, што је довољно да се отопи челик. Расхлађени производ је веома тврд.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Холлеман, А. Ф.; Wиберг, Е. "Инорганиц Цхемистрy" Ацадемиц Пресс: Сан Диего. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
^ Landolt, Hans; D. Bimberg, Richard Börnstein; Börnstein, Richard (1982). Halbleiter. Springer. стр. 12. ISBN 978-3-540-13507-4. Приступљено 23. 9. 2011.
^ Flahaut J. Ann. Chim. (Paris) 7 (1952) 632–696

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Холлеман, А. Ф.; Wиберг, Е. "Инорганиц Цхемистрy" Ацадемиц Пресс: Сан Диего. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.

[4] Landolt, Hans; D. Bimberg, Richard Börnstein; Börnstein, Richard (1982). Halbleiter. Springer. стр. 12. ISBN 978-3-540-13507-4. Приступљено 23. 9. 2011.

[5] Flahaut J. Ann. Chim. (Paris) 7 (1952) 632–696

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]