Амфитрита
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/JacobdeGheynII-NeptuneandAmphitrite.jpg/220px-JacobdeGheynII-NeptuneandAmphitrite.jpg)
![Милост Амфитрита, слика Владимира Косова](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%8B._%D0%92._%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2_139%D1%85198_%D1%85.%D0%BC.2017.jpg/281px-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%8B._%D0%92._%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2_139%D1%85198_%D1%85.%D0%BC.2017.jpg)
Амфитрита је грчка богиња мора, Посејдонова жена и Тритонова мајка. У Риму је то Салациа.
Митологија[уреди | уреди извор]
Амфитрита је заправо Нереида, јер је кћер Нереја и Дориде. Ипак, као њени очеви се понекад помињу и Океан и Атлант. Посејдон је спазио Амфитриту у друштву њених сестара крај острва Накса и одмах се у њу заљубио. Међутим, она му није одмах одговорила на љубав, већ је побегла у дубине океана. Тамо ју је нашао делфин и наговорио да се уда за бога мора. Из захвалности, Посејдон је делфина пренео међу звезде.[1]
У том браку рођени су Тритон и Рода. Међутим, Посејдон није био веран Амфитрити и она се често светила својим супарницама тако што би их преобразила у неку животињу или чудовиште. Према Тезеју је ипак била милосрдна иако је и он био Посејдонов ванбрачни син и поклонила му светлећи венац.[1]
Уметност[уреди | уреди извор]
У ликовној уметности најчешће је приказивана уз Посејдона. На хеленистичко-римским мозаицима приказивани су на колима окружени морским бићима. На Франсоа-вази приказана је у групи богова, а на Пергамонском жртвенику у гигантомахији. На једној Еуфронијевој купи која датира из 5. века п. н. е. приказана је са Тезејем.[1]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, D. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.